Натпис Кулина бана

 

Натпис се налазио у селу Мухашиновићи. Написао га је Кулин бан. Плоча је бијела миљевина, широка 66,5 цм, висока 53 цм, на горњем десном и на доњем левом рубу нешто окрнута, иначе врло добро сачувана. На горњем ћенару уклесан је у четири реда натпис, који запрема ширину од 9 цм. Слова првог реда уклесана су покрупно, па су све мања, а у четвртом реду при крају једва се и виде.

Испод овог натписа раздељена је плоча избоченим пругама у шест поља, а у сваком пољу урезано је по једно коло. У сваком колу опет, уклесан је по један крст. У првом колу тај је крст помален, нешто накривљен, а опасан је са два концентрична кола, која приказују орнамент сукане врпце. У слиједећа два кола крстови су широких извитих кракова, а обликом и величином једнаки су. И наредна два крста у доњем реду једнаког су облика, али су им кракови равни, те се на завршетку проширују у троугласте латице, док је крст у шестом колуту начињен од четири троуглата крила. У свих ових крстова краци су једнаки, као код такозваног малтешког крста, а на свим, изузев првог, урезани су различитом руком и неједнаким словима мањи натписи. Натпис на челу плоче врло је разговетно урезан, но ипак, нажалост, није могуће сасвим сигурно установити потпуни му текст, пошто је на десном крају одломљен.Фали свега десетак, дванаест слова. Ипак је та несташица толика да нам брани поуздано установити текст натписа.

Натпис се, према томе, чита овако:

Читање натписа олакшава нам и то што су изреке раздељене интерпункцијом, било једном или двема тачкама. Према томе се натпис састоји од ових изрека:

Сију цркв’ бан’ Кулин’ зида.

е г д…..јени Кучев’ско Загорие

и наде на ну гром(‘ и) у Подгорие Сљепичишт’:

и постави свој образ’ (за или над’) прагом’:

Б(ог)’ даи бану Кулину здравие и баници Војслави.

Натпис се, дакле, односи на једну цркву, коју је бан Кулин сазидао у кучевском Загорју, и на њу и на Подгорје Сљепчић паде или наде – како натпис вели – гром, те ју бан ваљда изнова сазидао и поставио свој образ над прагом. Под тим образом ,ваљда, није баш нужно разумевати портрет банов, него саму плочукоја се описује, јер се раније свака слика, портрет, па и натпис, називао образом. Натпис завршује жељом да Бог да здравље бану и баници, те из њега дознајемо да се Кулинова жена звала Војслава.

Натписи су урезани неједнаком, а често и невештом руком, те изгледају заиста немарно. Да то није тако, опазићемо када их прочитамо. Сва је прилика да су то потписи оне господе која су присуствовалакада се Кулинов образ свечано постављао над прагом. Први натпис урезан је повеликим словима у другом и трећем крсту, те гласи:

што се лако чита: = „Писах’ Криле жупан“. Даље, на другом крсту још два натписа, и то:

1. на левој и десној латици крста:

2. на доњој латици крижа:

Оба се лако читају

1. = (Аз писах’ Десивој криже за бана) и

2. = (Писах’ аз писах).

На доњој латици трећега крижа овај је натпис:

Читај: = (Се писа Радохна Кр’стијанин’).

Исто тако лако се читају и два натписа на шестом крижу, када се око привикне на ситнину слова, у овим једва урезаним редовима. У десној латици читамо:

= Писа Обрад.

У доњој латици:

= Миогост писа.

У трећем и четвртом колу урезан је покрупним словима натпис, који је, судећи по карактеру писма, урезала једна рука, но тај се најтеже чита, јер су му слова на левој страни трећег кола од времена и кише тако излизана да се једва разабире јесу ли ово слова или случајни зарези. Истина, остали натпис је јасан, но мањка му свеза:

Из завршетка овога натписа− писа, Бог’ му дај здравје а м’ње живот’ − може се закључити да је тај натпис писао неко други и у нечије име, те нам треба у предњему дијелу наћи имена те двојице. Једно ће име бити 1 , а друго се завршава на , можда Станоја, те би се, према томе, натпис могао отприлике попунити овако:

Осим ових натписа, има на плочи још подоста зарезака појединих слова, но ови нису ни у каквом савезу са натписима, јер су их од дангубице урезали беспослени људи. Ту спадају и две фигуре – једна људска у доњем средњем колу уздигнуте руке и у задњем колу сличица неке животиње.

Време када је начињен овај натпис може се утврдити прилично тачно. Познато је да је бан Кулин са осталом властелом својом тек 8. априла 1203. на збору у Бољином пољу, уБосни, прешао на католичку веру, а до онда је био присталица,,босанске цркве” богумилске, а као богумил није могао да гради цркве. Стога треба овај натпис, који се односи на градњу Кулинове цркве, ставити у раздобље од 1203. до краја 1204. године, кад се Кулин задњи пут спомиње. Жену Кулинову налазимо у том натпису први пут споменуту, под именом Војслава. Да је Кулин био ожењен, дознајемо из листине дукљанског краља Вукана из 1199. године, но о њој се не спомиње име баничино.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *