Владимир Иванович Ламански (рус. Владимир Иванович Ламанский) (Петроград, 26. јун / 8. јул 1833 – Петроград, 19. новембар / 2. децембар 1914) био је руски историчар, филолог и етнограф, професор универзитета у Петрограду.
Студирао је на Историјско-филолошком факултету. Написао је у свом дугом радном веку више од 160 знатнијих дјела из разних области науке. Занимао се доста руском историјом 18. и 19. века а изворе је налазио у архиви министарства вањских послова царске Русије. Рано је почео да узима учешћа у радовима етнографског одељења руског географског друштва. Интерес за разна руска питања је најавио већ 1857. године у чланку О распространении знаний в России. Године 1859. је завршио магистарску дисертацију О славянах в Малой Азии, Африке и Испании. Од 1862. до 1864. године је путовао по славенским земљама и написао низ радова (Сербия и южно-славянские провинции Австрии, Национальности итальянская и славянская в политическом и культурном отношениях), у којима је настојао да потврди и развије славенофилске идеје о одличним особинама славенског „племена” и његове просвете. Ту је развио идеју словенског уједињења под окриљем руског језика, као општег књижевног језика целог славенства. За време пута скупио је богат рукописни материјал издат у делу О некоторых славянских рукописях в Белграде, Загребе и Вене, с филологическими и историческими примечаниями (1864).
Од 1865. године је добио катедру на универзитету у Петрограду и почео је да спроводи идеју нужности славенских истраживања у интересу руске самоспознаје (Чтения о славянской истории). Током 1869. године написао је низ чланака под називом Непорешенный вопрос, у којем је изнео многа размишљања о историјском развитку старо-славенског језика, о бугарској писмености и језику 16 — 18. века, итд. Године 1870. му је објављена докторска дисертација Об историческом изучении греко-славянского мира в Европе у којој даје теорију две цивилизације: грчко-славенске и романо-германске.
Године 1875. је штампан његов рад: Видные деятели западно-славянской образованности в XV, XVI и XVII в., 1879. Новейшие памятники древне-чешского языка. Године 1883. Ламански је написао Les Secrets d’ état de Venise et les relations de la république à la fin du XV et. au XVI siè cle avec les grecs, les slaves et les turcs. Написао је и много чланака по разним стручним часописима. Био је уредник географског дела Живую Старину, а писао је и чланке из етнографије. Образовао је читаву школу слависта.
Кореспондентни члан Друштва српске словесности од 1863. године. Дописни члан Српског ученог друштва наименован љета 1864. године. Почасни члан Српске краљевске академије од новембра 1892. године.