(24. 5 / 5. 6. 1846 – 12 / 25. 12. 1908)
Антон Семјонович Будилович (рус. Антон Семенович Будилович) (Комотово, 24. мај / 5. јун 1846 – Петроград, 12/25. децембар 1908) био jе руски историчар, филолог и публициста, доктор словенске филологије и професор универзитета (Варшава).
Студирао је у Петрограду, а по окончању студија је путовао по словенским земљама тадашњег Аустријског царства. Био је затим професор у Историјско-филолошком институту. Кад је постао доктор словенске филологије, радио је као професор руског и црквенословенског језика у Варшави. Ту је доцније био и декан Историјско-филолошког факултета.
Написао је: Об ученой деятельности Ломоносова по естествознанию и филологии (СПб. 1869); Ломоносов, как писатель. Сборник материалов для рассмотрения авторской деятельности Ломоносова (СПб. 1871); Исследование языка древнеславянского перевода 13 слов Григория Богослова по рукописи Имп. Публичной Библиотеки XI века (СПб. 1871); XIII слов Григория Богослова в древнеславянском переводе по рукописи Имп. Публичной Библиотеки XI века (СПб. 1875); Анализ составных частей славянского слова с морфологической точки зрения (Киев 1877 — основе славенске морфологије, по радовима Миклошича); Первобытные славяне в их языке, быте и понятиях по данным лексикальным. Исследования в области лингвистической палеонтологии славян (ч. 1, Киев 1878); Начертание церковно-славянской грамматики применительно к общей теории русского и друг. родственных языков (Варшава 1883); Учебник церковно-славянск. яз. для средних учебных заведений (Варшава 1883); Обзор областей западного и южного славянства со включением червонно-русских в орографическом и гидрографическом отношениях (СПб.1886); Об образовании общих языков древней в новой Европы (Варшава 1890) и др.
Био је уредник зборника Мефодиевский юбилейный сборник, изданный Имп. Варшавским университетом к 11-му мая 1885 года (Варшава 1885). У том зборнику је објављен велики чланак Несколько мыслей о греко-славянском характере деятельности св. Кирилла и Мефодия (издано и посебно).
Написао је и О литературном единстве славян, а посебно је издан и немачки превод (Ueber die litterarische Einheit der Slaven, СПб. 1879). У том дјелу је Будилович иступио као велики поборник словенског јединства и предложио је за будући литературни језик руски, којим је тада говорило 2/3 Славена и који, по његовом мишљењу, стоји у непосредној вези са црквенославенским језиком. Исто је примио к срцу ствар словенске узајамности и о томе пише у чланцима: Несколько данных и замечаний из области общественной и экономической статистики Чехии, Моравии и Силезии в последние годы (Славянский Сборник, т. 1, СПб. 1875) и Очерки из сербской истории. У другом чланку аутор указује на историјске руско-српске везе.