Нови Сад

Меморијална места у Новом Саду:

Споменик Јовану Јовановићу Змају

http://www.novisad.cc/slike/data/media/21/Zmaj.jpg

Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.

Споменик Мики Антићу

https://tamoiovde.files.wordpress.com/2011/01/miroslav-antic487.jpg

Мирослав Мика Антић (14. март 1932, Мокрин — 24. јун 1986, Нови Сад) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат, бавио се разним пословима: био је морнар, радио у луткарском позоришту. Сем писања, бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам”, Змајевог „Невена”, „Дневника” у Београду и „Младог поколења” у Новом Саду.

Споменик Лази Костићу

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/86/Spomenik_Lazi_Kosti%C4%87u_u_Novom_Sadu.jpg

Лазаp Костић − Лаза (Ковиљ, 31. јануар/12. фебруар 1841 — Беч, 26. новембар 1910) је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар.

Њему у част установљена је Награда Лаза Костић.

Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма, поред Змаја, Јакшића и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет година стварања он је истакнут у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и двадестак епских песама, балада и романси.

Споменик Ђури Јакшићу

http://www.novisad.cc/slike/data/media/42/Djura_Jaksic.jpg

Георгије Ђура Јакшић (Српска Црња, 8. август 1832 — Београд, 16. новембар 1878) је био српски сликар, песник, приповедач, драмски писац, учитељ и боем.. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту скадарлијских кафана. Боемска атмосфера била је његово природно окружење, у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти, чијој се суровости и лакомости ругао, оригинално и старично.

Споменик Бранку Радичевићу

http://www.novisad.rs/sites/default/files/imagecache/800xXXX/images/srd_6284.jpg

Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 — Беч, 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. Радичевић је, уз Ђуру Даничића, био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Написао је свега педесет четири лирске песме и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Бранко Радичевић је, поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, био најзначајнији песник српског романтизма.

Градска библиотека и читаоница

http://www.visitnovisad.rs/images/dunavska-ulica.jpg

На почетку Дунавске улице, на углу са леве стране, налази се Градска библиотека и читаоница, у кући која је саграђена 1895. године. Овде је својевремено била позната штампарија и књижара Арсе Пајевића, издавача и књижара.

Библиотека Матице српске

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Matica.jpg/120px-Matica.jpg

Библиотека Матице српске основана је 1826. године у Пешти. За јавност је отворена 1838. године. Фонд библиотеке формиран је и од поклоњених личних библиотека Платона Атанацковића, Атанасија Стојковића и Саве Текелије. Године 1864. библиотека је пресељена у Нови Сад.

Од 1948. године постаје централна библиотека Војводине и почиње да прима обавезни примерак свих штампаних публикација из Србије. Касније, од 1965. године, прима обавезни примерак и из целе Југославије. Библиотека Матице српске је, узимајући у обзир годину оснивања и континуитет фондова и делатности, прва јавна и научна библиотека у српској култури.

Значајне улице у Новом Саду

Змај Јовина улица

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Zmaj_Jovina_street.jpg

Змај Јовина улица је главна улица у пешачкој зони Новог Сада. Простире се од  Трга слободе (укрштање улица Краља Александра, Његошеве и Модене) до Владичанског двора (укрштање Пашићеве, Гимназијске и Дунавске улице). Са остатком центра града је повезана улицама Лазе Телечког и Светозара Милетића, али и многобројним пасажима у којима се налазе продавнице и канцеларије неких удружења и предузећа.

Улица Иве Андрића

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/68/Liman005.jpg

Међународни новосадски књижевни фестивал

Међународни новосадски књижевни фестивал основан је 2006. године, од стране ДКВ, у циљу афирмације савремене књижевности, непосредног односа према живој речи писца, као и упознавања значајних писаца из земље и света, са идејом и о потреби афирмације српске културе и културе у Србији, Војводини и Новом Саду.

То је прва међународна књижевна манифестација у Новом Саду. Фестивал окупља истакнуте песнике, прозне писце и теоретичаре и критичаре. Одржава се сваке године у последњој недељи августа месеца.

Око седамдесет учесника наступа на живописном Тргу младенаца, у самом центру града, читајући своје текстове (сваке вечери у 21 час) или у урбаним амбијентима Новог Сада у послеподневним часовима (Градска библиотека, Клуб ДКВ, кафе Обломов), где се организују неформална читања и књижевнокритички разговори о савременој поезији, о савременим националним књижевностима, односно о савременим поетикама или видовима књижевности.

У касним вечерњим часовима у кафеу Бистро, уз велико и динамично учествовање публике, организује се дводневно такмичење у слем поезији на територији Србије. Победник такмичења проглашава се за најбољег слем песника Србије.

У оквиру Фестивала организује се и симпозијум поводом значајних књижевних и културних тема, на коме учествује 15 истакнутих критичара, филозофа и писаца.

У току Фестивала организује се око 20 књижевних и музичких догађаја, а програме прати преко 2.500 посетилаца. Поједини програми одржавају се и у градовима Војводине (Кикинда, Сремска Митровица,…).

За учеснике Фестивала се организује излет бродом до Сремских Карловаца, где се додељује Бранкова награда, као и посета Петроварадинској тврђави и Фрушкогорским манастирима.

Радови учесника Фестивала се објављују у два посебна броја часописа Златна греда, где се, поред српских оригиналних текстова и превода, објављују и текстови страних учесника на изворним језицима.

Фестивал се организује захваљујући помоћи Министарства за културу Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, Града Новог Сада, многим медијским и другим спонзорима, као и добровољном ангажовању чланова ДКВ и многих грађана Новог Сада.