Суботица

Меморијална места у Суботици:

Споменик Данилу Кишу

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/83/Danilo_Kis.jpg

Данило Киш

Један је од најплоднијих и најнаграђиванијих аутора са ових простора.Рођен је у Суботици 22. фебруара 1935. године. До 1942. године живи са родитељима у Новом Саду, где похађа први разред основне школе, а затим прелази у Мађарску, у очев родни крај, где завршава основну школу и два разреда гимназије. Након одвођења његовог оца у Аушвиц 1944. године, са остатком породице је репатриран у Цетиње подсредством Црвеног крста. Тамо Киш живи до краја свог школовања. На Филозофски факултет у Београду Киш се уписује 1954. године, а у септембру 1958. године, као први студент, дипломира на катедри за Општу књижевност.

У то време, Киш је већ постао објављивани аутор.

Наиме, своје прве радове објављује са својих осамнаест година, далеке 1953. године, а касније се нижу дела различитих категорија, међу којима издвајамо чувене романе „Башта, пепео”, „Пешчаник” и друге, потом књиге приповедака „Рани јади”, „Гробница за Бориса Давидовича”, „Енциклопедија мртвих”, „Лаута и ожиљци“”, као и књиге есеја „По-етика”, „Живот и литература” и још много других.

Киш је један од најпревођенијих писаца, добитник низа угледних домаћих и престижних међународних књижевних награда, као и дописни члан САНУ. Преминуо је у Паризу 1989. године.

Улица Бранислава Нушића

http://i145.photobucket.com/albums/r213/ivica985/S6300335.jpg

Бранислав Нушић

Бранислав Нушић (Београд, 20. октобар 1864 – Београд, 19. јануар 1938) је био српски књижевник, комедиограф, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф-аматер. Такође је радио као новинар и дипломата. Најзначајнији део његовог стваралаштва су комедије, од којих су најпознатије:,,Госпођа министарка”, ,,Народни посланик”, ,,Сумњиво лице”, ,,Ожалошћена породица” и ,,Покојник”. Осим што је писао за позориште, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Био је изабран зa председника Удружења југословенских драмских аутора и члана Српске краљевске академије.

Улица Бранка Радичевића

C:\Users\Natasa\Desktop\Screenshot_2015-05-03-15-18-11-1.png

Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 – Беч, 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. Радичевић је, уз Ђуру Даничића, био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Написао је свега педесет и четири лирске и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Бранко Радичевић је, поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, био најзначајнији песник српског романтизма.

Улица Вука Караџића

C:\Users\Natasa\Desktop\Screenshot_2015-05-03-15-16-48-1.png

Вук Стефановић Караџић

(Тршић,код Лознице, 1787 – Беч, 1864) лингвист, етнограф, историчар, реформатор српског језика

Учио је школу у Лозници (1795) и манастиру Троноши. После Првог српског устанка био је писар у Совјету (влади), затим учитељ и државни чиновник. Године 1809/10. тешко је оболео; лева нога му је остала згрчена, тако да је до краја живота носио штулу. После пропасти устанка, 1813, одлази у Беч. Тамо га филолог Јернеј Копитар подстиче да сакупља народне умотворине и песме, и ради на језику и правопису. Издао је прву збирку народних песама и Писменицу (граматику). Од тада почиње његов епохални рад на утемељивању нове српске књижевности, језика и правописа. Године 1818. издаје ,,Рјечник” (са граматиком), у којем је објављена и реформа српског језика. Радио је на сакупљању приповедака, пословица, загонетки, писао историјска сведочанства и друго. Борио се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића, као и против јаког фронта противника својих реформаторских идеја. Уређивао алманах ,,Даница” и настојао да страну културну јавност упозна са српским народним благом и прошлошћу. Универзитет у Јени доделио му је титулу почасног доктора, а слична признања Вук је добио од многих европских академија.

Захваљујући Вуку, српске народне песме постале су познате и цењене широм Европе, а изузетно су се допале и Гетеу. Објављене ,,Песме” Бранка Радичевића показале су да се народним језиком могу писати и уметничка дела, а Даничићев ,,Рат за српски језик и правопис” доказао је, снагом научних аргумената, оправданост Вукових језичких поставки. Његово дело имало је огроман утицај и на остале југословенске народе, па су се тако, на тзв. Књижевном договору у Бечу 1850. године, представници српског и хрватског културног живота споразумели о увођењу јединственог књижевног језика код оба народа. Године 1897. Вукови посмртни остаци пренесени су из Беча у Београд и сахрањени у порти Саборне цркве.

Улица Војислава Илића C:\Users\Natasa\Desktop\Screenshot_2015-05-03-15-16-14-1.png

Војислав Илић

Војислав Илић (Београд, 14. aприл 1862 – Београд, 21. jануар 1894) је био српски песник.

Рођен је у Београду, као син песника Јована Илића., Имао је још три брата, међу којима је и књижевник Драгутин Илић. Похађао је предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом обазовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао Ђуру Јакшића. Учествовао је као добровољац у бугарском рату 1885. године, када је заједно са Браниславом Нушићем био у Јагодини. Године 1887. ступио је у службу као коректор Државне штампарије, а 1892. постављен је за учитеља у српској школи у Турн Северину. Исте године постао је писар Министарства унутрашњих дела, а 1893. вицеконзул у Приштини, по његовој жељи да иде на Косово. Међутим, његово слабо здравље га приморава да се врати у Београд, где је ускоро и умро.

Доситејева улица

C:\Users\Natasa\Desktop\Screenshot_2015-05-03-15-15-35-1.png

Доситеј Обрадовић

Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) (Чаково17391742. или 1744  Београд28. март 1811) је био српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског  просветитељства  и  рационализма. Понесен таквим идејама, радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела (међу којима су најпознатије Езопове басне), а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија”. Доситеј је био први попечитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербије”. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.

Змај Јовина улица

C:\Users\Natasa\Desktop\Screenshot_2015-05-03-15-14-00-1.png

Јован Јовановић Змај

Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 Сремска Каменица, 14. јун 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су ,,Ђулићи” и ,,Ђулићи увеоци”, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.

Улица Јернеја Копитара

C:\Users\Natasa\Desktop\Screenshot_2015-05-03-15-34-56-1.png

Јернеј Копитар

Јернеј Копитар (Репње, 21. август 1780 – Беч, 11. август 1844) је био словеначки лингвиста и слависта.

Био је члан бечке дворске библиотеке и цензор словенских и новогрчких књига. Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеном на народном говору. Наиме, Јернеј Копитар је превео (истолковао) речи на немачки и латински језик. Био је саветник и пријатељ Вука Караџића.

Улице у Суботици:

  • Боре Станковића
  • Ватрослава Јагића
  • Ђуре Даничића
  • Исидоре Секулић
  • Иве Андрића
  • Лазе Лазаревића
  • Мирослава Антића

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *