Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару 1512–1942–2012

ACADEMIA SCIENTIARVM ET ARTIVM SERBICA

SECTIO LINGVISTICA AC LITTERARIA

FVNDATIO„GEORGIVSZEČEVIĆ“AD CYRILLICI ABECEDARII VSVM TVENDVM AVGENDVMQVE

EVCHOLOGION SERBICVM MEMORIAE MILAN REŠETAR 1512–1942–2012

Acceptum in Sectionis linguisticae ac litterariae convent x, qui habebatur die xxvii mensis Decembris, annommxvi, auctoribus Predrag Piper et Jasmina Grković-Major,

illis Academie sodalibus

Ediderunt

JASMINA GRKOVIC-MAJOR

VIKTOR SAVIĆ

BELGRADI

MMXVI

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

ОДЕЉЕЊЕ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

ФОНД„ЂОРЂЕ ЗЕЧЕВИЋ “ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК СПОМЕНИЦА МИЛАНУ РЕШЕТАРУ 1512–1942–2012

Примљено на X скупу Одељења језика и књижевности, од 27. децембра 2016. године, на основу реферата академика Предрага Пипера и академика Јасмине Грковић-Мејџор

 

МИЛАН РЕШЕТАР

МИЛАН РЕШЕТАР

У плејади српских и југословенских фило-лога XIX и XX века почасно место заузима Ду-бровчанин Милан Решетар (1.фебруар1860–14.јануар1942).Од рода је конаваоских Решетаро-вића из Чилипа, који од времена његовог прадеде Божа мењају презиме у Решетар. Деда Перо се настањује у Дубровнику, где своја два сина даје на школовање, старијег Божа за свештеника и млађег Пава, оца Милана Решетара, за правника. Паво, окружни повереник и дворски саветник, био је први пучанин који је живео у дубровачком кнежевом двору, а с Рештаровима двор је „понародњен“ прославом Бадњег дана, када је отац посипао пшеницом и вином бадњак и ложио га.1

Милан Решетар је младост провео у Дубров-нику, где је завршио основну школу и гимназију. Професор српскохрватског језика и класичних језика био му је Перо Будмани, врсни филолог и вуковац, којега је изузетно поштовао, а у његовом некрологу ће написати: „по нашему мишљењу„госпар Перо“[…] знао је све те је био наш живи Konversations-Lexicon, од којега смо ми црпли велику корист, и то не само за наше опће образовање, него и за наш карактер“.2 Од 1877. године Решетар је студирао словенску и класичну фи-лологију у Бечу код Франца Миклошича. Годину дана касније студије наставља у Грацу, а професори су му били Георг Крек, Густав Мејери Хуго Шухард. Докторирао је 1889. године расправом Die Čakavština und deren einstige und jetzige Grenzen (Чакавштина и њене некадашње иданашњегранице).3Хабилитирао је за доцента словенске филологије у Бечу 1895. радом Diera-gusanischenUrkundendesXIII.bisXV.Jahrhun-derts(ДубровачкеисправеодXIII.доXV.века).4

Од 1880. године живео је у Трсту, где је обитавао и његов брат Перо. Радио је потом као средњошколски професор у Копру (1882), Задру(1883) и Сплиту (1884–1891). На позив Ватрослава Јагића преселио се 1891. у Беч и постао уредник хрватског издања „Листа државних закона“, да би 1904. године био именован за ванредног професора на славистичкој катедри Бечког универзитета, те 1908, након Јагићевог пензионисања, наследио његову катедру. За великог слависту везивала су га не само научна интересовања већ и породични односи, будући да се у Бечу 1892. оженио његовом ћерком Станком и

с њом је имао двоје деце, Душана и Јелку. О њи-ховом присном односу сведочи и податак да ће му Јагић оставити „на аманет“ да доврши превод његове аутобиографије с немачког.5 Када је 1919. након слома Аустроугарске изгубио место, Решетар се преселио у Загреб, где је на Филозофском факултету предавао до 1928, када се пензионисао и преселио у Фиренцу. Умро је у 1942, а сахрањен у родном Дубровнику тек 1965. године.

Решетар је био инострани члан Руске акаде-мије наука у Петроградуод 1902, Чешког ученог друштва од 1911, Академије наука у Прагу и Ученог друштва Шевченко у Лавову од 1920, Сло-венског института у Лондону од 1923. За члана дописника Југославенске академије знаности и умјетности изабран је 1896, а за редовног 1924. го-дине.У закључку свог предлога (од једне стране,колико је тада било довољно)да се Решетар изабере за редовног члана Томо Маретић је написао: „Овим и другим својим радњама освојио је г.Решетар часно и угледно мјесто међу хрватским и српским филолозима“.6 За члана (дописника) Српске краљевске академије изабран је 1897, а прави члан постаје 1940. године. На честитке дубровачке Матице српске поводом овога избора, он из далеке Фиренце шаље захвалу, објављену

1ПодациоРешетаровојпородицидатисупрема:Dr.Mir-koDeanović,MilanRešetar,1.II.1860.–13.I.1842,Ljetopis

JAZU54(1949),336–361.ОсимДеановићевогтекста,каонајпотпунијег,заРешетаровживотопискоришћенисуииз-воринаведениу:ЉубомирНикић,Гордана Жујовић,ГорданаРадојчић-Костић,ГрађазабиографскиречникчлановаДру-штвасрпскесловесности,Српскогученогдруштва,Српскекраљевскеакадемије1841–1947,Београд,САНУ,2007,282.2MilanRešetar,PeroBudmani,LjetopisJAZU39,zagodinu

1924.i1925.(1926),97.

3 M[ilan]Rešetar,DieČakavštinaunddereneinstigeundjetzigeGrenzen,ArchivfürslavischePhilologieXIII(1891),93–109,161–199,361–388.

4М[ilan]Rešetar.DieragusanischenUrkundendesXIII.bisXV.Jahrhunderts,ArchivfürslavischePhilologieXVI(1894),321–368;DieragusanischenUrkundendesXIII.bisXV.Jahrhun-derts(Schluss),ArchivfürslavischePhilologieXVII(1895),1–47.

5 Споменимојегаживота, написаоВатрославЈагић,Iдео(1838–1880), ПосебнаиздањаСКА,књигаLXXV,Бео-град1930;IIдео(1880–1923),ПосебнаиздањаСКА,књигаCIV,Београд1934.РешетаруПредговорупишедаовонијенапростопреводнемачкогтекста,већдајетекстшири,тедаонСпомене износи„без најмање променениуствари ниујезику”,напомињући„даихјесамЈагићиовакописаоћирил-скимсловимааекавскимизговором”.

6Т[omo]Maretić,Dr.MilanRešetar,LjetopisJAZU39,zagodinu1924.i1925.(1926),48.

„Захвала Госпара др. Милана Решетара“ у листу Дубровник на честитке Матице српске дубровачке поводом именовања за редовног члана Српске краљевске академије (Dubrovnik XXVII/10,9. mart 1940,4–Библиотека Матице српске П.фол.248)

10

у листу „Дубровник“ од 9. марта исте године и у београдској „Политици“ од наредног дана (екавицом):„Најтоплије захваљујем „Матици Српској“ мојега незаборавнога роднога Дубровника, што се је сјетила мене врло старога Дубровчанина,[…]а ли се веселим, вјерујте ми,ради нашега Дубровника више него ли ради себе,а особито ми је мило што је та иста почаст дата г. Марку Мурату– још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика, који изумиремо“.7

Многоструке су и добро знане заслуге овог знаменитог филолога ретко разноврсних и широких интересовања,„окорјелог Вуковца“, како себе назива у потпису писма Тихомиру Остојићу од 9. априла 1916.8 Будући да прилози у овој споменици темељно обрађују основна поља Решетаровог делања,приложићемо тек скицу његовог плодоносног научног рада.

Свестрани ерудита,Решетар је писао на четири језика. Главне области његових филолошких истраживања биле су језик и историја књижевности, поглавито дубровачке.Језик је истраживао у синхроној и дијахроној перспективи,a посебно је био посвећен дијалектологији и акцентологији.Сви ови његови радови утемељени су на теренским испитивањима, којима се почео бавити по доласку у Беч, када је за Балканску комисију Бечке академије наука истраживао дијалекте на терену Хрватске,Босне, ЦрнеГоре, те говор словенских штокавско-икавских колонија у јужној Италији,чиме је допринео не само осветљавању промена до којих долази у ситуацији језичких контаката већ и разумевању важности исељеничких говора за историју језика.Поузданост сакупљене грађе обезбеђена је коришћењем фонографа за снимање звучних записа.9Лексичка грађа коју је сакупио током својих диjалектолошких истраживања укључена је потому Рјечник ЈАЗУ(почев од слова М).10

У Решетаровим истраживањима,и дијалектолошким и историјскојезичким,важно место заузимало је питање односа штокавштине и чакавштине.Од младости је делио Миклошичеве идеје о језичком разграничењу Срба (штокаваца) и Хрвата (чакаваца).Под Јагићевим утицајем он је овај став донекле модификовао, тему 26. новембра 1890. пише:„један смо народ под два имена– па нека свако придржи име што је у кући својој слушао…Али што се специјално мене тиче ја остајем при српскому имену, јер како што и Ви кажете,Дубровчани су својим јавнијем и приватнијем животом увијек ближи били »Србима« неголи »Хрватима«“.11Слично налазимо нешто касније у чланку„Meaculpa“,12 где наводи да је

„од сепаратисте постао унитарац“,те„прешао

онима што не раздвајају један народ због његова два имена“.У овом духу објавио је у Загребу 1916. године два издања српске/хрватске граматике:ElementarGrammatik der serbischen (kroatischen) Sprache (Основна граматика српског(хрватског)језика) и Elementar-Grammatik der kroatischen (serbischen) Sprache (Основна граматика хрватског(српског)језика),за коју ће Андре Вајан написати да је,као и његово десето издање Горског вијенца,модел научне књиге.13Учествовао је и у тада актуелним расправама око уједначавања екавског/јекавског изговора и писма књижевног српскохрватског језика.14 Об- јављивао је своја значајна дела и у Београду и у Загребу,писао и ћирилицом и латиницом.Зами-слио језичком јединству два народа остаје веран до краја, но у својој академској беседи приликом избора за редовног члана Српске краљевске академије ипак напомиње:„ја за то нећу никако рећи да се у Дубровнику није говорило хрватски него српски,али кому су Срби и Хрвати два народа,тај ће морати признати да је Дубровник по језику био увијек српски“.15 Решетара је одликовала и

7Zahvala Gosparad r.MilanaRešetara,„Dubrovnik“,go-dinaXXVII,broj10,9.mart1940,4;Г.др.МиланРешетарзахваљујеначеститциМатицесрпскеуДубровнику,

„Политика“,година XXXVII ,број 11413 (10.март1940) 10; такође в.Срби католици из Дубровника и околине, Архив САНУ број 11235. Курзивнитекст је у оригиналу.

8ЗбиркаПисмаМатицесрпске,сигн.11354.

9GerdaLechleitner,MilanvonRešetarunterwegsmitdemArchivphonographen–über»diepraktischeVerwendbarkeitdesPhonographenfürlinguistischeZwecke«.ZbornikoMila-nuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč25.rujna2004–Dubrov-nik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,169–176.

10Dr. MirkoDeanović,нав.дело,346.

11MariaRitaLeto,RešetarovapismaVatroslavuJagićuuZagrebačkojnacionalnojisveučilišnojknjižnici,Zborniko MilanuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč25.rujna2004–Du-brovnik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,383.

12Prof.Dr.M[ilan]Rešetar,Meaculpa,Zora/ЗораIII/2(април1912),49–52.

13AndréVaillant,Nécrologie,Revuedesétudesslaves24/1–4(1948),306.

14Анкетаојужномилиисточномнаречјуусрпско-хрватскојкњижевности:XXVIII,М[илан]Решетар,Српскикњижевнигласник32/6(16.март1914),439–442.

15АкадемскабеседаМиланаРешетара,АрхивСАНУ14456.БудућидаРешетарнијемогаодоћиуБеоград,његовубеседупрочитаојеАлександарБелићиунезнатноизме-њеномвидуовајдеоjeпренетуГодишњакуСКАLза1940(1941),189.У наводно интегралном тексту беседе објављеном после Другог светског рата овај завршни део је изостављен(МиланРешетар,Најстарији дубровачки говор,ГласСКАCCI,Одељење литературе и језика,нова серија1(1951),1–47).Садржински тачан али у детаљима измењен текст објавио је М.Деановић(Dr.MirkoDeanović,нав.дело,344),цитирајући сплитски Народнилист од 13. марта 1941. Издање верно изворнику угледало је светло дана тек захваљујући академикуМирославуПантићу(МирославПантић,Приступна

Милан Решетар у друштву великих слависта–Ватрослава Јагића,Франтишека Пастрнека(седе),Љубомира Стојановића и Михаила Несторовича Сперанског(стоје),деведесетегодине XIX века(према:М.Н.Сперанский,Изистории русско-славянских литературных связи,Москва1960)

научна и људска честитост, мера и уравнотеженост,„одлика правог Дубровчанина.И у ријетким је јавним полемикама сачувао мјеру и форму,био је увијек госпар“.16И у томе је био прави наследник свога учитеља Будманија.

Филолошка делатност Решетарова обухватала је великим делом и издавање текстова,књижевног опуса старих дубровачких писаца, Његошевих дела,међу којима Горског вијенца чак десет пута, те зборника,лекционара и молитвеника, а за критичким издањима следиле су и на њима утемељене историјско језичке и(ли) књижевне расправе.У енциклопедијском чланку о Решетару Александар Белић је истакао:„његова велика дела,а тако исто његова издања старих текстова и старих писаца,одликују се изванредном темељитошћу“.17Издавао је и тумачио и „ситнију грађу“, да поменемо тек мали српскохрватски глосар у једном латинском зборнику из XV века,18или словенско-грчкићи-рилички натпис из околине Мостара.19Посебну пажњу посветио је старо дубровачким српским изворима(„diealtragusanischen serbischenUr-kunden“),тј.повељама и писмима од XIII до XV века,на скоро стотину страна, осврћући се критички на претходна њихова издања, те пишући детаљно о њиховим писарима,палеографским,правописним и језичким,пре свега фонетским и фонолошким особинама.20Треба издвојити и његово у нас мало познато„прегледано“,како на насловној страни стоји,издање Даничићевог и Вуковог превода Библије,објављено 1895. године у Будимпешти.Он је у овом „покатоличеном“издању „само библиска имена и литургичке речи променио онако како су у обичају код католика“.21

академска беседа Милана Решетара о најстаријем ду-бровачком говору и њен(необјављени)завршетак,Живот и дело академика Павла Ивића,Зборник радова са трећег међународног научног скупа„Живот и дело Академика Павла Ивића“,Суботица–Нови Сад–Београд 2004,32.У овој споменици доносимо снимке Решетаровог рукописа.

16Dr.Mirko Deanović,нав.дело,351–352.

17А[лександар]Белић,Милан Решетар,Ст.Станојевић,Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначкаIII,Загреб,Библиографски завод,1928,762.

18М[ilan]Rešetar,EinSerbokroatischesWörterverzeich-nissausderMittedesXV.Jahrhunderts,ArchivfürslavischePhilologieXXVI(1904),358–366.

19М[ilan]Rešetar,Einealtbosnischeslavische-griechischeInschrift.ArchivfürslavischePhilologieXXVII(1905),258–264.

20 В.напомену4.

21Решетарова допуна Грујићевог чланка Библиско друштво, Ст.Станојевић,Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,I,Загреб,Библиографски завод, 1926,188. У свом раду о преводима Библије, Ватрослав Јагић даје примере наведених замена:Абелум.Авељ,Израелум.Израиљ,

Каталог Решетарове библиотеке у Словенској библиотеци у Прагу(Oton Berkopec,Rešetarova knihovna ragusian. Výběrovýsoupis vzácných

kniharukopisu,̊Praha1967)

Насловна страна зборника у част 70. годишњице живота Милана Решетара који су му посветили пријатељи и ученици (Dubrovnik,knjigaII,1931)

Овиме је Решетар довршио посао приређивања српског превода Библије за католике,чија је идеја у Британском и иностраном библијском друштву поникла на Копитаров предлог22 и делимично је била остварена латиничким издањем Даничићевог и Вуковог превода1868. године.23 Писао је и чланке о преводу Новог завета, те критички о Даничићевим исправкама и изменама Вуковог изворног текста, закључивши да „ако хоћемо да имамо непромијењени и непокварени Вуков пријевод,не смијемо узимати ниједно од Даничићевијех издања,већ само Вуково одг.1857“.24Нису му биле стране ни палеославистичке теме, уосталом, уБечу је предавао истарословенски језик.Рецензирао је Вондракову старословенску граматику,писао о глагољици,Методијевом преводу Библије,25 те о изговарању песама у словенској служби божијој. Оставио је за собом и по неки успутни етимолошки осврт, као онај где назив обичаја „Турица“доводи у везу са прасловенским називом дивљега бика.26 Узасва своја бројна занимања, Решетар није штедео ни времена ни труда да бројним приказима представи књиге из различитих области,акцентологије,дијалектологије,историје језика и књижевности,

историје, али и правописе и граматике.

Био је надасве посвећени историчар свога роднога града и његове културе,писао је о српској дубровачкој канцеларији,унутрашњем уређењу Дубровника,дубровачкој властели, новцима, печату,застави и грбу,те медаљама дубровачке републике,дубровачким тамницама и казненом систему, великој „трешњи“итд.Све то је, кад год је било прилике,у жељи да у потпуности дочара некадашњи живот Града, илустрова опригодним

Елизабетаум.Јелисавета,криж ум.крст,свећеникум.свештеник,Крстум.Христоситд.(V.Jagić,Dieserbokroati-schenÜbersetzungenderBibelinGanzenodereinzelnerTeilederselben,ArchivfürslavischePhilologieXXXIV(1913),531).22КопитарјепредлагаоБиблијскомдруштвупреводна:

а)српскићирилицом,заправославне,б)српскилатиницомзакатоликеив)хрватски.В.PeterKuzmič,Vuk-DaničićevoSvetopismoibiblijskadruštva,Zagreb,Kršćanskasadašnjost,1983,56.23 SvetopismoStarogaiNovogazavjeta/preveoStariza-

vjetGj.Daničić,NovizavjetpreveoVukStef.Karadžić,UPešti,Britanskoiinostranobiblijskodruštvo,1868.

24М[илан]Решетар,Какоје Даничић издавао ииспра-вљаоВуковпријеводНовогаЗавјета,Даничићевзборник,Београд–Љубљана,СКА,1925,226.

25В.детаљнијеу:MateoŽagar,Rešetarovepaleoslavističketeme:smargina,ZbornikoMilanuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč 25.rujna2004–Dubrovnik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,295–304.

26MilanRešetar,Dubrovačka‘Turica’, ZbornikzanarodniživotiobičajeJužnihSlavena29/2(1934),80.

сликама. Тако, рецимо,у раду о старом дубровачком театру доноси репродукције покладних ликова Чороја и Турице,дате уз Апендинијево дело о дубровачким старинама.27За Станојеви- ћевуНародну енциклопедију српско-хрватско-словеначку приложио је низ одредница о знаменитим Дубровчанима (Бунићима,Градићима,Гундулићима,Држићима,Ђурђевићима идр.).

Решетар је био и ревносни архивиста и библиофил.Имао је вредну нумизматичку збирку,коју је наследио од оца Пава, а потом ју је непрестано допуњавао.У писму Лују Вујовићу од

14. јануара 1921. пишући о својој збирци вели:

„од покојног ми је оца остало само 950 комада а сада их у њој има 3603“.28Сабирао је књиге и рукописе,а његова богата Bibliotheca Rhacusina,коју је,притиснут економским недаћама,продао Чехословачкој,садржи велики број штампаних књига,рукописа и публикација о Дубровнику до двадесетих година прошлога столећа.29Бавио се и музичком архивистиком.Године 1887.саставио је први попис композиција Јулија Бајамонтија,објављен тек 1912.30

Друговао је и дописивао се с многим угледним личностима.Само у Решетаровој личној кореспонденцији,коју jе његова супруга поклонила Југославенској академији знаности и

умјетности, чува се преко хиљаду писама,31а у многим архивима и библиотекама похрањена је његова преписка са Станојем Станојевићем,Љубомиром Стојановићем,Владимиром Ћоровићем, Тихомиром Остојићем,Љубомиром Ковачевићем,Валтазаром Богишићем,Ватрославом Јагићем,Францом Миклошичем,Андре Мазоном, Фрањом Рачким,Антуном Фабрисом и другима.32Уживао је поштовање колега, сарадника и студената.У зборнику који су Решетару у част 1931. године приредили „пријатељи и ученици“међу врхунским ауторима, филолозима, историчарима,историчарима културе и књижевности били су и Александар Белић,Андре Вајан, Стјепан Ившић, Петар Колендић,Никола Радојчић, Петар Скок,Александар Соловјев,Грегор Чремошник.33

Милан Решетар оставио је за собом неизбрисив траг у историји српске,хрватске и уопште словенске филологије. Радозналог духа,неуморно је радио на многим пољима до краја живота. Остао je упамћен не само по научном наслеђу које је за њим остало већ и по томе што је био,како је написао Андре Вајан, уљудан,срдачан и предусретљив и према колегама и према студентима, а због природне отмености, којом је надилазио ситне препирке, био је вољен и уважаван.34

27 Dr.MilanRešetar,Staridubrovačkiteatar, Narodnasta-rina2/2(1922),97–106.

28MariaRitaLeto,PismaMilanaRešetarauArhivuJAZU,Građazapovijestknjiževnostihrvatske,knj.33(1991),Zagreb,JAZU,328.РешетарованумизматичказбирканалазисеуНародноммузејууПрагу.

29БиблиотекујеоткупилочехословачкоМинистарствошколстваинароднепросвете.ДеоСловенскебиблиотекеуНародној библиотеци уПрагу, где сечува каопосебна те-матсказбирка–Решетаровабиблиотека,посталаје1927.В.OtonBerkopec,RešetarovaknihovnaRagusian.Výbeˇrovýsoupisvzácnýchkniharukopisu,Praha,StátníknihovnaČesko-slovenskesocialistickérepubliky,1967.

30SanjaMajer-Bobetko,UlogaMilanaReštarauhrvatskojglazbenojhistoriografiji,ZbornikoMilanuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč25.rujna2004–Dubrovnik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,335.

31Dr.MirkoDeanović,нав.дело,351.

32Деоовепрепискејеобјављен:КостаДудић,ПисмаМиланаРешетарауРукописномодељењуМатице срп-ске(I),ЗборникзафилологијуилингвистикуXIX/2(1976),159–186;ПисмаМиланаРешетарауРукописномодељењуМатицесрпске(II),ЗборникзафилологијуилингвистикуXX/1(1977),203–231;БојанЂорђевић,ПисмаМиланаРе-шетараЉубомируКовачевићу,Прилозизакњижевност,језик,историјуифолклор63–64(2000),94–100;БиљанаВу-четић,СрђанРудић,ПисмаМиланаРешетараВладими-руЋоровићу(1919–1924),Мешовитаграђа–MiscellaneaXXVIII(2007),341–364;СофијаБожић,МиланРешетариСтанојеСтанојевић:фрагментииз сарадње на пројек-ту Народне енциклопедијесрпско-хрватско-словенач-ке,Прилозизакњижевност,језик,историјуифолклор81(2015),171–187;MariaRitaLeto,нав.дело,327–352;MariaRitaLeto,RešetarovapismaVatroslavuJagićuuZagrebačkojnacionalnoj isveučilišnojknjižnici,361–398;Vesna Čučić,Ko-respondencijaMilanaRešetarauZnanstvenojknjižniciuDu-brovniku,ZbornikoMilanuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč25.rujna2004–Dubrovnik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,399–410.В.иМ[и-лан]Решетар,Изписамапок.Љуб.Стојановића,Прилозизакњижевност,језик,историјуифолклор11(1931),45–53.

33ZbornikizDubrovačkeprošlostiMilanuRešetaru.O70oj

godišnjiciživota(Rešetarovzbornik),Dubrovnik,1931.

34AndréVaillant,нав.дело,308.

.

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК ИЗ 1512. ГОДИНЕ

Српски молитвеник представља најстарију књигу штампану ћирилицом на српском народном језику.У славистику га је увео професор Париског универзитета Марио Рок, описавши га у Ревији словенских студија,заједно с млађим издањем исте књиге.1Како запажа Милан Решетар, књига је већ раније навођена у библиографским прегледима штампаних молитвеника из париских јавних библиотека и млетачких илустрованих издања (Париз 1907).Ово „откриће“ подстакло је Милана Решетара да се обрати Српској краљевској академији с предлогом да се књига изда, поглавито због њене важности за историју српског језика.

„„Истина,још прије ње штампанјег.1494октоихаг.1495псалтиру штампарији што је на Цетињу подигао зетски војвода Ђурађ Црнојевић“,резо-новао је тада Решетар,„али мали молитвеник[…]има према њима ту велику предност да је српски и по језику,док су обје Црнојевићевекњиге на чисто црквенославенском језику.“У кратком вре- мену остварио се наум науци преданог Решетара који у једном даху наставља:„За то треба да смо искрено захвални Српској краљ.академији која је одмах и радо прихватила мој приједлог да се ова књига опет изда,и није жалила трошка да добави фотографску репродукцију цијеле књиге (по којој је приређено ово ново издање) и да даде направити репродукцију многих страна и свих слика из ње.“Истодобно скриптор Ватиканске библиотеке Ћиро Ђанели, проналазач Ватиканског молитвеника, открио је у Ватиканској библиотеци дубровачки латинички рукопис с двема службама из 1552. године који је, такође као посебно важан за историју српског језика,и тематски и временски близак новопронађеном молитвенику,придружен Решетарово миздању.2 Књига је,како се саопштава у првом колофону,штампана у Венецији код Ђорђа Русконија из Милана „по мајстору Франческу Ратковићу из Дубровника“(127а),односно по „Франческу Раткову Дубровчанину“у другом(140а).Из овакве формулације није довољно јасно да ли је„Ратковић само слагао књигу аможда и резао слова,евентуално и бордире и слике“или и

„нештовише“Решетар на основу познавања ширих прилика у италијанском штампарству тогавремена закључује да је Франческо Ратковић и мајстор који је радио на самој књизи, издавачи

дистрибутер који је под одговарајућом погодбом реализовао овај посао у Русконијевој штампарији.Своје мишљење Решетар подупире широм логиком ствари,али и важном чињеницом да је под првим колофоном отиснут властити Ратковићев симбол, „штит раздијељен двоструким широким појасом с црвеним љиљаном у горњој половици а у доњој с двоструким крижем под звијездом и међу двије звијезде,при дну којега је монограм FR,а то су прва слова имена Франческа Ратковића а никако Зорзи Рускони“.3

Решетар је у основним потезима реконструисао читаву историју која је водила штампању ове знамените књиге, и која јој је била намена. Наиме, почетком XVI века јављају се прва настојања да се за дубровачке католике штампају словенске књиге.4 Франческо Ратковић је нај-пре 28. септембра 1510. године склопио уговор

1MarioRoques,Deuxlivresd’heuresduXVIesiècleencyrilliquebosniaque,RevuedesétudesslavesXII(1932),49–69.2МиланРешетар,[Предговор],Двадубровачкајезична

споменикаизXVIвијека,ПосебнаиздањаСКА,CXXII,Фи-

лософскиифилолошкисписи,32,Београд1938,VII–VIII.

3МиланРешетар,Српскимолитвеникодг.1512,ДвадубровачкајезичнаспоменикаизXVIвијека,XVIII.

4СвештеникЛукаРадовановићусвометестаментуиз1502.годинеостављадругомсвештеникуПавлуВукашино-вићуштампарскиприбор„deletteraschiava“,алинемадругих вестиотоме(МиланРешетар,нав.дело,XIX).ДубровачкиплемићиканцеларЛукаПримојевићобратиосе1514.годинеСенатусмолбомдамусеодобриштампањесловимакаквасубилауобичајенакод„калуђерарашкевереуњиховимцр-квама“(inlettererassianealmodo,cheusanolicallogeridelareligionerassianainlorochiesie),каоуЦрнојевићаштампа-рији,„којасвихвалеицене“(disimilelettere,chehaueanocomenzatoZarnoeuichi,chepertutoeralaudataetapreciata).Вид.Const.Jireček,BeiträgezurragusanischenLiteraturge-schichte,ArchivfürslavischephilologieXXI(1899),431–434;

с познатим јеврејским штампаром,Јеронимом Сончиному Пезару,у којем је било предвиђено штампање „Официја свете Марије“(Officiums.Mariae),што је „без икакве сумње иста ствар што и наше Офичје блажене (или свете) дјеве Марије”, као и штампање јеванђеља,посланица и монолога светог Августина „на писму и језику српском“(in litterae ti dio mate serviano). Због овог експлицитног самоназвања Милан Решетар је,без двоумљења,ово у наредним годинама остварено дело назвао „Српским молитвеником“. Поменуте књиге биле су намењене дубровачким католицима у самом граду и у њиховим колонијама по Србији (illoshic Ragusije tin partibus Seruiae).Православни би од њих, иако истога језика,па и писма, како Решетар оправдано сматра,ипак „зазирали“, пре свега због њиховог другачијег садржаја5 а можда још и више од нешто слободнијих ликовних представа које одражавају дух новога времена који је завладао у Западној Европи (сензуалније приказивање нагог људског тела). Писмо,ипак,за њих не би било проблем јер су га користили и једни и други у међусобној преписци и у свакодневном животу. И не само то,канцеларијским брзописом су писане и црквене књиге код православних Срба,што Решетару пре осам деценија није могло бити познато.Довољно је илустративан пример Минеја Стефана Доместика,насталог око 1450. године (Музеј Српске православне цркве у Београду,број 50).6Почетком тридесетих година XX века Петар Колендић је скренуо пажњу на нешто млађи латински уговор који је раније обjавио Карел Ковач, управник Дубровачког архива(1911–1914), склопљен 31. јула 1511. године између Франческа Раткова Мицаловића (Franciscus Ratchi Mizalovich) и Петра Ђурђева Шушића(Petrus Georgii Susich).7Из уговора се види, о чему такође Решетар извештава, да је Мицаловић требало да уложи сопствени рад(управо

„себе самога“),чиме се посредно потврђује да је радио као мајстор у штампарији. Јасно је да је Франческо Ратков Мицаловић, очито добро упознат са штампарским вештинама, озбиљно покушавао да покрене властита ћириличка издања за потребе својих суграђана, сведок то у сарадњи с Ђорђем Русконијем није и успео.8

Док је Решетар радио на Српском молитвенику био је познат само један његов примерак у Народној библиотеци у Паризу (Bibliothèque nationale de France),заведен под сигнатуром Réserve B5009. Књига је раније припадала ремском надбискупу Леонору Дестампу (Léonord’Estampes,1589–1651),да би средином XVIII века доспела у ову париску библиотеку.Пошто примерак није потпун –недостаје му спољашња дволисница првога табака, тј. први и осми лист, Решетар га је допунио текстом из млађега издања (1571).9У опису се ослонио на прецизне податке које доноси Марио Рок:књига је штампана у малој осмини, а садашње димензије су јој(после незнатног обрезивања), 152×102мм; прва целина од 16 табака са 126 листова (првобитно 128) представља неку врсту Часослова (Офичје од блажене дјеве Марије Officiumbeatae Mariae Virginis),а друга целина од три полутабака са 12 листова јесте мања молитвена збирка (Пет-најст молитава свете Бриџиде Quindeci morationes sanctae Brigittae);књига у збиру има 138 (првобитно140) папирних листова, отиснутих у два наврата(прва целина 2. августа, а друга

10. августа1512), с намером да буду обједињени, као молитвен изборник.10Основни текст штампан је црном бојом, а поједина слова, иницијали,речи, симболи и наслови црвеном бојом.Књига је богато украшена нарочитим оквирима испуњеним разноврсним мотивима, посебним сликама и иницијалима.За њено штампање сачињен је типографски устав делимично стилизован према западном ћириличком брзопису у избору појединих словних облика;у већини случајева то је ипак обична ћирилица, изведена у туђини,11 само према једном нацрту, сличног рукописа

Лазар Чурчић,Видови и огранци раног словенског штампарства,Пет векова српског штампарства 1494–1994.Раздобље српскословенске штампе XV–XVIIв.,Београд1994,22.

5Милан Решетар,нав.дело,XIX–XX.

6Димитрије Богдановић,Развој ћирилског писма у Србији до XV века, Студије из српске средњовековне књижевности, Коло СКЗ, XC,књига 599,Београд1997,158–159.

7Karl Kovač,Über Bücher und Bibliotheken imalten Ragusa,Mitteilungendesk.k.Archivrates,Bd.I,Wien1914,274–275;PetarKolendić,Mletački kaligraf Kamilo Zanetikao štampar jednog dubrovačkog katekizma,Zbornik iz Dubrovačke prošlosti Milanu Rešetaru.O 70oj godišnjici života (Rešetarov zbornik),Dubrovnik1931,269,нап.13;ПетарКолендић,Ћирилицом штампане књиге за дубровачке католике из 16 века,Политика8860(11.јануар1933),1–2.

8Милан Решетар,нав.дело,XX.

9 Исто,XII.

10Mario Roques,Op.cit., 52;Милан Решетар,нав.дело,XII–XIII.Како Решетар запажа, „премда су те двије ствари двије самосталне типографске јединице (свака има својета -баке, својусигнатуру,свој натпис и свој колофон[поговор]),ипак се нису тек случајно састале, јер су штампане у истој штампарији, истим словима и на истом папиру, за истога издавача и у исто вријеме[…],па су сигурно те двије ствари и издаване као једна књига, иако су можда (као што је у сличним случајевима у старије вријеме често бивало) и свака за себе улазиле у трговину“(Милан Решетар,нав.дело,XIII).

11Из практичних разлога се, на пример,користи постојеће, приручно латиничко v за рачвасто ч, и ротираноза 180° по усправној оси за регресивно л, попут примарног великог

„ламбда“.

обликованог у једној традицији.12Оваква писмовна трансформација вероватно је урађена према већ постојећем књижном хибриду,13поглавито због усаглашавања с оствареном типографском нормом у српском црквенословенском штампарству тога времена (у рускословенским књигама се рано устаљује други тип ћирилице),иако су се у литератури (због појединих брзописних решења) износила другачија мишљења.14Пресудан је избор за статичан,монументалан тип слова која се слажу у правилне квадратне модуле,15при чему само слово ꙁ пробија у обичајену висину,прелазећи„дволинијску схему“.16Неколико слова имају сталне брзописне облике, а неколико„двојаке, уставне и брзописне“.Зато Петар Ђорђић говорио„комбинованој уставно-брзописној ћирилици“.17У времену конституисања српског штампарства (прелаз XV–XVI века),овде нема на типолошкој равни ничега необичног –у оба случаја, и у штампаним књигама заправо славне и у књигама за католике по истим начелима се припрема словна гарнитура; разлика је само у реализацији, у складу спосебности мањих ових рукописних богослужбених предложака.18Стога не чуди истовремено присуство слова „ђерв“ (као једине праве„посебности“уМолитвенику),заосталог у дубровачком залеђу из старијих времена,када је било заједничко свим српским крајевима,19 и њему„несагласних“прејотованих лигатура ] и E, зацело даљим порекло мизрашке школе. Касније ће се останак на специфичном избору неколицине брзописних облика осетити као посебност западних штампаних књига, чему је,једним делом,узрок понављање словних гарнитура у другом издању Молитвеника 1571. године.Вредни проучавалац старе српске штампе Лазар Чурчић је, такође,закључио да „слична ћирилица[…] касније у католичкој штампи[…]није била никако њено генерално опредељење, него се доста примењивала и ћирилица србуљског типа,започета на Цетињу“.20На први поглед најкрупнију разлику ће, заправо, представљати изостављањена дредних знакова, али ни то не важи увек.21Тек ће књиге Матије Дивковића и других босанских фрањеваца учврстити ту тенденцију и утисак који данас преовлађује да се у старом католичком штампарству на српском језику користио стилизовани брзопис. Појавиће се, међутим, разлика у избору брзописних форми, па чак и дијалекатска варијација (Матија Дивковић се служи јекавицом,каснији фрањевци претежно икавицом), тако да непомућено унутрашње јединство ипак изостаје.22

Језик Српског молитвеника је, како је то показао Решетар,штокавски,српски,издвајајући четири важне особине које обједињују читаву књигу:„углавноме исту графику и исти правопис; готово чисти јекавски изговор; глас ђ за праслав.dj;дјелом и церефлекс уо за вокално л. Истовремено,Решетар је нагласио да „језик у разним његовим дијеловима није јединствен,већ да их треба прије свега одијелити у двије групе–у прву,у којој има много трагова од црквенославенског језика, и у другу,у којој таких трагова, може се

12У исто време тај „нарочити“ тип ћирилице присутан је на ширем западно јужнословенском просторуу свакодневној употреби, као писани израз народног језика, што му одузима од посебности.

13Димитрије Богдановић примећује да се„једна врста хибрида, брзописно-књишког,где се већ може говорити о полууставу,али са још непрерађеним,непосредним облицима канцеларијског брзописа,налази[…]уХиландарском зборник убр.476, из последње четвртине XIV века.„Посебно је занимљиво“што је једно овако„ситно,вертикално,квадратно“писмо„примењено у писању зборника исихастичког садржаја“, али у таквим зборницима је „полууставно писмо скоро без изузетка овладало“(Димитрије Богдановић,нав.дело,159).Слично усаглашавање брзописних форми с уставном подлогом видимо у дубровачким ћириличким рукописним зборницима из XV и XVI века,Либру од мнозијех разлога,Дубровачком лекционару и Лајпцишком лекционару (засликев.ПетарЂорђић,Историја српске ћирилице,Београд1971,445–448,сл.249–251).

14Уп.нап.4.

15Већ у Црнојевића штампарији Макаријев штампарски слог не пресликава у свему ресавски устав свога времена, иако с њиме чини природну целину,него тежи„монументалнијем(атимеиархаичнијем),вертикалном дуктусу, тек с понеким,системски уклопљеним брзописним обликом“(Виктор Савић,Записи штампара свештено монаха Макарија.Језик,писмо иправопис,Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас,Никшић 2012,160–161,нап.9).

16 ПетарЂорђић,нав.дело,191.

17Исто;уп.Милан Решетар,нав.дело,XIV–XV.

18Како истиче Петар Ђорђић,„у свим нашим старим штампаним књигама налазимо у основи исти уставни тип ћирилског писма какав је био у рукописним црквеним књигама из истог времена“.Он још запажа да„словни облици“тих књига„нису уједначени“,али да је„та неуједначеност мања[…]у штампаним књигама“(ПетарЂорђић,нав.дело,189).

19Уп. добро познат примеруОснивач кој повељи манастира Хиландара Симеона Немање 1198. године (Петар Ђорђић,нав.дело,252,сл.24).

20ЛазарЧурчић,Видови и огранци раног словенског штампарства,22.–Наук крстјански шпанског језуите Јакова Ледезме штампали су браћа Анђело и Иван Загуровић у Венецији 1583. године „уставним типом ћирилице какав је био и у књигама на српскословенском језику, једино слово;има брзописни облик“(ПетарЂорђић,нав.дело,192).То ниjе изузетак јер ће сеу Венецији и Риму „за католике Босне, Далмације и Дубровника, а […] касније – и за поунијаћене ускоке уЖумберку и другде“штампати„књиге и србуљском ћирилицом“ (Лазар Чурчић,нав. дело,22).

21ШимеБудинићукњизиСума наука христијанскога(!) Петра Канизија,штампаној 1583. у Риму при Конгрегацији за ширење вере користи читав комплет надредних знакова столећима већ присутних у српскословенској књизи(за слику в.ПетарЂорђић,нав.дело,485,сл.290).

22Петар Ђорђић,нав.дело,192–194;Лазар Чурчић,нав.дело,22.

рећи, нема“.23Пажљивом анализом он долази до закључка„да непосредна матица нашега Молитвеника није била писана ни црквеним језиком ни глагољицом него чакавским говором и латиницом“.24Дубровачки редактор је „задржао[…] из поштовања црквенога текста,много трагова од тога језика,али је готово све облике чакавско-далматинске замијенио дубровачким“,пребацујући их на властити дијалекату којем има и препознатљивих„дубровчанизама“.25

У садржају Молитвеника доминирају делови који су обични у латинском Официју (служби) блажене Дјеве Марије, али нису једини.То су Календар за читаву годину(2–13),Молитве светог папе Гргура(14–15а),Молитва зао болеле од куге(15б–16а),Маријин официј(17–75а),Официј Светога крста(76–79а),Официј Светога Духа(80–83а),Седам псалама покорних(84–92а),Литанија свих светих(92а–100а),Официј за мртве(101–126);Молитве Свете Бригите(129–140а).26Између микроцелина и неких од крупнијих потцелина налазе се илустрације(16б,24б,34б,38б,42б,46а,49б,55б,75б,79б,83б,100б,129а),а у

два наврата доносе се и штампарске забелешке

–колофони,о чему је већ било речи(127а,140а).Умеђувремену пронађена су још два,непотпунија примерка Молитвеника,оба без Молитава свете Бригите.Први се чува у Кодрингтоновој библиотеци на Колеџу„Свихдуша“у Оксфорду(The Codrington LibraryofAll Souls College),где се води под сигнатуром q:14:9.27Други примерак се чува у Библиотеци Џона Малена на Америчком католичком универзитету у Вашингтону (Mullen Library at The Catholic University of America ); стара сигнатура му је Z232.28Само у њему постоје недостајући листови из Париског молитвеника, први и осми.Показало се да је Решетар и овде, као и у радуна целој књизи, био у праву када је извршио реконструкцију преузимањем одговарајућих делова текста из Баромићевог издања из 1571. године.29Међу њима на тим местима нема крупнијих разлика.Главне разлике према овоме издању(М2)утврдио јеЋироЂанели,који се још послужио и трећим рукописом Ватикан-ског молитвеника(В3,Vat.sl.21).Оне су додате

уз Решетарово издање.30

Друго сачувано издање Мицаловићевог Молитвеника из 1571. године приредили су у Млецима Јакоб Баромић (iakobq de baromq) и Амброзио Корсо(ambrosio korqso),31 уз разлике мањега домашаја.Ранији текст је знатније проширен само у случају навођења целовитог Оче наша на место првобитног инципита,језик је накнадно усаглашаван с црквенословенским науштрб народног израза, мењана је и ортографија, донекле је поједностављен графијски инвентар, смањени су формати обим књиге,декорација је сведенија и типографски упрошћенија; напред је додат један лист с ћириличком азбуком и молитвама Здраво Марија и Оче наш. Овога пута књига је обликована као недељива целина јер су Молитве пребачене испред Офичја изадржан је само један колофон(на крају књиге).Интересантно је, међутим, да су на ново искоришћени сви стари клишеи из Офичја за посебне илустрације,али су се слова морала изнова резати илити,истина по моделу првих.32По мишљењу Ћира Ђанелија књига је непосредно прештампана с другог нешто млађег,данас непознатог издања.33За издање из 1571. године сазнало се још на почецима славистике, када га је Добровски поменуо у својој словенској граматици,34али је у домаћу науку први пут уведено 1911. године у књизи Хрватско-српска књижевност у Босни

23МиланРешетар,нав.дело,XLI.

24 Исто,XLIV.

25Исто,XLV–XLVII.Подробно о језику овога споменика в. Милан Решетар,Језик српскога Молитвеника одг. 1512,Глас СКА CLXXVI, Други разред 90(1938), 171–239.

26МиланРешетар,нав.дело,XXXIV. Овакав садржај показује да се ради о молитвеној збирци из које су се Богородици Марији могли молити обични хришћани, али и свештеници,калуђери и калуђерице, сваки дан. Док је бревијар„био канонска књига официјалне службе божје за свећенике“,дотле је„Офичје у првоме реду намијењено лајицима и женскињу“(исто, XXVIII).

27Његове старе ознаке суd.d.22иD.D.14. 9. Открио га је Џон Симон Габријел Симонс 1963. године.Подробно га је описао и читав историјат представио Јевгениј Љвович Немировски (Евгений Немировский,Оксфордский зкэемплярвенецианскогоwfi;E svete dieve marie1512года,Slovo 41–43(1991–1993),241–248).

28Уочио га је Норман Цигар 1999. године,а идентификовала Аница Назор(Anica Nazor,Dubrovački ćirilski molitveniki z 1512. godine, Hrvatska revija XII/4(2012),11).

29Ево тих Решетарових речи:„На прво ме је листу сигурно био само натпис на предњој страни, док је стражња страна без сумње била празна као што је и у другоме издању, а на 8. листу био је сасвим сигурно мјесец јул календара“(Милан Решетар,нав. дело,XII).

30 ЋироЂанели,Варијанте,Српски молитвеник одг.

1512,111–142;в.VIII,XLVII,LXIV–LXVI.

31О њиховим именима и нарочито о Баромићевом поре-клув.Милан Решетар,нав.дело,XXIV–XXVII;ЋироЂанели,исто,LXIII–LXIV(сматра се да је он био чакаваци свештеник глагољаш).За Амброзија Корса Дејан Медаковић је утврдио да је Сиракужанин који је од раније успоставио пословне везе са српским књижарима(Графика српских штампаних књига XV–XVII века,Посебна издања САН, CCCIX, Одељење друштвених наука, 29, Београд 1958, 34–35;уп.Лазар Чурчић,Штампани венецијански „Молитвеник“ из1571. године Библиотеке Матице српске, Прилози за књижевност, језик,историју и фолклор XXVI/3–4(1960),289,нап.4).

32Освемув.Милан Решетар,нав.дело,XXII–XXIV.

33Исто,LXIV–LXVI.

34J.Dobrowský,Institutio neslinguae slavicae dialecti veteris,Vindobonae1822,XLIV–XLV.

иХерцеговиниДрагутинаПрохаске.35Сачувано је више примерака: у Бечу, Сарајеву, Ватикану, Паризу, Вилњусу и НовомСаду.36

И после представљених издања, приређива-них на страни ,Дубровник ће, из више разлога, чекати на своју прву штампарију неколико столећа, све до 1783. године. По запажањима Милана Решетара, прве ћириличке књиге за Дубровчане поново ће бити отискиване тек у XIX веку:

Матија Банће у Београду 1847. године штампати Воспитатељ женски, а Антун Казначићу Задру ћирилицом и латиницом 1849. Поздрав патријарху српскому господину Јосифу Рајачићу. У самом граду ћирилица ће се појавити у штампи, по Решетаревом сведочанству, тек 1878. године у неким чланцима листа Slovinac.37

ЈасминаГрковић-Мејџор,Виктор Савић

ИЗВОРНА СВЕДОЧАНСТВА

I

КОЛОФОНИ У СРПСКОМ МОЛИТВЕНИКУ ИЗ 1512.

UwvomUEwfi;q}svimiseci|wfi;qE0wdqbla/enegosqpo:e|ofilqEwdqs(ve)togakarqsta|ofi;qEs(ve)togadUha|sedamqsalama|sletania|mi.

|ofi;qE|wdqmarqtvi|ehqimqnwgolE|pihqrazqli|;ihqmw|lita|va0

Српски молитвеник (1512),1а

{anqpanwUbneciehqUzwrqzi |rUsqkwni izqmilanapome{qrUfr|anq;esqkUratqkwvi:UizqdUbrw|vnika0U.;0y0I.v0lEtqna.v0|agwsqtamieseca0

Српски молитвеник (1512),127а

{anqpanwpome{qrUfranq;esqkh |ratqkovUdUbrov;aninU.U.;yIv.|lietqna0I0agostamieseca0

Српски молитвеник (1512),140а

II

УГОВОРИ ФРАНА МИЦАЛОВИЋА ИЗ ДУБРОВАЧКЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ

Die XII februarii 1502.

Ego Franciscus, filius olim Ratchi Mizalovich confiteor quod super me et omnia mea bona pro dote et perchivio Lignussa filie quondam Pavli Antoevich aurificis uxoris mee habui et recepi a tutoribus dicte Lignusse videlicet ser Petro Jac. de Lucharis, ser Orsato Bl. de Zamagno, ser Pasquale Nic. de Restis, ser Antonio Mar. de Goze et ser Jacobo Ni. Sar. de Bona ac Thomasina relicta dicti quondam Pauli michi dantibus et solventibus de pretio venditionis domus dicti quondam Pauli posita ad Plateam quam emit Johannes Miloradovich ut constat ad dictum venditionem de qua apparetur venditionibus cancelarie 1501 die III novembris a carta 55 pro dote et perchivio predictis ducatis auri centum triginta et exagia auri quiquaginta. Quam dotam habui et recepi secundum ordines et consuetudinem Ragusii …

Lib. dot. not. 10, 45.(ВојиславЈ.Ђурић,према:ДејанМедаковић, Графикасрпских штампаних књига XV–XVIIвека,Посебна издања САН CCCIX,

Одељење друштвених наука 29, Београд 1958, 61, нап.180)

Die ultimo julii 1511.

Petrus Georgij Susich ex una parte et Frans- ciscus Ratchi Mizalouich ex alia parte cum Dei nomine simul contraxerunt societatem et collegan- tiam inter eos duraturam ad voluntatem partium, in qua societate dictus Franciscus ponit personam suam et partitum factum cum magistro Hieronimo Soncino, impressore librorum in Pisauro per cyrographum subscriptum testibus diei vigesimi octavi septembris 1510 in Rechaneto, pro officiis Sancte Marie, evangeliis, epistolis et soliloquiis Sancti Augustinj stampandis i n l i t t e r a e t i d i o m a t e s e r v i a n o pro quantite, pretio et amontantia contentis in dicto cyrographo et pactis, modis et conditionibus ipsius cyrographi, quod est in manibus dicti Francisci. Et dictus Petrus posuit usque ad presentem diem ducatos auri centum octo, computatis ducatis octuaginta duobus quos ambo acceperunt in credentiam in plumbo et pro quibus ambo sunt obligati, tamen omnes sunt, ut dixerunt, de ratione dicti Petri et omnes sunt in manibus dicti Francisci, sicut idem Franciscus dixit et confessus fuit, cum quibus sit obligatus et ita promisit dictus Franciscus ire pro dicto negocio partiti ipsius cyrographi expediendo et expeditus redire Ragusium cum dictis libris et illos hic Ragusij et i n p a r t i b u s S e r u i e vendere et finire cum omni avantagio sibi possibili pro utilitate presentis societatis. Lucri autem secuturi medietas sit dicti Petri et alia medietas dicti Francisci et idem intelligatur et sit de damno, si quod sequeretur, quod Deus avertat. Hoc declarato quod apotheca quam alter eorum conduxerit ad affictum a communi ad proximos incantus intelli- gatur nomine amborum in presenti societate. Et sit obligatus dictus Franciscus cum omnibus suis bonis dicto Petro ad omnem eius voluntatem et in fine presentis societatis dare et ostendere bonam et rectam rationem administrationis sue presentis societatis et de monte solvere debitum per eos contractum. Et in fine dictus Petrus debeat

extrahere suum capitale et quicquid supererit de lucro vel damno id totum debeat inter ipsas partes dividi per medietatem.

(Die XXV septembris 1511 Petrus Georgij sup- rascriptus ibi presens dedit et cessit et potestatem plenariam renunciavit Marino Jo. de Nale, presenti et acceptanti, de societate suprascripta et omne jus et actionem quod et quam in dicta societate habet, ponens dictum Mari|num in locum suum et faciens ipsum procuratorem tanquam in re sua propria cum pleno jure et amota omni exceptione juris et facti. Promittens dictus Petrus solvere debitum supra- scriptum ducatorum octoginta duorum suprascript- orum in dicta societate de quibus relevat ipsum Marinum ab solutione dictorum ducatorum 82 in totum et in parte; in omnibus autem partibus et conditionibus dicte societatis ponit dictum Marinum in locum suum ad plenum, exceptis dictis ducatis 82, promittens suprascriptus Petrus supra et omnia sua bona conservare suprascriptum Marinum cessionarium sine damno et manchamento. Renun- tiando. [Прецртано])

Et statim suprascriptus Marinus cessionarius reddidit et retrocessit suprascriptam potestatem suprascripto Petro, presenti et acceptanti, reponens et restituens ipsam in locum pristinum suprascripte societalis et ideo suprascripta cessio cassa fuit de voluntate suprascriptorum Marini et Petri.

Diversa Notarie 89 (1510–1512) fol. 126.

(МихаилоДинић,ТридокументаоОфичјуштампаномћирилицом1512 године,ИсторискичасописIIза1949–1950(Београд1951),112–113;уп.KarlKovač,ÜberBücherundBibliothekenimaltenRagusa,Mitteilungendesk.k.Archivrates,Bd.I,Wien1914,274–275)

Die XVIII septembris1512.

Franciscus Ratchi Mizalouich ad interrogati- onem Giuri Sussich, creditoris sui ibi presentis, con- fessus fuit quod tres capse librorum stampe conducte Ragusium in nomine dicti Francisci sunt dicti Gi- uri, quarum unam dixerunt jam pridem conductam de libris i n i d i o m a t e l a t i n o repositam in turreta ad molum et duas adhuc esse in navigio ante portum i n i d i o m a t e s c l a v o, cum quibus nunc venit dictus Franciscus; et ideo dictus Franciscus ipsas capsas et earum libros consignavit et consignat dicto Giuro, presenti et acceptanti, tanquam res proprias ipsius Giuri.

Diversa Notarie 90, fol. 95.

(МихаилоДинић,нав.дело,113)

Die 20 augusti 1513.
Ego Franciscus Ratchi Mizalouich, iturus de presenti ad partes et loca Turcorum, confiteor quod super me et omnia mea bona habui et recepi a Giuro Sussich officia quinquaginta ligata et fornita ex officiis i n l i t t e r a e t i d i o m a t e S e r v i a n o, stampatis anno transacto nomine societatis inter me et Petrum, filium dicti Giuri, super quibus dictus Giuro fecit expensam de non mediocri quantitate pecuniarum, que official quinquaginta debeo vendere in dictis partibus prout melius potero et totum extractum consignare dicto Giuro et bonam rationem dicte venditions; et si illa non potero vendere promitto reportare et consignare dicto Giuro. Et si secus facerem, quod sim obligatus dicto Giuro dare et solvere duc. auri viginti ad voluntatem suam sub pena etc. Renuntiando etc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra. [Mpeyptaho.] [Ca ctpahe:] Die primo settembre 1516 extracta et data Giuro creditori contrascripto. Ideo etc.
Debita Notarie 90 (1513–1514) fol. 54.
Михаило Динић,нав.дело,113–114)

III

НЕДОВРШЕНИ ЗАПИС

НА ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ У ПРИМЕРКУ СРПСКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ИЗ 1571.

Le savant père Le Long, qui a écrit ce qui précède auroit du distinguer l a l a n g u e i l l y r i e n n e de l a l a n g u e S e r v i e n n e o u S o r a b e du moins pour les Caractères.

La langue Esclavonne a près de S o . [ r a b e s ] Dialect e s. On se sert dans cette langue tantôt des Caractères inventés par un certain Jerôme, différent de St. Jerôme, et qui s’appellent i l l y r i e n s;

Tantôt des Caractères Cyrilliques, inventés par St. Cyrille, Apôtre des Esclavons, dont les Russes font une partie. Ce livre est en C a r a c t è r e s S o r a b e s o u S e r v i e n s, dont l’ancien Russe approche beaucoup, ainsi que le Russe moderne que l’imperatrice Catherine 2. a porté à sa dernière perfection; les Russes actuels n’entendent pas l’anciens livres de leur liturgie.

On voit à la fin, que ce livre fût imprimé (en 1571) à Venise de Barom et …

(Лазар Чурчић,Штампани венецијански

„Молитвеник“из 1571. године библиотеке Матице српске, ПКЈИФ,XXVI/3–4,1960,290)

123

Запис на француском језику у примеркуСрпскогмолитвеника из 1571,Iб(Библиотека Матице српске Р Ћ рI6.1(РРХрI1.1.1)–199059)

124

Слика Дубровника, око 1481 (Решетарова збирка, у публикацији: Dr. Milan Rešetar, Slike staroga Dubrovnika, u Zagrebu 1924, 3, бр.1)

Слика Дубровника на кипу Св. Влаха, између 1481.и 1485 (Dr. MilanRešetar,SlikestarogaDubrovnika,5,бр.3)

125

Слика Дубровника, око 1590

(Dr.Milan Rešetar, Slike staroga Dubrovnika, 7, бр.5)

Слика Дубровника, 1638 (Библиотека Матице српске, CXV-2101; уп. Dr.Milan Rešetar,Slike staroga Dubrovnika, 8, бр.6)

126

ПРЕСНИМЉЕНА ИЗДАЊА

Приредили Јасмина Грковић-Мејџор и Виктор Савић

РЕШЕТАРОВА ПРИСТУПНА БЕСЕДА У СРПСКОЈ КРАЉЕВСКОЈ АКАДЕМИЈИ

Саопштено на скупу Српске краљевске академије 7. марта 1941. године

05

0108

0109

0110

0111

ОРИГИНАЛ ПРИСТУПНЕ АКАДЕМСКЕ БЕСЕДЕ МИЛАНА РЕШЕТАРА

Архив Српске академије наука и уметности број 14456

У Архиву Српске академије наука и уметности чува се у Историјској збирци под бројем 14456 руко-пис приступне академске беседе Милана Решетара. Беседа је писана мрким мастилом с местимичним исправкама у црвеној и плавој боји (истом руком) на папиру с линијама појачаним графитном оловком. Постоје и примедбе писане графитном оловком. Листови су великог формата, величине 313×212мм. Поред волантне насловне стране од истога папира с подвученим заглављем „Најстарији дубровачки говор од Милана Решетара“ и графитном забелешком „Приступна Академска беседа7 –III–1941год“ ,сачувана су сва 53 попуњена листа с празном полеђином .Могуће је да су слободни насловни листи с

53. нумерисани лист (сасадржајем) некада чинили једну дволисницу .На полеђини 51. листа налази се прерада Решетаровог закључка изведена зеленкастим мастилом, пренета у Годишњаку СКА L за 1940. годину(1941,189).

Милан Решетар је изабран за правога члана Српске краљевске академије 16.фебруара 1940. године. У његовом одсуству извод из обимне академске беседе прочитао је председник Академије, Александар Белић, 7. марта 1941. године (извод је одштампануГодишњаку СКА L,187-193). После Другог светског рата у измењеним друштвено политичким околностима, старањем Александра Белића, уз скраћивање Решетаровог закључка, објављена је његова беседа под истим насловом (Глас САН CCI, Одељење литературе и језика, нова серија 1, Београд 1951). Том приликом је у заглављу наведено да је беседа примљена на седници Академије философских наука 31. октобра 1938. године, а да је при-хваћена за штампу на седници Одељења литературе и језика 12. јуна 1951. године. Ни Решетаров ни Белићев закључак прилагођен читању на свечаној седници нису одштампани, изузев једне реченице о припадности дубровачког говора коју је слободно формулисао Александар Белић и преведена је у резимеу на француски језик (Годишњак СКА L,188–Глас САН CCI,46).

Под непознатим околностима рукопис беседе је однет из Српске академије наука. Откупио га је у Дубровнику Бранислав Недељковић и рукопис је враћен Академији 1981. године. Тада је уочено да он није објављен у својој оригиналној верзији. Аутентичан свршетак беседена 52. лист у први је рашчи-тан објавио Мирослав Пантић (Приступна академијска беседа Милана Решетара онај старијем дубровачком говору и њен (необјављени) завршетак,Живот и дело академика Павла Ивића. Збор-ник радова са трећег међународног научног скупа Живот и дело академика Павла Ивића, Суботица–НовиСад–Београд 2004,21-33). Овде доносимо целовиту Решетарову беседу на свих 108 страна, с насловном страном и садржајем.

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК

Према снимцима Српске краљевске академије из 1938. године




СНИМЦИ СРПСКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512. ГОДИНЕ

Архив Српске академије наука и уметности број 8873-II

У Архиву Српске академије наука и уметности чувају се у Историјској збирци под бројем 8873-II снимци Српског молитвеника који су заведени у Главни инвентар (број 7,за сигнатуре 8573–9832) у време приређивања за штампу овога споменика, 1938. године. О„фотографској репродукцији“ која је о трошку Српске краљевске академије сачињен а на основу оригинала из Париске националне библиотеке (Bibliothèque nationale de France, Réserve B5009),извештава сам Милан Решетар, у предговору својега издања (Два дубровачка језична споменика изXVI вијека, Посебна издања СКА, CXXII, Философски и филолошки списи, 32, Београд 1938, VII; такође в.Годишњак СКА за 1938, XLVIII(1939),95).

Овом приликом објављују се фотографије с филма у негативу које је користио Милан Решетар, у овој књизи пребачене у позитив. Фотографије су са спољним рамом оквирне величине 240×180 (рам није једнако опсецан, па је његова просечна вредност у стварности приближно 237×178мм). Унутрашња величина репродукције је у просеку 196×148мм. Фотоапарат је приликом снимања био фиксиран на истој раздаљини, али се димензије благо мењају у зависности од промена дебљине књижног остатка приликом листања (а тиме и удаљености од објектива), можда и услед накнадног изоштравања слике. Сваки снимак обухвата двострано отворену књигу, која се због јачине повезане уједначено отварала, мање у горњем него у доњем делу. Оригинал је незнатно смањен: изворна величина је 152×102мм, што одговара половини кадра, тачније целој једној просечној страници од 148×98мм. Изнад снимака графитном оловком је уписивана фолијација руком Милана Решетара, што доказује да је ово био примерак с којега је Решетар приређивао своје издање. На првој фотографији преко подлоге празног листа прилепљен је исечак недостајуће, прве странице млађег издања из 1571. године (1.а;његова величина је 135×93,5мм), одмах до прве сачуване стране Париског примерка (по васпостављеној фолијацији2.а). Исто је учињено и са снимцима недостајућег осмог листа који су репродуковани према другом издању и опкројени залепљени на празан фото-папир (8.аи8.б,између6.и

7.фотографије, овде стр. 0123; појединачне димензије су исте, 135×93,5мм). Постоји 137 фотографија (по Решетаревој фолијацији, пак, која укључује и недостајуће листове, она се завршава бројем 140.а). У врху с десне стране уписиван је графитном оловком, у сравњењу с

оригиналом, редослед листова Париског примерка, одмах по развијању фотографија. На полеђини прве фотографије отиснут је печат с уоквиреним натписом: Atelier photographique|R.deLongueval|Bibliothèque nationale|58,Ruede Richelieu, Paris–IIa. Испод је мрким мастилом написано: Rés B5009; такође на полеђини последње стране: Réserve B5009. Небрижљиво, вероватно у Архиву, графитном оловком је на врху, обично на средини полеђине сваке фотографије, написан њен број, од 1 до 137; ови бројеви иду унатраг, почев од последње фотографије.

На истој сигнатури налази се и 113 фотографија Молитвеника из 1571. године (8873-I), које овом приликом посебно не доносимо.

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК СПОМЕНИЦА МИЛАНУ РЕШЕТАРУ 1512–1942–2012

Резиме

Академик Милан Решетар био је истакнути српски и југословенски филолог, универзитетски професор у Бечу и Загребу и члан више научних друштава. Рођен је у Дубровнику 1860, а умро у Фиренци 1942. године. Решетаров рад вишеструко је значајан на многим на-учним и културним пољима, а главне области његових филолошких истраживања биле су језик, у синхроној и дијахроној перспективи, и историја књижевности, поглавито дубровачке. Овом приликом издвајамо његову приступну академску беседу у Српској краљевској академији, круну његове научне каријере,и његов темељни рад на Српском молитвенику, који је издао и детаљно језички обрадио, дајући му и име (1938). Овиме се Српска академија наука и уметности одужује своме угледном члану у години у којој се сустичу 70 година од његове смрти и 500 година од штампања Молитвеника. Споменица обухвата више студија о Решетару и Молитвенику, пробрану библиографију Милана Решетара и попис научне литературе о њему. У књизи се доноси и документарна и илустративна грађа од прворазредног значаја. У првом делу дају се насловне стране и корице одабраних Решетарових издања, Решетарова писма и писма о Решетару, изворна сведочанства о Молитвенику, међу којима се издвајају латински уговори Франа Мицаловића од 1502. до 1513. године. Други део књиге садржи фототипско издање целокупне Решетарове приступне беседе у Српској краљевској академији, снимке Српског молитвеника из Српске краљевске академије сачињене за потребе Милана Решетара, снимке недо-стајућих страница из збирке Америчког католичког универзитета у Вашингтону и снимке истих страница из другог издања Молитвеника у збирци Библиотеке Матице српске у Новом Саду.

Ћирилички оригинал приступне академске беседе Милана Решетара данас се чува у Архиву Српске академије наука и уметности под бројем 14456. Њен извод је прочитан на скупу Српске краљевске академије (1941) и објављен је у цензурисаној верзији после Решетарове смрти (1951). Након тога, под непознатим окол-ностима рукопис је однет из Српске академије наука и потом враћен у њене фондове (1981), када је уочено да постоји значајна разлика између Решетаровог закључка о пореклу дубровачког говора и објављене верзије. Ево изворне реченице:„Из те објективне констатације

ја сада не изводим никаквих даљих закључака, јер су мени Срби и Хрвати један народ под два имена, па ја зато нећу никако рећи да се у Дубровнику није гово-рило хрватски него српски, али кому су Срби и Хрвати два народа, тај ће морати признати да је Дубровник по језику био увијек српски“(стр.52,р.27–31).

Црно-беле фотографије Српског молитвеника из 1512. године, најстарије ћириличке књиге штампане српским народним језиком, намењене католицима, чувају се у Архиву Српске академије наука и уметности под бројем 8873-II од 1938. године. То је ручни примерак којим се Милан Решетар служио у своме раду на Моли-твенику, а на њему је и фолијација обележена његовом руком. Репродукција је о трошку Српске краљевске академије сачињена на основу примерка из Париске националне библиотеке (Bibliothèque nationale de France,Réserve B5009),који је једини готово у целости сачуван. Два недостајућа листа (први и осми) Решетар је надомештао снимцима из другог издања Молитвеника, које и ми овом приликом преносимо, држећи се Решетаровог материјала, одајући и на тај начин признање великом научнику.

Вест о избору професора Милана Решетара за ре-довног члана Српске краљевске академије одјекнула је у српском делу југословенске јавности уочи Другог светског рата. Тим поводом Решетар је добио честит-ке и из дубровачке Матице српске, око које су се још окупљали Срби католици у његовом родном граду. Решетарову захвалницу од 23. фебруара 1940. објавио је лист „Дубровник“, гласило Срба католика (9. марта исте године), а пренела ју је и београдска „Политика“ (10.марта): „Поштовани госп.Претсједниче, Најтоплије захваљујем „Матици Српској“ мојега незаборавнога роднога Дубровника, што се је сјетила мене врло старога Дубровчанина, који сам се врло млад одбио у туђ свијет. Ја се веселим великом одликовању што ми је намијенила Српска Краљевска Академија, наша највиша научна установа, али се веселим, вјерујте ми, ради нашега Дубровника више него ли ради себе, а особито ми је мило што је та иста почаст дата г.Марку Мурату још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика, који изумиремо. Са највећим поштовањем Проф.М.Решетар“(Срби католици из Дубровника и околине, Архив САНУ број 11235).

0273

THE SERBIAN PRAYER BOOK

A TRIBUTE TO MILAN REŠETAR

1512–1942–2012

Summary

Academician Milan Rešetar was a prominent Serbian and Yugoslav philologist, a university professor in Vienna and Zagreb, and a member of several scholarly associa- tions. He was born in Dubrovnik in 1860, and died in Flor- ence in 1942. Rešetar’s work was of great importance in many fields of scholarship and culture, but the main areas of his philological research were language in synchronic and diachronic perspectives, and the history of literature, particularly that of Dubrovnik. On this occasion, we have selected his inaugural academic address at the Serbian Royal Academy, the crown of his scholarly career, and his foundational work on the Serbian Prayer Book, which he published and studied linguistically in great detail, actually giving it that title (1938). Hereby, the Serbian Academy of Sciences and Arts pays homage to its renowned member in the year marking seventy years since his passing and five hundred years since the Prayer Book was printed. This tribute includes several studies about Rešetar and the Prayer Book, the selected bibliography of Milan Rešetar, and an inventory of the scholarly literature about him. Both documentary and illustrative materials of primary significance are offered in this book. In the first part, the title pages and covers of selected editions by Rešetar, his correspondence and correspondence about him, original testimonies about the Prayer Book, among which the Latin agreements of Frančesko Micalović from 1502 to 1513 stand out. The second part contains a facsimile edi- tion of Rešetar’s inaugural address at the Serbian Royal Academy, photographs of the Serbian Prayer Book from the Serbian Royal Academy made for his use, photographs of the missing pages from the collection of the Catholic University of America in Washington, and photographs of those same pages from the second edition of the Prayer Book in the collection of the Library of the Matica srpska in Novi Sad.

The Cyrillic original of the inaugural academic address of Milan Rešetar are now preserved in the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts under the number 14456. An extract of it was read at a meeting of the Serbian Royal Academy (1941) and was published (1951) in a cen- sored version after his death. After that, under undisclosed circumstances, the manuscript was taken from the Serbian Academy of Sciences and later returned to its collection (1981), when it was noticed that a significant difference existed between Rešetar’s conclusion about the origins of the language of Dubrovnik and the published version. Here

is the original sentence: “From that objective statement, I am not drawing any further conclusions, because for me the Serbs and the Croats are one people with two names, and thus I will certainly not say that, in Dubrovnik, Croatian was not spoken but Serbian was; but if to someone the Serbs and the Croats are two peoples, that person must admit that Dubrovnik was always Serbian in terms of language” (p. 52, lines 27–31).

Black-and-white photographs of the Serbian Prayer Book of 1512, the oldest Cyrillic book printed in the Serbian vernacular, intended for Catholics, have been preserved in the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts under the number 8873-II since 1938. That was the personal copy that Milan Rešetar used in his work on the Prayer Book, and the page numbers are marked in his handwriting. The reproduction was done at the expense of the Serbian Royal Academy on the basis of a copy from the National Library of France in Paris (Bibliothèque na- tionale de France, Réserve B 5009), which is the only one preserved almost entirely. Rešetar replaced the two missing pages (the first and eighth) with photos from the second edition of the Prayer Book, which we are presenting on this occasion, faithful to Rešetar’s materials, in that way giving recognition to this great scholar.

News of the election of Professor Milan Rešetar as a full member of the Serbian Royal Academy resounded through- out the Serbian portion of the Yugoslav public on the eve of World War II. On that occasion, Rešetar received con- gratulations from the Matica srpska in Dubrovnik, where the Serb Catholics in his hometown gathered. On March 9, 1940, the newspaper “Dubrovnik” published Rešetar’s letter of thanks to them written on February 23 of that year, and it was picked up also by “Politika” in Belgrade on March

10. “Dear Mr. President, I express my warmest gratitude to the Matica srpska in my unforgettable hometown of Dubrovnik, for remembering me as a truly old citizen of Dubrovnik, which I left in my youth for the wider world. I am more than pleased with the honor bestowed upon me by the Serbian Royal Academy, our most prestigious scholarly institution, but I am pleased, believe me, more because of our Dubrovnik than because of myself; I am especially happy because that same honor was given to Mr. Marko Murat – another citizen of Dubrovnik from the ranks of old fighter Serb Catholics, who are slowly dying out. With greatest respect, Prof. M. Rešetar” (Serb Catholics from Dubrovnik and Environs, SASA Archive, number 11235).

0274

СЕРБСКИЙ МОЛИТВЕННИК КНИГА ПАМЯТИ О МИЛАНЕ РЕШЕТАРЕ

1512–1942–2012

Резюме

Академик Милан Решетар был выдающимся сербским июжнославянским филологом, профессором Венского и Загребского университетов и членом ряда научных сообществ. Он родился в Дубровнике в 1860 году, а умер во Флоренции в 1942 году. Деятельность М. Решетара имеет важное значение для многих областей науки и культуры, а главными сферами его филологических исследований были язык в синхронной и диахронической перспективах, а также история ли-тературы, особенно литературы Дубровника. Здесь мы представили его речь в Сербской королевской академии при присуждении ему звания академика, событии, увенчавшем его научную карьеру, а также его фундаментальный труд по изданию «Сербского молитвенника», который он детально про анализировал в языковом плане и дал ему название (1938). Так им образом Сербская академия наук и искусств отдает долг своему видному члену в год двух юбилеев– 70-летия со дня смерти М. Решетара и 500 лет издания «Сербского молитвенника» .Книга включает различные исследования деятельности М. Решетара и

«Сербского молитвенника», избранную библиографию Милана Решетара и перечень научной литературы о нем. Также книга содержит первоклассный докумен-тальный и иллюстративный материал. В первой части представлены первые страницыи обложки избранных трудов М. Решетара, его собственные письма и письма о Решетаре, оригинальные свидетельства о «Сербском молитвеннике», в числе которых латинские договоры Франа Мицаловича с 1502 по 1513 год. Вторая часть книги включает репринтное издание полного текста речи М. Решетара в Сербской королевской академии в связи с присуждением ему звания академика, фото-графии молитвенника из Сербской королевской академии, выполненные для Милана Решетара, фотографии недостающих страниц из сборника Американского католического университета в Вашингтоне и фото-графии тех же страниц во втором издании «Сербского молитвенника» из собрания Библиотеки Матицы Сербской в Нови-Саде.

Кириллический оригинал речи Милана Решетара в связи с присуждением ему звания академика сегодня хранится в Архиве Сербской академии наук и искусств за номером 14456. Речь по копии этого документа была зачитана на собрании Сербской королевской академии (1941) и опубликована в отрецензированной версии после смерти М. Решетара (1951). Впоследствии при неизвестных обстоятельствах рукопись былаунесе-на из Сербской академии наук, а за тем возвращена в ее фонды(1981),когда было замечено, что существуют значительные расхождения между заключением М. Решетара о происхождении говора Дубровника и

опубликованной версией. Вот фраза из оригинала:«Из этой объективной констатации я сейчас не вывожу ни-каких дальнейших заключений ,т.к. для меня сербы и хорваты–это один народ с двумя названиями, поэтому я никоим образом не могу сказать, что в Дубровнике говорили не по-хорватски, а по-сербски, но если же для кого-либо сербы и хорваты–это два народа, тот должен будет признать, что Дубровник в языковом отношении всегда был сербским» (стр.52,р.27–31).

Черно-белые фотографии «Сербского молитве-нника»(1512), старейшей кириллической книги на сербском народном языке, предназначенной като-ликам, хранятся в архиве Сербской академии наук и искусств за номером 8873-II и датируются 1938 годом. Это ручной экземпляр, которым Милан Решетар пользовался в своей работе над молитвенником, и на нем фолиация, сделанная его рукой. Репринтное издание было выполнено на средства Сербской королевской академии, а составлено на основании экземпляра из Парижкой национальной библиотеки (Bibliothèque nationale de France, Réserve B5009),единственном, который сохранился практичеки целиком. Две недостающие страницы (первая и восьмая) Решетар восполнил фотографиями второго издания молитвенника, которое мы здесь также публикуем в полном объеме,сохраняя материал М. Решетара и отдавая таким образом дань памяти этому великому ученому.

На весть об избрании профессора Милана Реше-тара действительным членом Сербской королевской академии отозвались сербские круги южнославян-ского сообщества накануне Второй мировой войны. В связи с этим Решетар получил поздравления и из Матицы Сербской города Дубровника, которая все еще объединяла вокруг себя сербов-католиков в его родном городе. Благодарственное письмо М. Решетара, написанное 23 февраля 1940 года, опубликовала газета «Дубровник», печатный орган сербов-католиков (9 марта того же года), а также белградская газета

«Политика» (10марта):«Уважаемый господин Председатель, Сердечно благодарю «Матицу Сербскую» моего незабываемого родного Дубровника за то, что помнит меня, очень давнего жителя Дубровника, который весьма молодым отправился в чужой свет. Радуюсь великой награде, присужденной мне Сербской Королевской Академией, нашим наивысшим научным учреждением, но радуюсь, поверьте мне, больше за наш Дубровник, чем за самог осебя, а особенно мне приятно, что та же честь оказана господину Марко Мурату–еще одному жителю из числа старых борцов, сербов-католиков,нас,которыевымирают.С глубоким уважением, Профессор М. Решетар» («Сербы-католики из Дубровника и окрестностей», Архив САНУ № 11235).

SERBISCHES GEBETBUCH

FESTSCHRIFT ZUM GEDENKEN AN MILAN REŠETAR

1512–1942–2012

Zusammenfassung

Milan Rešetar war ein prominenter serbischer und jugoslawischer Philologe, Akademiemitglied und Mitglied mehrerer wissenschaftlicher Gesellschaften, Universität- sprofessor in Wien und Zagreb. Er wurde im Jahre 1860 in Dubrovnik geboren, und 1942 in Florenz gestorben.

Die Arbeit von Milan Rešetar ist auf vielen wissen- schaftlichen und kulturellen Gebieten von großer Bedeutung, wobei die wichtigsten Bereiche seiner philologischen For- schungen waren: die Sprache, in synchroner und diachroner Perspektive, und die Literaturgeschichte, besonders diejenige die in Dubrovnik entstand. Bei dieser Gelegenheit, möch- ten wir besonders den Bedeutungswert seiner Antrittsrede anlässlich des Beitritts zur Serbischen königlichen Akade- mie, des Höhepunktes seiner wissenschaftlichen Karriere, und seiner grundlegenden Arbeit Serbisches Gebetbuch (Cpucnu monuu&enun), die er unter diesem Namen, nach einer detaillierten sprachlichen Analyse, 1938 veröffentlich hat, unterstreichen.

Auf dieser Weise erweist die Serbische Akademie der Wissenschaften und Künste den Dank ihrem ansehnlichen Mitglied, und zwar im Jahre, in dem an 70 Jahre seit sei- nem Tod und an 500 Jahre seit der Veröffentlichung des Serbischen Gebetbuches gedacht wird. Diese Festschrift enthält mehrere Studien über Rešetar und das Gebetbuch, auserwählte Bibliographie von Milan Rešetar und eine Lis- te der wissenschaftlichen Literatur über ihn. In dem Buch sind reichliche Dokumente und Illustrationen von größter Relevanz angegeben. Im ersten Teil des Buches haben die Titelseiten und die Einbände der außerwählten Publika- tionen von Rešetar, seine Briefe und Briefe über ihn, ori- ginelle Zeugnisse über das Gebetbuch, unter denen sich lateinische Vereinbarungen von Fran Micalović zwischen 1502 und 1513 befinden, ihren Platz gefunden. Der zweite Teil des Buches enthält die phototypische Ausgabe seiner Antrittsrede anlässlich des Beitritts zur Serbischen königli- chen Akademie, Aufnahmen des Serbischen Gebetbuches aus der Sammlung der Serbischen königlichen Akademie, die speziell für Rešetar gefertigt waren, Aufnahmen der fehlenden Seiten aus der Sammlung der Amerikanischen katholischen Universität in Washington und Aufnahmen der selben Seiten aus der zweiten Ausgabe des Gebetbuches in der Sammlung der Bibliothek von Matica srpska in Novi Sad. Das kyrillische Original der Antrittsrede von Milan Re- šetar anlässlich seines Beitritts zur Serbischen königlichen Akademie wird heute im Archiv der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste unter der Nummer 14456 aufbewahrt. Ihr Auszug war bei der Jahresversammlung der Serbischen königlichen Akademie 1941 vorgelesen und in der zensurierten Version nach dem Tod von Rešetar im Jahr 1951 veröffentlicht. Danach, unter unbekannten Umständen, wurde das Manuskript erstmal aus der Aka- demie herausgetragen und dann 1981 wieder in ihre Fonds zurückgebracht, als festgestellt war, dass es einen großen Unterschied zwischen der Schlussfolgerung in Bezug auf die Herkunft der Mundart von Dubrovnik zu der Rešetar

gekommen ist und der, die in der veröffentlichten Version dargelegt wurde. Hier ist der originelle Satz: „Aus dieser objektiven Feststellung werde ich jetzt aber keine Schlussfol- gerung ziehen, weil für mich Serben und Kroaten ein und das gleiche Volk sind, wenn auch mit zwei verschiedenen Nah- men. Darum werde ich nicht behaupten, dass in Dubrovnik nicht Kroatisch sondern Serbisch gesprochen wurde. Wenn aber jemand behaupten würde, dass Serben und Kroaten zu verschiedenen Völkern angehören, der müsse gleichfalls zugeben, dass in Bezug auf die Sprache Dubrovnik immer serbisch war“ (S. 52, R. 27–31).

Schwarz-Weiße Photographien des Serbischen Gebet- buches aus dem Jahr 1512, das zugleich das älteste kyrilli- sche Buch, das in serbischer Volkssprache geschrieben wurde und das den Katholiken bestimmt war, werden im Archiv der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste unter der Nummer 8873-II seit 1938 aufbewahrt. Und genau dies war das eigentliche Exemplar, das Milan Rešetar bei seiner Forschungsarbeit am Gebetbuch benutzt hat und dessen Foliierung von seiner Hand stammt. Die Reproduktion des Gebetbuches, die auf die Kosten der Serbischen königlichen Akademie ging, wurde anhand des fast vollständig erhalte- nen Exemplars aus der Pariser Nationalbibliothek gemacht (Bibliothèque nationale de France, Réserve B 5009). Rešetar konnte, dank der Aufnahmen aus der zweiten Ausgabe des Gebetbuches, die zwei fehlenden Seiten (die erste und die achte) ersetzen, die wir anhand des Materials von Rešetar bei dieser Gelegenheit darstellen. Hiermit erweisen wir höchste Anerkennung dem prominenten Wissenschaftler.

Die Nachricht über die Wahl von Milan Rešetar zum ordentlichen Mitglied der Serbischen königlichen Akademie kurz vor dem zweiten Weltkrieg sorgte für großes Interes- se des serbischen Teils der jugoslawischen Gesellschaft. Zu dieser Gelegenheit erhielte Rešetar Grüße auch aus der Matica srpska in Dubrovnik, die damals katholische Serben in seiner Heimatstadt sammelte. Die Danksagung von Rešetar wurde am 23. Februar 1940 in der serbisch- katholischen Tageszeitung „Dubrovnik“ veröffentlicht, die ein paar Tage später auch in der Tageszeitung „Politika“ übertragen wurde (am 10. März): „Sehr geehrter Herr Präsident, Ich bedanke mich recht herzlich der „Matica srpska“ aus meiner nie vergessener Heimatstadt Dubrovnik, dass sie mich als einen einheimischen Dubrovnikaner nicht vergessen hat, obwohl ich schon als Junge meine Heimat- stadt verlassen habe. Ich freue mich sehr auf den großen Preis, den mir die Serbische königliche Akademie, unsere bedeutendste wissenschaftliche Institution, verliehen hat, dennoch freue ich mich umso mehr wegen unserer Stadt Dubrovnik und gleichfalls wegen Herrn Marko Murat, dem die gleiche Ehre wie mir erwiesen wurde und der wie ich den aussterbenden einheimischen serbisch-katholischen Dubrovnikaner angehört. Mit vorzüglicher Hochachtung, Prof. M. Rešetar“ (Serbische Katholiken aus Dubrovnik und seiner Umgebung, Archiv der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste Nummer 11235).

LIVRE DE PRIÈRES SERBE

ÉDITION À LA MÉMOIRE DE MILAN REŠETAR

1512–1942–2012

Résumé

Né à Dubrovnik en 1860 et décédé à Florence en 1942, l’académicien Milan Rešetar était un éminent philologue serbe et yougoslave, professeur d’université à Vienne et à Zagreb et membre de nombreuses sociétés scientifiques. Son travail est diversement important dans de nombreuses sphères scientifiques et culturelles. Les domaines princi- paux de ses recherches philologiques sont la langue, sous les perspectives synchronique et diachronique, et l’histoire de la littérature, surtout celle de Dubrovnik. À cette occasion nous distinguons son discours de réception à l’Académie royale serbe, couronnement de sa carrière scientifique ainsi que son travail fondamental sur le Livre de prières serbe, qu’il a publié, auquel il a donné son titre et dont il a ana- lysé la langue en détail (1938). L’Académie des sciences et des arts témoigne ainsi sa reconnaissance à un membre éminent dans l’année du 70e anniversaire de son décès et du 500e anniversaire de l’impression du Livre de prières. L’édition commémorative comprend plusieurs études sur Rešetar et le Livre de prières, une bibliographie choisie de Milan Rešetar et un relevé de la littérature scientifique à son sujet. Le livre comporte du matériel illustratif et documenté d’importance supérieure. Dans la première partie, on trouve les pages titres et les couvertures d’éditions choisies de Rešetar, des lettres de et sur Rešetar, des témoignages ori- ginaux sur le Livre de prières parmi lesquels se distinguent les contrats latins de Frano Micalović datant de 1502 à 1513. La deuxième partie comprend l’édition phototype du discours complet de la réception à l’Académie royale serbe, des photographies du Livre de prièresserbe de l’Académie royale serbe réalisées pour les besoins de Milan Rešetar, des photographies des pages manquantes de la collection de l’Université américaine catholique de Washington et des photographies des mêmes pages de la deuxième édition du Livre de prières dans la collection de la Bibliothèque de la société Matica srpska à Novi Sad.

L’original cyrillique du discours de réception de Milan

Rešetar est aujourd’hui conservé aux Archives de l’Acadé- mie serbe des sciences et des arts sous le numéro 14456. Le résumé en a été lu à l’assemblée de l’Académie royale serbe (1941) et publié dans une version censurée après la mort de l’auteur (1951). Le manuscrit a ensuite été retiré de l’Académie des sciences dans des circonstances incon- nues puis rendu en 1981; une différence importante alors été constatée entre la conclusion de Rešetar sur l’origine de la langue de Dubrovnik et la version publiée. Voici la phrase originale: «Je ne déduis maintenant aucune autre conclusion de ces constatations objectives car pour moi,

les Serbes et les Croates sont une seule nation qui porte deux noms, et c’est pourquoi je ne dirai en aucun cas qu’on ne parlait pas croate mais serbe à Dubrovnik, mais celui pour qui les Serbes et les Croates constituent deux nations, devra reconnaître que par la langue, Dubrovnika toujours été serbe» (p. 52, l. 27–31)

Les photographies en noir et blanc du Livre de prières de 1512, livre le plus ancien impriméen cyrillique dans la langue populaire serbe et destiné aux catholiques, sont conservées aux Archives de l’Académie des sciences et des arts sous le numéro 8873-II de 1938. Il s’agit de l’exem- plaire même de l’auteur dontil s’est servi pour son travail- sur le Livre de prières et dont les feuillets sont annotés de sa main. La reproduction a été faite aux frais de l’Acadé- mie royale serbe d’après l’exemplaire de la Bibliothèque nationale de France, Réserve B 5009, qui est le seul qui soit conservé presque complet. Rešetar a remplacé les deux feuillets manquants (le premier et le huitième) par des photographies de la deuxième édition du Livre de prières. Nous les transmettons nous aussi à cette occasion, nous en tenant au matériel de Rešetar et rendant ainsi hommage au grand scientifique.

La nouvelle de l’élection du professeur Milan Rešetar

comme membre régulier de l’Académie royale serbe reten- tit dans la partie serbe du public yougoslave à la veille de la Seconde Guerre mondiale. À cette occasion, Rešetar reçut aussi les félicitations de la Matica srpska de Dubro- vnik, autour de laquelle se réunissaient encore les Serbes catholiques de sa ville natale. La lettre de remerciement de Rešetar du 23 février 1940 parut dans le journal «Dubro- vnik», publication des Serbes catholiques (le 9 mars de la même année) et elle fut reprise dans le journal belgradois

«Politika» (le 10 mars): Monsieur le président, Je remercie très chaleureusement la société «Matica srpska» de mon inoubliable lieu de naissance Dubrovnik, de s’être souve- nue de moi, très ancien citoyen de la ville que j’ai quittée très jeune pour un monde étranger. Je me réjouis de la grande distinction que m’a attribuée l’Adadémie royale serbe, notre plus grande institution scientifique, mais je me réjouis encore plus, croyez moi, pour notre Dubrovnik que pour moi, et il me fait particulièrement plaisirque le même honneur soit fait à monsieur Marko Murat – un autre citoyen de Dubrovnikdu nombre des anciensmili- tants serbes catholiques, qui disparaissons. Avec mon plus grand respect, Prof. M. Rešetar» (Serbes catholiques de Dubrovnik et des environs, Archives SANU (Académie serbe des sciences et des arts), numéro 11235).

0277

САДРЖАЈ

МИЛАН РЕШЕТАР

МИЛАН РЕШЕТАР (Јасмина Грковић-Мејџор,Виктор Савић) 9

ОДАБРАНИ РАДОВИ МИЛАНА РЕШЕТАРА 15

ИНДЕКС

Имена за библиографију 31

†Гордана Радојчић-Костић

ЛИТЕРАТУРА О МИЛАНУ РЕШЕТАРУ 35

Ирена Арсић

ОД СРПСКЕ АТИНЕ ДО ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ:

КУЛТУРНЕПРИЛИКЕУДУБРОВНИКУРЕШЕТАРОВОГ ВРЕМЕНА(1860–1942) 43

Јелица Стојановић

ПРИСТУПНА АКАДЕМСКА БЕСЈЕДА МИЛАНА РЕШЕТАРА

„НАЈСТАРИЈИ ДУБРОВАЧКИ ГОВОР“,САЖЕТИ ИСКАЗ ЊЕГОВОГ БОГАТОГ НАУЧНОГ ОПУСА 51

Слободан Реметић

МИЛАН РЕШЕТАР КАО ДИЈАЛЕКТОЛОГ 63

Злата Бојовић

МИЛАН РЕШЕТАР КАО ИЗДАВАЧ ДУБРОВАЧКИХ ПИСАЦА 75

Гордана Покрајац

ДОПРИНОС МИЛАНА РЕШЕТАРА ПРОУЧАВАЊУ ДУБРОВАЧКИХ ЗБОРНИКА И МОЛИТВЕНИКА 85

Небојша Порчић

МИЛАН РЕШЕТАР КАО ИСТОРИЧАР ДУБРОВНИКА 95

Александар Милановић

МИЛАН РЕШЕТАР КАО ТУМАЧ И ПРИРЕЂИВАЧ ЊЕГОШЕВИХ ДЕЛА 103

Саша Недељковић

МИЛАН РЕШЕТАР У ДУБРОВАЧКОЈ ШТАМПИ 111

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК ИЗ 1512. ГОДИНЕ (Јасмина Грковић-Мејџор,Виктор Савић) 117

ИЗВОРНА СВЕДОЧАНСТВА 122

БранкаИванић

ЛИКОВНИ УКРАС ШТАМПАНОГ ЋИРИЛИЧКОГ ДУБРОВАЧКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512.ГОДИНЕ 127

Драгана Јањић

СЛУЖБАСВЕТОГ КРСТА И СЛУЖБАСВЕТОГ ДУХАУ ЋИРИЛИЧКОМ

ДУБРОВАЧКОМ МОЛИТВЕНИКУ ИЗ 1512. ГОДИНЕ 139

Вања Станишић

ЋИРИЛИЦА ДУБРОВАЧКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512. ГОДИНЕ 145

Слободан Павловић

ФОНОЛОШКИ СИСТЕМ СРПСКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512. ГОДИНЕ

Трагом Решетарових истраживања 151

ПРЕСНИМЉЕНА ИЗДАЊА

Приредили Јасмина Грковић-Мејџор и Виктор Савић

РЕШЕТАРОВА ПРИСТУПНА БЕСЕДА У СРПСКОЈ КРАЉЕВСКОЈ АКАДЕМИЈИ 03

Саопштено на скупу Српске краљевске академије 7. марта 1941. године

ОРИГИНАЛ ПРИСТУПНЕ АКАДЕМСКЕ БЕСЕДЕ МИЛАНА РЕШЕТАРА 0113

Архив Српске академије наука и уметности број14456

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК 0115

Према снимцима Српске краљевске академије из 1938. године

СНИМЦИ СРПСКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512. ГОДИНЕ 0255

Архив Српске академије наука и уметности број 8873-II

ADDENDA I 0257

OFFICIUM BEATAE MARIAE VIRGINIS SLAVONICE(VENICE1512) 0263

Rare Books and Special Collections,Catholic University of America, Washington, D.C.

ADDENDA II 0265

МОЛИТВЕНИК ЈАКОБА БАРОМИЋА ИЗ 1571.ГОДИНЕ 0271

Библиотека Матице српске Р Ћр I6.1(РРХрI1.1.1)–199059

РЕЗИМЕИ 0273

ЗАХВАЛНИЦЕ 0279