Нестајање Катедре за славистику на многим универзитетима у Европи? – Да, на велику жалост, све је мање студената који се опредељују за изучавање српског језика и језика и културе осталих словенских народа. Пада број заинтересованих за поменуте катедре и тако долази до укидања истих на универзитетима широм Европе. На универзитетима у Москви ове катедре још увек „живе”.
Јако је тежак и исцрпан посао пронаћи све потребне податке, с обзиром на то да податке добијамо на изворном језику, али, уз доста труда, може се завршити успешно. Поделићу са вама информације које сам успела да прикупим захваљујући Евегенији Патаракиној, проф. Филолошког факултета у Београду, управо на Катедри за славистику, Екатерини Јакушкиној, проф. МГУ, такође на Катедри за славистику, и њеним студентима.
Московски државни универзитет М. В. Ломоносов
Московски државни универзитет (МГУ) је највећи и најстарији универзитет у Русији. Основан је 1755. године. Према подацима из 2004. године, имао је око 4000 запослених који су подучавали око 31.000 студената. Тренутни ректор универзитета је професор математике Виктор Антонович Садовничи.
КАТЕДРА ЗА СЛАВИСТИКУ НА ФИЛОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ
Данас на овом универзитету постоји Катедра за славистику. Конкретно за српски језик постоји велико интересовање међу русистима.
Тренутно 11 студената студира српски језик као главни (прва и трећа година). Око 15 студената изучава српски као други словенски језик, а постоји одређен број студената русистике којима је српски језик изборни.
Сви студенти прве године имају предмет Увод у словенску филологију. Од друге године студенти се опредељују за лингвистику или књижевност и у складу са тим слушају предавања. Тако у четвртој години лингвисти имају предмет Упоредна граматика словенских језика, а на смеру за књижевност слушају предавање Теорије књижевности.
Сви студенти катедре за славистику имају предмет Теорија превода, у оквиру којег постоји конкурс за најбољи превод у стиховима или прози са изворног језика на руски.
Такође су студентима организована путовања, односно постоје размене у трајању од једног семестра или дуже, а све у циљу потпуног упознавања језика или културе неког народа. Организују се Словенске вечери, када студенти рецитују разне песме, говоре текстове или глуме. Сваке године се слави Дан словенске писмености, а у априлу Дан науке.
ПРЕДАВАЧИ
Тренутно је на катедри 7 професора, 13 доцента и 3 виша предавача.
Састав катедре:
Анањева Наталија Јевгењевна – доктор филолошких наука, професор и шеф катедре за пољски језик
Адељгејм Ирина Јевгењевна – доктор филолошких наука, доцент, професор пољске књижевности
Белова Марија Николајевна – професор бугарског језика, доцент
Васиљева Валерија Фјодоровна – доктор филолошких наука, професор чешког језика (граматика и лексикологија)
Верижникова Елена Владимировна – доцент, македонски језик
Варабјова Нина Викторовна – виши предавач, чешки језик
Жук Светлана Алексејевна – виши предавач, српскохрватски језик
Изотов Андреј Иванович – доктор филолошких наука, професор чешког језика (историја и дијалектологија)
Карцева Зоја Ивановна – доцент, бугарски језик (књижевност и култура)
Клементјев Сергеј Васиљевич – доцент, пољски језик (књижевност и култура)
Ковтун Елена Николајевна – доктор филолошких наука, чешки језик (књижевност и култура)
Тихомирова Татјана Сергејевна – доцент, пољски језик (граматика)
Тиртова Галина Павловна – доцент, српскохрватски језик (граматика), теорија превода
Усикова Рина Павловна – доктор филолошких наука, македонски језик (граматика, лексикографија, историја македонског књижевног језика)
Шешкен Ала Генадевна – доктор филолошких наука, македонски језик (књижевност и култура), бугарски језик (књижевност)
Лешкова Олга Олдржиховна – доцент, пољски језик (граматика и лексикологија)
Лифанов Константин Васиљевич – доктор филолошких наука, професор, словачки језик (граматика, историја и дијалектологија)
Машкова Ала Германовна – доктор филолошких наука, шеф секције за словенску књижевност, професор, словачки језик (словачка књижевност и култура)
Мешерјаков Сергеј Николајевич – доцент, српска и хрватска књижевност, култура Србије, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине
Новикова Ана Степановна – доцент, старословенски језик
Остапчук Оксана Александровна – доцент, украјински језик
Плотникова Олга Сергејевна – доцент, словеначки језик (граматика, историја и дијалектологија)
Ржаникова Олга Александровна – доцент, бугарски језик (граматика, историја и дијалектологија), методика предавања страних језика
Старикова Надежда Николајевна – доктор филолошких наука, доцент
Тимоњина Елена Васиљевна – виши предавач, бугарски језик (граматика)
Јакушкина Екатерина Ивановна – доцент, српскохрватски језик
Страни лектори:
• Бонка Даскалова, Бугарска
• Ружена Генкрихова, Чешка
• Мартин Браксаторис, Словачка
• Слободан Кадић, Хрватска
• Магда Лојк, Словенија
• Марта Флис, Пољска
• Милица Бјелогрлић, Србија
• Дејан Митевски, Македонија
БИОГРАФИЈЕ
Наталија Јевгењевна Анањева
Полонист, лингвиста, доктор, професор Филолошког факултета, шеф катедре за славистику. Рођена је 10. децембра 1946. у Москви .
Дипломирала је на Катедри за славистику Филолошког факултета Московског државног универзитета (1970). Од 1973. до 1976. године радила је на Катедри за славистику као професор пољског језика.
Аутор је више од 200 публикација, укључујући уџбеник Историја и дијалекотологија пољског језика. Један је од аутора колективног рада Словенска морфофонологија (1987), такође и један од аутора уџбеника Пољски језик у школи (1994).
Године 2001. одбранила је докторску дисертацију на тему Префиксални глаголи у старопољском језику ( XIV – XV век) и у савременим пољским дијалектима .
Најзначајнија публикација на ову тему јој је Проблеми компаративне анализе префиксалних глагола у древном језику (старопољском, старочешком и староруском језику) у колективној монографији.
Члан је међународног удружења пољских и страних предавача пољске културе и пољског као страног језика „Бристол” (1998). Добитница је многобројних награда и сертификата за свој рад. Године 2012. добила је медаљу „Пољска – Исток” са дипломом почасне награде друштва.
Ирина Јевгењевна Аделгејм
Рођена је 29. јула 1971. године у Москви. Године 1992. дипломирала је на Катедри за славистику на Филолошком факултету МГУ. Докторску дисертацију на тему Поетика младе пољске прозе деведесетих година XX века одбранила је 2005. године. Специјалиста је за пољску књижевност XX века и новију пољску књижевност. Такође је и преводилац са српског и пољског језика. Разрадила је концепцију „психолошког језика”, највише изражену у монографији. Њен рад је такође посвећен проблемима пољског романтизма, позитивизма, пољском позоришту и питању теорије превода.
Марија Николајевна Белова
Рођена је 26. октобра 1980. године. Студирала је бугарски језик од 1998. до 2003. године на Катедри за славистику на Филолошком факултету МГУ. Од 2003. до 2006. године студирала је на постдипломским студијама на истој катедри. У јуну 2008. године одбранила је докторску дисертацију на тему Формирање глагола у бугарском књижевном језику XIV-XV . Сада је професор бугарског језика на Катедри за славистику.
Васиљева Валерија Фјодоровна
Фјодоровна је бохемиста, лингвиста, доктор филолошких наука и професор. Рођена је 10. јуна 1939. године у Москви. Године 1965. завршила је Филолошки факултет МГУ. Године 1975. одбранила је свој рад на тему Именице плуралија тантум у савременом чешком језику, а докторат 1999. године. На Катедри за славистику ради од 1965. године, а професор је од 2000. Аутор је неколико десетина научних публикација, а такође и један од аутора уџбеника Чешки језик (1990).
Варабјова Нина Викторовна
Бохемиста, лингвиста, виши предавач, Године 1982. завршила је Филололошки факултет МГУ, а на Катедри за славистику ради од 1990. године. Предаје разговорни чешки језик.
Члан је међународног Удружења предавача чешког језика као страног. Преводи уметничку књижевност и издала је зборник превода Пола сата за Сократа (2008).
Жук Светлана Алексејевна
Професор спрскохрватског језика на Kатедри за славистику Филолошког факултета МГУ је од 1995. године.
Јакушкина Екатерина Ивановна
Екатерина Ивановна рођена је 29. августа 1977. године у Москви. Завршила је Филололошки факултет МГУ на одељењу за славистику 1999. године. Њена интересовања су усмерена ка словенској етнолингвистици, словенској лексикологији и српској лексикографији. Од 2005. године ради као професор говорног српског језика на Катедри за славистику. Аутор је више од 40 публикација. Неке од њих су:
Српска дијалекатска лексикографија (2002)
Традиционална филозофија греха у јужнословенским дијалектима (искуство семантичке реконструкције) (2004)
Јужнословенска етнокултурна лексика турског порекла
Тиртова Галина Павловна
Рођена је 6. јануара 1949. године у Харкову. Завршила је Филолошки факултет МГУ на Катедри за славистику 1972. године. Од 1975. до 1993. радила је на Државном универзитету Ивана Франка у Лавову. Од 1993. ради на МГУ. Интересовања су јој везана за српски језик и теорију превода. Аутор је више од 20 научних публикација.
Машерјаков Сергеј Николајевич
Рођен је 8. маја 1954. године. Завршио је Филолошки факултет у Београду (српскохрватски језик и југословенску књижевност) 1977. године и Филолошки факултет МГУ (руски језик и књижевност) 1978. године.
На Катедри за славистику ради од 1979, а доцент је од 1997. године. Интересовања су му везана за српски роман у другој половини XX века.
ИЗДАНИЯ ПОСЛЕДНИХ ЛЕТ
– последња издања –
2014.
Изотов А. И: Чешко-руски и руско-чешки речник: око 40.000 речи и израза, треће исправљено и допуњено издање.
2012.
Изотов А. И: Нови чешко-руски речник: око 100.000 речи и израза; 2012–2014.
Изотов А. И: Чешко-руски и руско-чешки речник: око 40.000 речи и израза, друго исправљено и допуњено издање.
2009.
Анањева Н. Е: Историја и дијалектологија пољског језика. Треће, исправљено издање.
Изотов А. И:. Руско-чешки разговорник. Четврто издање.
2008.
Ањева Н. Е: Кратки преглед историје синтаксе пољског језика
Изотов А. И: Наставни чешко-руски речник
Изотов А. И: Руско-чешки разговорник. Треће издање .
Изотов А. И: Чешки језик: Уџбеник за самостално учење, за почетнике. Осмо издање.
Мешерјаков С. Н: Српски историјски роман 1970-их година
ИНСТИТУТ ЗА ИСТОРИЈУ И ФИЛОЛОГИЈУ
РГГУ
Московски јавни универзитет, основан 1908. године на иницијативу Алфонса Леновича Шавинског, играо је посебну улогу у руском образовању. Био је центар културе све до 1918. године.
Московски државни институт основан је 1930. године као центар за припрему архивиста. Спојени су 1991. године у РГГУ.
Предавачи на Катедри за славистику су:
Зубкова Оксана Николајевна
Ковтун Елена Николајевна
Караљкова Полина Владимировна
Мароз Андреј Борисович
Пољаков Дмитриј Кирилович
Скорвид Сергеј Сергејевич
Хазанова Маргарита Игоревна
Цимбејев Константин Николајевна
Чарскиј Вјачеслав Владимирович
РГГУ је у сарадњи са:
Одељењем за филологију на Карловом универзитету у Прагу
Катедром за славистику Филозофског факултета Остравског универзитета
Институтом словенске филологије Филолошког факултета Јагелонског универзитета у Кракову
Задарским универзитетом
Универзитетом Париса Лодрона у Салцзбургу
МГИМО
Српски језик (раније српскохрватски) као страни изучава се на МГИМО већ деценијама. Постоји велики број некадашњих студената овог универзитета који сада успешно примењују своја знања из области дипломатије, економије, права или новинарства. Дакле, ово није факултет филолошких наука. Језик се на МГИМО студира више као инструмент у дипломатији, иако има и научних истраживања. Након две године основних студија, студенти се усмеравају према струци и тако изучавају „стручни српски” према профилу факултета.
Аутор 58 научних и образовних радова који обухватају низ тема о српском језику и књижевности је Галина Георгијевна Тјапко.
ЗАКЉУЧАК
Из наведеног садржаја закључујемо да су словенски језици, а међу њима и српски, још увек у одређеној мери присутни на универзитетима у Москви, како на филолошким тако и на стручним факултетима. Постоји велики број публикација везаних за управо ову сферу научног истраживања. Неке од њих су наведене у тексту. Улива наду сазнање да још увек постоје млади људи који се опредељују за баш ове језике, који увиђају њихову лепоту и значај.
Заиста је доста времена потребно да се, пре свега, информације прикупе, потом преведу и сместе у пар страна рада. Како сам и почела, завршићу са напоменом да ми је највећу помоћ пружила проф. Јакушкина Екатерина Ивановна, која је поделила са мном своја досадашња искуства, пружила ми основне информације и упутила како да наставим са истраживањем.