Београд – књижевници и филолози

Београд

Увод

Циљ писања овог семинарског рада је упознавање меморијалних места у Београду која су посвећена српским књижевницима и филолозима, као и малобројним страним књижевницима и филолозима који су се бавили српским језиком и књижевношћу. Многе београдске улице носе имена великих српских књижевника и филолога, иако многи који живе у нашој престоници не придају велики значај тим именима, која су кроз векове чувала идентитет нашег народа− јер док постоји један језик, постоји и народ. Што се тиче музеја, спомен-плоча и биста, број посвећених српским књижевницима и филолозима, али и страним књижевницима и филолозима који су се бавили српским језиком и књижевношћу, знатно је мањи. Пишући овај семинарски рад, стекли смо утисак да је много мање пажње посвећено људима без којих српски језик не би имао сјајних изгледа за опстанак него ли историјским личностима, генералима, научницима.

Рад се састојииз четири целине: прву целину чине улице посвећене нашим, али и страним књижевницима и филолозима, другу музеји, трећу спомен-плоче и четврту бисте.

Користећи разне изворе, издвојили смо нека меморијална места о којима ће бити речи у овом раду, трудећи се да не изоставимо најважније личности, или, боље је рећи, оне најпопуларније, јер су сви они били изузетно важни за настанак и развој српског језика и књижевности. Иако их квантитативно нема много, квалитативно их је и превише.

Улице у Београду које носе имена српских књижевника и филолога

  • УЛИЦА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА је београдска улица која се некада звала Господска, а данас је преименована у Бранкову, у почаст српском песнику Бранку Радичевићу, који је тамо и становао. Улица се налази на Савском венцу. Припада општини Стари град. Њена дужина је 240 метара, док је ширина између 18 и 25 метара. Назив је добила после 1867.

BRANKOVA.jpg

Име Бранка Радичевића носи мост који се наставља на Бранкову улицу, као и трг у Земуну. Бранко Радичевић био је српси романтичарски песник. Он је, уз Ђуру Даничића, био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српскога језика и увођења народног језика у књижевност. Поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, био је најзначајнији песник српског романтизма.

  • ЗМАЈ ЈОВИНА УЛИЦА припада општини Стари град. Назив је добила по Јовану Јовановићу Змају, који је по занимању био лекар, али се бавио уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.

ZMAJEVA.jpg

  • УЛИЦА БРАНКА МИЉКОВИЋА припада општини Палилула. Он је песник кога је књижевна критика сврстала у сам врх српске поезије. Његове песме показују утицај француског симболисте Малармеа, као и Хераклитове филозофије. Његова најзначајнија збирка је ,,Ватра и ништа”, у чијој се основи, поред античких митова, налазе национални митови и легенде које је он уткао у сопствену поетику.

BRANKO MILJKOVIC.gif

  • УЛИЦА ЂУРЕ ЈАКШИЋА припада општини Стари град. Он је стварао лирску, епску и драмску поезију. Један је од најранијих и најплоднијих српских приповедача. Његова најзначајнија и уметнички најуспелија драма је ,,Јелисавета кнегиња црногорска”.

JAKSIC.jpg

  • УЛИЦА ЈОВАНА ДУЧИЋА припада општини Чукарица. У почетку свог песничког стварања био је под утицајем Војислава Илића, али када је отишао на страну, он се тог утицаја сасвим ослободио и изградио своју лирику према узору на француске парнасовце, декаденте, а нарочито симболисте. Писао је и прозу – неколико литерарних есеја и студија о писцима, песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније и тако даље.

DUCIC.gif

  • УЛИЦА ЂУРЕ ДАНИЧИЋА припада општини Стари град. Он је био филолог и један од најзначајнијих људи који су проучавали српски језик. Почео је да се бави словенском филологијом под утицајем Вука Караџића и Миклошича. За живота био је библиотекар Народне библиотеке у Београду и секретар Друштва српске словесности, као и професор Лицеја (Велике школе).

Danicic.gif

Улице у Београду које носе имена страних књижевника и филолога који су се бавили српским језиком и књижевношћу

  • ШАФАРИКОВА УЛИЦА припада општини Стари град. Павел Јосеф Шафарик је био чешки и словачки писац, историчар и лингвиста словачког порекла, иако је своје радове писао на чешком или немачком. Био је директор новосадске гимназије пет година, a његова концепција се састојала у стварању гимназије по грчким узорима. Предавао је математику, физику, логику, реторику, поезију, стилистику, латински, немачки, а касније и мађарски језик.

Safarikova.gif

  • УЛИЦА КОПИТАРЕВА ГРАДИНА припада општини Стари град. Он је био словенaчки лингвиста и слависта. Помагао је пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору. Он је објавио Вукову ,,Писменицу србскога језика по говору простога народа написану”,као и ,,Малу простонародњу славено-србску песнарицу”. Био је члан бечке дворске библиотеке и цензор словенских и новогрчких књига.

kopitar.gif

  • УЛИЦА ТОМАША ЈЕЖА припада општини Врачар. Зигмунт Милковски био је емисар устаничке пољске војске, као и чувени романописац, који је штампао пoд псеудонимом Томаш Јеж. Бавио се српском народном поезијом.

tomas jez.jpg

Музеји у Београду који носе имена српских књижевника и филолога

  • МУЗЕЈ ИВЕ АНДРИЋА Спомен-музеј Иве Андрића отворен је 1976.у стану, на Андрићевом венцу 8, у коме је писац, са супругом Милицом Бабић, живео од 1958. године. Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола, салона и Андрићеве радне собе. У преосталом адаптираном простору отворена је стална поставка, која хронолошки прати живот и стваралаштво лауреата Нобелове награде. Заступљен је оригиналан музејски материјал из Легата Иве Андрића, фотографије, документа, уметнички и лични предмети, књиге и часописи, одликовања.

Он је један од најзначајнијих писаца са југословенских простора. Радио је у дипломатској служби све до избијања Другог светског рата. Докторирао је на универзитету у Грацу, са темом из области филозофских наука. 1961. добио је Нобелову награду за књижевност.

ivo andric.jpg

  • ДОСИТЕЈЕВ И ВУКОВ МУЗЕЈ Зграда музеја смештена у једном од најстаријих делова Београда, и заједно са Бајракли џамијом и Шеих-Мустафиним турбетом, представља архитектонско сведочанство дуговековног присуства турске владавине у Београду. Музеј се налази у најстаријој сачуваној стамбеној згради у Београду, која је подигнута је у првој половини 18. века, вероватно за Београдског дефтердара (турског управитеља ризнице). Архитектонски представља класичан пример куће балканског стила – правоугаоне основе, са еркерима у екстеријеру и оријенталном поделом куће и диванханима у ентеријеру. Кућа је у то време била веома раскошна и једна је од ретких спратних кућа на Зејреку, како се овај део града називао у турско време. Кућа је више пута мењала намену  и власнике, а између 1809. и 1813. године у њој је радила Велика школа, коју је основао Доситеј Обрадовић. Ова школа представљала је прву вишу просветну установу у Србији, која ће се касније развити у универзитет. Због своје архитектонске и историјске вредности, здање музеја заштићено je као културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. Народном музеју Музеј Вука и Доситеја придружен је поново 1979. године. Поред богате изложбене делатности, у музеју се обавља и делатност научно-истраживачког карактера, која се односи на Доситеја и Вука, као и на период у којем су живели и стварали. Од 1958. музеј издаје и свој годишњак, Ковчежић, у коме се објављује грађа и научни прилози који су резултат научно-истраживачког рада у музеју.

Vuk i Dositej.jpg

Вук Стефановић Караџић је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.

Он је најзначајнија личност српске књижевности ХIХ века. Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч. На подстицај Јернеја Копитара прикупљао је српске народне песме. Реформисао је ћирилицу и борио се за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик, који је у то време био језик образованих људи.

Доситеј Обрадовић је био српски просветитељ. Радио је на просвећивању народа и преводио је разна дела, међу којима су најпознатије Езопове басне. Писао је дела програмског типа, међу којима је најпознатије ,,Живот и прикљученија”. Он је био први попечитељ (министар) просвете, и творац свечане песме ,,Востани Сербије”.

Спомен-плоче у Београду које носе имена српских књижевника и филолога

  • СПОМЕН-ПЛОЧА АЛЕКСАНДРУ БЕЛИЋУ свечано је откривена 8.5.2012. на згради у којој је живео, у Ресавској 30, у Београду.

Александар Белић био је један од најпознатијих српских лингвиста. Као човек који је омеђио српски језик, поставио темеље за његово изучавање и показао његов развој, урадио Правопис, Александар Белић је још за живота постао права легенда. То је показала Исидора Секулић, која му је, честитајући му рођендан, рекла: ,,Вама се не честита рођендан, него Ваш живот. То је део наше класике. Хвала Вам на томе дару”.,,Језик је књижевни” − каже Белић − „по томе што се њиме обрађују књижевни предмети, што је он представник културног мишљења […] Ако су мисли културне, и најпростији се језик претвара у књижевни. Значај књижевног језика није у језику, већ у мислима.”Овим је Белић хтео да укаже на главне чиниоце који тај језик граде књижевним. Професор Миливој Павловић утврђује, тако, да је проучавање нашег језика добило прве смернице радом Ђуре Даничића, а затим Ватрослава Јагића, али и наглашава да је 20. век, и то пуних 60 година, обележен управо Белићевим радом.

belic.jpg

  • СПОМЕН-ПЛОЧА ЈОВАНУ СКЕРЛИЋУ налази се на кући у којој је живео Јован Скерлић са својом породицом од 1905. до 1914. Он је био професор, књижевни критичар и уредник Српског књижевног гласника, новинар. Био је активан на политичком, педагошком и друштвеном плану. Као ученик Богдана Поповића и француске школе, Скерлић је и сам био присталица позитивног и научног метода у историји књижевности и књижевној критици, метода који изучава пишчев темперамент, наследне особине, утицај средине и времена на уобличавање посебне врсте његовог талента, али уједно не заборавља ни вредност самога дела за себе, чисто уметничку вредност стила, композиције и јачине и квалитета осећања. Тражио је ,,уметност ради уметности”.

skerlic.jpg

Бисте у Београду које носе имена српских књижевника и филолога

  • БИСТА ЊЕГОШУ налази се између Капетан-Мишиног здања и Филозофског факултета. Направљен је од бронзе, висок је 540 цм, а подигнут је 1994.

Петар II Петровић Његош један је од наших највећих мислилаца и песника. 1833. рукоположен је за владику, а био је и дипломата. Његова књижевна дела преведена су на више језика, а његово најважније дело је ,,Горски Вијенац”.

NJegos.jpg

  • БИСТА РАКИЋУ откривена је 1939, а налази се на улазу у Калемегдан. Био је песник и његове песме представљају врхунац у изражају оне песничке школе коју је основао Војислав Илић. Нарочито се истиче као версификатор. Усавршио је једанаестерац, давши му свечан и отмен тон, који је најчешће био миран.

rakiiic.jpg

Закључак

У овом раду, говорећи о меморијалним местима, трудили смо се да поменемо највећа имена заслужна за језик којим данас говоримо, као и за књижевност, која је богата и разноврсна. Пишући о улицама, музејима, спомен-плочама и бистама посвећеним српским књижевницима и филолозима, као и страним књижевницима и филолозима који су се бавили српским језиком и књижевношћу, заправо смо говорили о раду, труду и напору које су ти људи уткали у изградњу језика да би данас био овакав какав јесте. Сви су они били велики људи, вредни помена и сећања. Оно што су они радили док су живели, оживи сваки пут изнова када неко прочита неко њихово дело, или једноставно проговори на српском језику.

Пролазећи улицама које носе њихова имена, пролазећи поред споменика, улазећи у музеје, чувамо њихова имена од заборава.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *