Михановићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом на старословенском језику, у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Сматра се, на основу неких црта језика (нпр. замена слова ф словом п тј. Степан уместо Стефан) и саме глагољице, да је настао крајем XI или почетком XII века на простору Босне или тадашње Зете (Зета или Захумље). Сам одломак чине два листа пергамента на којима је исписан део „Дела апостолских”, према источном (православном) обреду, и сродан је, по месту и времену настанка, тзв.Гршковићевом одломку.
То је пергаментни дволист формата 24 cm × 18,5 cm (први лист оштећен), исписан двоступачно. Одломак је кратког Aпостола; садржи перикопе из апостолских посланица.
Био је написан вероватно на босанско-хумском или зетском подручју у доба када је онде почела да превладава ћириличка писменост.
Пронађен је залепљен у корицама Иловачке крмчије(Номоканона), српског ћириличког кодекса из 1262, у збирци ћириличких рукописа А. Михановића.
Данас се Михановићев одломак апостола чува у Библиотеци Хрватске Академије знаности и умјетности у Загребу.