Меморијална места у Новом Саду:
Споменик Јовану Јовановићу Змају
Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.
Споменик Мики Антићу
Мирослав Мика Антић (14. март 1932, Мокрин — 24. јун 1986, Нови Сад) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат, бавио се разним пословима: био је морнар, радио у луткарском позоришту. Сем писања, бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам”, Змајевог „Невена”, „Дневника” у Београду и „Младог поколења” у Новом Саду.
Споменик Лази Костићу
Лазаp Костић − Лаза (Ковиљ, 31. јануар/12. фебруар 1841 — Беч, 26. новембар 1910) је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар.
Њему у част установљена је Награда Лаза Костић.
Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма, поред Змаја, Јакшића и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет година стварања он је истакнут у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и двадестак епских песама, балада и романси.
Споменик Ђури Јакшићу
Георгије Ђура Јакшић (Српска Црња, 8. август 1832 — Београд, 16. новембар 1878) је био српски сликар, песник, приповедач, драмски писац, учитељ и боем.. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту скадарлијских кафана. Боемска атмосфера била је његово природно окружење, у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти, чијој се суровости и лакомости ругао, оригинално и старично.
Споменик Бранку Радичевићу
Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 — Беч, 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. Радичевић је, уз Ђуру Даничића, био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Написао је свега педесет четири лирске песме и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Бранко Радичевић је, поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, био најзначајнији песник српског романтизма.
Градска библиотека и читаоница
На почетку Дунавске улице, на углу са леве стране, налази се Градска библиотека и читаоница, у кући која је саграђена 1895. године. Овде је својевремено била позната штампарија и књижара Арсе Пајевића, издавача и књижара.
Библиотека Матице српске
Библиотека Матице српске основана је 1826. године у Пешти. За јавност је отворена 1838. године. Фонд библиотеке формиран је и од поклоњених личних библиотека Платона Атанацковића, Атанасија Стојковића и Саве Текелије. Године 1864. библиотека је пресељена у Нови Сад.
Од 1948. године постаје централна библиотека Војводине и почиње да прима обавезни примерак свих штампаних публикација из Србије. Касније, од 1965. године, прима обавезни примерак и из целе Југославије. Библиотека Матице српске је, узимајући у обзир годину оснивања и континуитет фондова и делатности, прва јавна и научна библиотека у српској култури.
Значајне улице у Новом Саду
Змај Јовина улица
Змај Јовина улица је главна улица у пешачкој зони Новог Сада. Простире се од Трга слободе (укрштање улица Краља Александра, Његошеве и Модене) до Владичанског двора (укрштање Пашићеве, Гимназијске и Дунавске улице). Са остатком центра града је повезана улицама Лазе Телечког и Светозара Милетића, али и многобројним пасажима у којима се налазе продавнице и канцеларије неких удружења и предузећа.
Улица Иве Андрића
Међународни новосадски књижевни фестивал
Међународни новосадски књижевни фестивал основан је 2006. године, од стране ДКВ, у циљу афирмације савремене књижевности, непосредног односа према живој речи писца, као и упознавања значајних писаца из земље и света, са идејом и о потреби афирмације српске културе и културе у Србији, Војводини и Новом Саду.
То је прва међународна књижевна манифестација у Новом Саду. Фестивал окупља истакнуте песнике, прозне писце и теоретичаре и критичаре. Одржава се сваке године у последњој недељи августа месеца.
Око седамдесет учесника наступа на живописном Тргу младенаца, у самом центру града, читајући своје текстове (сваке вечери у 21 час) или у урбаним амбијентима Новог Сада у послеподневним часовима (Градска библиотека, Клуб ДКВ, кафе Обломов), где се организују неформална читања и књижевнокритички разговори о савременој поезији, о савременим националним књижевностима, односно о савременим поетикама или видовима књижевности.
У касним вечерњим часовима у кафеу Бистро, уз велико и динамично учествовање публике, организује се дводневно такмичење у слем поезији на територији Србије. Победник такмичења проглашава се за најбољег слем песника Србије.
У оквиру Фестивала организује се и симпозијум поводом значајних књижевних и културних тема, на коме учествује 15 истакнутих критичара, филозофа и писаца.
У току Фестивала организује се око 20 књижевних и музичких догађаја, а програме прати преко 2.500 посетилаца. Поједини програми одржавају се и у градовима Војводине (Кикинда, Сремска Митровица,…).
За учеснике Фестивала се организује излет бродом до Сремских Карловаца, где се додељује Бранкова награда, као и посета Петроварадинској тврђави и Фрушкогорским манастирима.
Радови учесника Фестивала се објављују у два посебна броја часописа Златна греда, где се, поред српских оригиналних текстова и превода, објављују и текстови страних учесника на изворним језицима.
Фестивал се организује захваљујући помоћи Министарства за културу Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, Града Новог Сада, многим медијским и другим спонзорима, као и добровољном ангажовању чланова ДКВ и многих грађана Новог Сада.