Од Гршковићевог апостола остала су нам само 4 листа исписана глагољицом на дебелом пергаменту. У њему се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Сматра се, на основу неких црта језика (нпр. замена слова ф словом п тј. Степан уместо Стефан) и саме глагољице, да је настао крајем XI или почетком XII века на простору Босне или тадашње Зете (Зета или Захумље). На маргинама се налазе ћирилички натписи, који су касније руком дописани. Претпоставља се да је кодекс у оригиналном облику био много већи, и да је највероватније садржавао комплетна Дела апостолска. Одломак је сличан Апостолима из Млетачког зборника, Хваловог зборника и Гиљфердинговом апостолу.
Апостол је пронашао врбнички капелан Гршковић на Крку, где су га, највероватније, донеле избеглице из Босне. По њему је и добио име. Одломци се сада налазе у Хрватској академији знаности и умјетности, у Загребу.