Благајска плоча (12. век), писана босанчицом, која говори о изградњи цркве св. Кузме и Дамјана у Благају на Буни, код Мостара, била је уграђена изнад улазних врата у цркву, или у самој цркви, изграђеној и посвећеној 1194. године. Ктитор је хумски кнез Мирослав, а посветио ју је дубровачки надбискуп Бернардин. И данас се локалитет на којем се црква налазила назива Врачи, што чува успомену на патроне цркве св. Кузму и Дамјана, који се називају и Свети врачи.
Када се данас у јавности говори о најстаријим хрватским писаним споменицима у Босни и Херцеговини, онда се често говори само, или готово само, о Хумачкој плочи, коју научници смештају у 11. до 12. век. Међутим, да Хумска плоча није усамљен споменик наше ране средњовековне писмености говоре нам, уз бројне друге писане споменике с овог подручја, и подаци о Благајској плочи из 12. века, једном од најстаријих средњовековних натписа писаних хрватском ћирилицом − босанчицом, из Благаја на Буни, код Мостара. Благајска плоча заправо је натпис из 1194. године, који говори о градњи средњовековне цркве св. Кузме и Дамјана у благајском Подграђу, а откривена је педесетих година 20. века.
У гробници Кате Борас, на католичком гробљу у Благају 1955. сасвим је случајно откривен део разбијене плоче с натписом на босанчици, што је био и повод да историчар Љубомир Стојановић, на темељу нађеног, натпис објави у научној литератури. На натпису се истиче да је неки жупан зидао цркву у Подграђу на свом имању у време славнога Немање. Међутим, Стојановић је натпис објавио притом не доносећи факсимил и не улазећи детаљније у његову анализу. Такође, није објаснио ктитора ни патрона цркве, нити је одређивао локалитет гдје је првобитно био фрагмент с натписом. Ипак, његовом заслугом научници Земаљског музеја БиХ претражили су терен око споменутог гроба с циљем проналаска, евентуално, другог дела разбијене плоче с натписом. Потом је, 1955. године, начињено пробно ископавање на месту налаза плоче. Тада су у истом гробу пронађене две овално израђене плоче које су ту, према причању власника гроба, као и плоча с натписом, донесене из благајског Подграђа, и то с локалитета Врачи.
Истодобно, на оближњем локалитету Врачи извршено је потом археолошко ископавање и пронађени су темељи одређеног објекта, уз који се налазила већа гомила клесаног камена. Претражено је и друго камење које лежи недалеко од рушевина дворца Бишће. Међутим, није нађено много орнаментираних делова камења нити други дио плоче с натписом.
Тако је наука, након теренског испитивања, касније била у могућности дати нешто одређеније мишљење о свим тим проблемима. Наиме, историчар Мавро Орбини наводи како је жупан у Захумљу Јурко позвао дубровачког надбискупа Бернардина да му посвети цркву св. Кузме и Дамјана, у Захумљу, 1194. године. Оно што је важно, податак с плоче се доводи у везу с Орбинијевом годином зидања те цркве − 1194, што је Орбини вероватно узео из Дубровачког архива. Наиме, Немања је с браћом склопио уговор о миру с Дубровником 1186. године, и то на светковину св. Кузме и Дамјана, а то није без разлога, јер су свети врачи Кузма и Дамјан били заштитници куће Немањића, а што нам сведочи и зидање цркве св. Кузме и Дамјана у Благају. Важно је рећи и да је Немања великожупански престо уступио сину Стефану у марту 1196. године. До тада, а у време Немањине владавине, овај натпис је био урезан и постављен у цркву или можда над њеним надвратником. Тада је кнез (жупан) у Захумљу био Мирослав, брат Немањин, познат по Мирослављевом јеванђељу.
На темељу прегледа на разбијеној плочи и размака између појединих слова плоче из Благаја, Марко Вего је установио да је сваки ред натписа могао имати од 30 до 32 слова.