Синајски псалтир (Синајски глагољички псалтир) је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из 11. века. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику. Пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив и где се још увек чува. У том манастиру такође су пронађени рукописи на грчком, јерменском, сиријском и грузијском.

слика 1 манастир Свете Катарине на Синају

Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента.

Највећи део Псалтира (177 листова) је откривен 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а осталих 32 листа откривени су 1975. године током реновирања манастира.

Текст чува архаичан облик језика и најближи је првобитном преводу псалтира од Ћирила и Методија. Није сачуван крај рукописа.Преживели су текстови 151. псалма, 14 Библијских песама, молитва Оче наш, Песма за јутрење и почетак ноћне литургије.

Псалтир је написало око 7 књижника, чију глагољицу одликује архаично писмо са не потпуно облом глагољицом. Познавање ћирилице указује на присуство неких ћириличних слова у тексту.

Архаични трагови најраније глагољице оставили су трага у правопису. У вези с тим, Синајски псалтир је близак Кијевским листићима, Охридском јеванђељу и старом делу Зографског јеванђеља.

Најмање три књижника су учествовала и у цртању украса у овом делу. Дело је написано браон мастилом, заједно са жутим, црвеним и зеленим мотивима, и у стилу се могу открити паралеле коптског и византијског рукописа, насталих углавном у манастирској средини, између средине деветог и прве половине десетог века.

У језику текста постоје најмање два слоја: један архаичан и у њему се могу открити трагови језика текстова из Моравске и Паноније из времена Светог Методија и други, новији старословенски слој, који повезује текст са споменицима као што су Зографско јеванђеље и Супрасаљским зборником.

слика 2 Порфирије Успенски (1804-1885)

У истом манастиру су нађени такозвани Кијевски листићи на глагољици које је написао Димитрије Синаит и који се чувају у Кијеву.

О актуелностима везаним за овај псалтир можете читати на:

• http://www.politika.rs/scc/clanak/341123/Димитријеви-записи-старији-од-Мирослављевог-јеванђеља

 

• http://www.politika.rs/scc/clanak/341197/Dimitrije-Sinait-je-najstariji-srpski-knjizevnik

 

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик словенске писмености, настао у дванаестом веку, највероватније између 1180. и 1187. године у цркви Светог Петра и Павла, задужбини кнеза Мирослава. По Мирослављевој заповести исписао га је и илуминирао писар – дијак Григорије, са неколико својих помоћника.

Не зна се поуздано који је био мотив кнеза Мирослава да наручи израду овог јеванђеља, које је касније по њему и добило име – Мирослављево јеванђеље. Вукан, најстарији син Стефана Немање и братанац кнеза Мирослава, оптуживао је свог стрица да је богумил. Доказа за то нема ни у самом јеванђељу. Оно својом формом и садржином управо указује на Мирослављево исповедање православне вере. Можда су оптужбе за богумилство и биле један од повода за наручивање оваквог јеванђеља.

По свом изгледу и садржини, Мирослављево јеванђеље представља јединствен писани споменик у историји српске, али и светске културе. Писано је на танком белом пергаменту, уставном ћирилицом у два ступца. Мирослављево јеванђеље садржи 181 лист, односно 362 стране. Украшено је са 296 иницијала и минијатура.

Ово јеванђеље се по много чему разликује од других православних јеванђеља. Формат је четири пута већи од уобичајеног. Сви иницијали су међусобно различити, богато су украшени и великих димензија, налик западној илуминацији. Садрже највише позлате. Људски ликови приказани на иницијалима су природни, живописни и нису идеализовани. С једне стране, Мирослављево јеванђеље одише укрштањем западног и источног књижевног стила тог доба. С друге стране, ова књига је по језику (српски, уместо грчког) и писму (ћирилица уместо глагољице) аутентично српска.

Слика 1 Иницијали у Мирослављевом јеванђељу

Слика 2 Изглед прве стране Мирослављевог јеванђеља

Пут Мирослављевог јеванђеља

Раздаљина између Бијелог Поља, где је јеванђеље настало и Београда, где се данас чува је 332 километра. На свом, седам и по векова дугом путу до Београда, Мирослављево јеванђеље је прешло више од петнаест хиљада километара. Овај неми сведок српске историје, на свом дугом путу је избегао судбину многих других српских књига које су украдене и спаљене.

Претпоставља се да је Мирослављево јеванђеље, првих година након настанка, служило као богослужбена књига у манастиру Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу. На Хиландару је коришћена у богослужбеној употреби све до средине деветнаестог века, када је пренето у манастирску библиотеку.

Слика 3 црква Светих апостола Петра и Павла у Бијелом пољу

Године 1845/46. манастир Хиландар посетила је руска духовна мисија на челу са архимандритом, доцније епископом кијевским, Порфиријем Успенским. Порфирије, иначе љубитељ и колекционар старих рукописа, фасциниран изгледом Мирослављевог јеванђеља, исекао је 166. лист и однео га собом. Ту је био једини наги женски лик у књизи. У то време, Бугари су чинили већину монаха у Хиландару и захваљујући томе су управљали манастиром. Никада није утврђено да ли је Порфирије Успенски у тајности исекао тај лист, сакрио га и однео у Украјину или су му то бугарски монаси дозволили.

Слика 4 Манастир Хиландар

Тај лист се од 1846. до 1883. године налазио у Кијеву, а након тога је пренет у Имперторску јавну библиотеку, данас Руску националну библиотеку у Санкт Петербургу. Тамо се и данас налази, у збирци Порфирија Успенског.

Слика 5 Некадашња Императорска библиотека, данас Руска национална библииотека у Санкт Петербургу и 166. страна Мирославњевог Јеванђеља

Љубомир Стојановић, својевремено водећи стручњак за старословенски језик и књижевност, посетио је Хиландар 1891. године. Циљ његове посете је био проучавање Мирослављевог јеванђеља. Упркос ометањима бугарских монаха, професор Стојановић је успео да дође до Јеванђеља, да га делимично проучи и направи прве исписе.

Пратећи пут цара Душана, на Васкрс 1896. године, Хиландар посећује краљ Александар Обреновић у намери да обиђе манастир и поклони се његовим светињама. Краљ је желео да отплати дугове манастира и тако га врати под српски суверенитет. У знак захвалности, краљ је од хиландарских монаха добио на поклон два њихова највреднија писана документа: Оснивачку повељу манастира Хиландара, коју је издао Стефан Немања (Свети Симеон) и Мирослављево јеванђеље. Рукописи су под будним оком краља и његове пратње стигли у Београд. Два дана пошто је краљ напустио Хиландар, у манастир је стигао тајанствени човек из Санкт Петербурга са огромном количином новца у намери да откупи Мирослављево јеванђеље по било којој цени.

Исте године, професор Стојановић, по налогу краља Александра односи Мирослављево јеванђеље у Беч да би се тамо израдило фототипско издање. Књига је раскоричена, фотографисана и у тиражу од 300 примерака штампана у Царској и Краљевској штампарији. Због недостатка новца, Љубомир Стојановић је одлучио да важније стране штампа у пуном колору и сваку на засебној страни, а мање важне у црној и црвеној боји и то по две стране на једној. Године 1897. Љубомир Стојановић се вратио у Београд и краљу предао оригинал Мирослављевог јеванђеља и све примерке фототипског издања. Један примерак је предат манастиру Хиландару, а остале је делио државницима, дипломатама, институцијама и научницима.

У Мајском преврату, у ноћи између 28. на 29. мај 1903. године краља Александра и његову супругу Драгу Машин, убила је група официра завереника. Те ноћи из дворског сефа нестало је Мирослављево јеванђеље. Наредних 11 година није се знало где се оно налазило. Српска штампа се помно бавила овом крађом и потрагом за највреднијом српском реликвијом.

Уочи објаве рата у Србији 1914. године, главни део трезора Народне банке Србије у ком се налазио државни новац и златне резерве, евакуисан је из Београда за Крушевац. У Крушевцу, начелнику Државне благајне Авраму Левићу у посету долазе народни посланици Љубомир Давидовић и Војислав Маринковић и предају му на чување Мирослављево јеванђеље.

Како је ова реликвија доспела у руке народних посланика? Краљевски библиотекар из Тополе, пакујући књиге и документацију краља Петра за евакуацију, у једном сандуку је пронашао Мирослављево јеванђеље. Не зна се како је оно доспело у посед краља Петра. Библиотекар Ружић предао је Јеванђеље регенту Александру, а он га је проследио посланицима Давидовићу и Маринковићу на чување.

Схвативши о каквој се драгоцености ради, начелник Левић је у присуству посланика запаковао Мирослављево јеванђеље онако како се по правилу паковао новац. Пакет је предат на чување Владимиру Стевчићу, вршиоцу дужности главног благајника. Речено му је да је у питању изузетно вредна ствар и да је чува ,,к’o очи у глави“. Стевчић и његов заменик Васа Станковић, нису се одвајали од пакета и ноћу су на смену спавали поред њега. Тек су на Крфу сазнали шта се у њему налази. Тако је Државна благајна, а са њом и Мирослављево јеванђеље , пратила кретање српске владе од Крушевца до Ниша, Краљева и Рашке, а потом је 1915. године следила повлачење српске војске.

На Крфу је пред председником владе Николом Пашићем и у присуству Левића, Стевчића, Станковића, Давидовића и Маринковића, отпечаћен пакет са Мирослављевим јеванђељем и утврђено је да је књига стигла неоштећена. Мирослављево јеванђеље се неко време налазило на Крфу, у сефу Државне благајне, а потом је предато на старатељство српској влади, председнику Пашићу и министру Стојану Протићу. По окончању рата, 1918. године реликвија се са владом безбедно вратила у Београд.

Слика 6 Албанска Голгота

Између два светска рата, Мирослављево јеванђеље је остало у поседу породице Карађорђевић, упркос одлуци министарства просвете из 1903. године да се оно преда на чување Народној библиотеци Србије. Кнез Павле, који се у то време старао о Мирослављевом јеванђељу, поклонио га је 1935. године сопственом музеју.

Тако је у бомбардовању, 6. априла 1941. године рукопис избегао судбину више стотина средњовековних повеља и рукописних књига, скоро педесет хиљада комплета часописа и новина и око триста педесет хиљада књига, које су изгореле у до темеља сравњеној згради Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.

Слика 7 Простор на којем се налазила зграда Народне библиотеке Србије

Немци су одмах по уласку у Београд почели да трагају за Мирослављевим јеванђељем као и за другим вредним реликвијама. Међутим, Двор је још 1940. године предао Јеванђеље Народној банци Србије на чување. Почетком рата оно је склоњено у филијалу у Ужицу. У страху од Немаца рукопис је предат игуману оближњег манастира Рача, Платону Милојевићу, који га је закопао у олтару. Манастир Рача је од 1941. до 1943. неколико пута био пљачкан и паљен од стране Немаца и Бугара, али Мирослављево јеванђеље није ни пронађено, ни оштећено. У манастир су долазили и партизани, мислећи да је у њему сакривено злато, али је игуман успео да их убеди да злата нема.

Слика 8 Манастир Рача код Бајине Баште

Четницима, који су се такође распитивали, открио је шта је у манастиру сакривено, али је на њихову писмену наредбу да им преда реликвију, одрично одговорио. Плашећи се да неко ипак не украде Мирослављево Јеванђеље, игуман га је вратио у ужичку филијалу Народне банке. Управник филијале, Војин Кешељевић, у тајности је кроз окупирану Србију 1943. пренео Мирослављево јеванђеље до Београда, где је склоњено у згради Народне банке Србије. По једној причи, Мирослављево Јеванђеље је било стављено у трезор који су Немци већ претресли и опљачкали, а по другој, било је сакривено међу рачуноводствене папире који им нису били интересантни.

После ослобођења Београда, октобра 1944. Војин Кешељевић је открио тадашњем министру просвете, Владиславу Рибникару, где је сакривено Мирослављево јеванђеље. Године 1945. основана је комисија која је утврдила стање рукописа и предала га на чување Уметничком музеју – данашњем Народном музеју у Београду, где је заведено под инвентарским бројем 1536.

Ту је Мирослављево Јеванђеље је било изложено све до 1966. у витрини која није имала адекватне услове за чување таквог рукописа. То му је нанело више штете него претходних 750 година. На предлог др Вере Радосављевић, Јеванђеље је 1966. извађено из витрине и склоњено у фундус Народног музеја. Од 1985. повремено је излагано. Никола Родић и Гордана Јовановић објавили су критичко издање Мирослављевог јеванђеља 1986. године.

Република Србија основала је 1991. Фонд за конзервацију и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, које је постало стална ставка у државном буџету. Упркос томе, сви издавачи који су желели да направе фототипско издање били су у томе спречавани.

Удружени издавачи, Ауторско-издавачка задруга „Досије“ и Службени лист СРЈ, 1993. године почели су самоиницијативно, без коришћења буџетских средстава, са прикупљањем материјала за фототипско издање Мирослављевог јеванђеља. Оно је штампано у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици, 1998. и представља верну, савршену копију оригинала, како по садржају тако и по спољашњем изгледу.

Приређивачи издања били су Вељко Топаловић, Душан Мрђеновић и Бранислав Бркић. Штампано је у 300 примерака, од којих се неки налазе у специјалним колекцијама највећих светских библиотека као што су Конгресна библиотека у Вашингтону, Британска национална библиотека, библиотеке Универзитета Харвард, Принстон, Јејл, итд.

По речима једног од приређивача, за пет година рада на фототипском издању Мирослављевог јеванђеља његови аутори прешли су преко 300 000 км, што је приближно раздаљини између Месеца и Земље.

Исте године (1998), др Вера Радосављевић извршила је конзервацију оригинала, а повез је рестаурирао Радомир Ерић, који је коричио и фототипско издање. Данас се Мирослављево јеванђеље чува у посебној комори, у Народном музеју у Београду.

Слика 9 Разгледница са зградом Управе фондова (данашње зграде Народног музеја)

слика 10 зграда Народног музеја данас

слика 11 Мапа пута Мирослављевог јеванђеља

Закључак

Културно наслеђе је нешто што чини срж не само човека као националног бића, већ и човека као јединке која припада великој заједници у којој се роди. Писмо, језик и обичаји су нешто што бисмо требали чувати и неговати, а не тако олако препуштати другима. Мирослављево јеванђеље је један од највећих српских споменика, који стоји као стуб темељац нечему што се градило вековима и што ће се градити и у будућности, а то је српска културна баштина. Она у склопу словенске баштине исијава посебним сјајем и пркоси различитим тескобама и несрећама кроз које је пролазила у историји, а опет је успевала да се избори са њима. Тако је и Мирослављево јеванђеље упркос свим мукама и дугом путу које је прошло, успело да ослика трагичну судбину српског народа кроз векове, пролазећи кроз најтеже и најизазовније тренутка, а ето га данас, стоји величанствено, у пуној снази и осликава дух народа са којим се кроз векове саживео и чији менталитет кроз своју судбину тако вешто осликава.

Занимљивости:

• Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу.
• Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку „Памћење света“ чиме је постао део 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација.
• Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист Мирослављевог јевнађеља је у народној библиотеци у Санкт Петербургу.
• У Мирослављевом јеванђељу су, иначе, упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки.
• Настало је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско седиште Хумске епархије Српске православне цркве.
• Не зна се поуздано који је био мотив кнеза Мирослава да наручи израду Јеванђеља, које је касније по свом наручиоцу и добило име – Мирослављево јеванђеље.
• Године 1998. извршена је конзервација оригинала и рестауриран повез књиге.
• Дуга је историја Мирослављевог јеванђеља, а новија бележи да је између два светска остало у поседу породице Карађорђевић, упркос одлуци Министарства просвете из 1903. да се оно преда на чување Народној библиотеци Србије.
• Кнез Павле, који се у то време старао о Мирослављевом јеванђељу, поклонио га је 1935. године сопственом музеју. Тако је у бомбардовању, 6. априла, 1941. рукопис избегао судбину више стотина средњовековних повеља, рукописних књига и инкунабула, скоро 50 хиљада комплета часописа и новина и око 350 хиљада књига, које су изгореле у до темеља сравњеној згради Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.
• За Јеванђељем су трагали и Немци и четници, па је оно скривано на разним местима све до ослобођења Београда.
• Године 1945. основана је комисија која је утврдила стање рукописа и предала га на чување Уметничком музеју – данашњем Народном музеју у Београду, где је заведено под инвентарским бројем 1536.
• Мирослављево Јеванђеље је било изложено све до 1966. у витрини која није имала адекватне услове за чување таквог рукописа, па је одатле пренето у фундус Народног музеја. Од 1985. повремено је излагано.
• Држава Србија је основала је 1991. Фонд за конзервацију и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, које је постало стална ставка у државном буџету. Упркос томе, сви издавачи који су желели да направе фототипско издање били су у томе спречавани.
• Удружени издавачи, Ауторско-издавачка задруга „Досије“ и Службени лист СРЈ, 1993. године почели су самоиницијативно, без коришћења буџетских средстава, са прикупљањем материјала за фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.
• Оно је штампано у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици, 1998. и представља верну, савршену копију оригинала, како по садржају тако и по спољашњем изгледу.
• Штампано је у 300 примерака, од којих се неки налазе у специјалним колекцијама највећих светских библиотека као што су Конгресна библиотека у Вашингтону, Британска национална библиотека, библиотеке Универзитета Харвард, Принстон, Јејл.
• У новембру 2012. Хрватска академија знаности и умјетности је организовала научни скуп „Хрватска ћирилична баштина” где је покушано да се Мирослављево јеванђеље представи као дело писано „хрватском ћирилицом”.

Слика 10 Биљана Ећимовић започела уметнички подухват који ће поклонити манастиру Хиландару. Већ је извезла девет страница, а за остатак јој је, како каже, потребно још 12 година

• Године 2007. снимљен је филм о Мирослављевом јеванђељу „У почетку беше реч”, редитеља Бошка Савковића. Филм прати историју јеванђеља од настанка до данас. Филм је снимљен на оригиналним локацијама у којима се одвијала прича — од Јоханесбурга до Петербурга, Хиландара, Дубровника, Требиња, Беча, Будимпеште… Филм је добио девет међународних награда.

Слика 11 Филм о књизи: ,,У почетку беше реч“^[1] – Мирослављево јеванђеље

1. Библија, Јован, глава 1 ↑

Кругу косовских писаца, али не само њему, припада и сам деспот Стефан Лазаревић. Он је заштитник уметности и књижевног стварања у својој земљи, као што је и ктитор храмова. Летописи говоре о томе да је Стефан преводио и са грчког. Важнија су Стефанова оригинална дела. Косовским списма припада један плач, Надгробно ридање над кнезом Лазарем, који је можда Стефанов, али је од целог текста сачуван у једном рукопису, из XV века, само почетак.

Поуздано је Стефанов састав Натпис на стубу косовском, по жанру епитаф (надгробни натпис), спомен – обележје места колективне погибије српске и турске војске на Косову пољу, које се тамо, на мраморном стубу, налазило још у другој половини XV века. Стефан га је написао и поставио 1400. или 1404. године када се бавио на Косову. Заснован на апостофи, у којој се споменик као жив сведок обраћа путнику и пролазнику, драматичан, херојски по интонацији, овај тескст у свечаном ретроском казивању, у ритамским низовима или стиховима, приповеда о Косовском боју, о судару војске и погибије, о витешком подвигу и мученичкој жртви кнеза Лазара, ,,великог самодршца, чуда земаљског и риге српске“.

Стефан је познатији као писац једног другог књижевног састава, Слово љубве. То је песничка посланица, писмо, чији је текст рашчлањен у одређене ритамске низове и целине. Почетна слова свих десет строфа, колико их је у овом саставу, повезују се у акростих ,,слово љубве“ (реч о љубави). Написао негде у првој деценији XV века (1404. или 1409.), Слово је својом поетиком, мада на темељима епистоларног жанра-као образац за писање писма , изашло из оквира стандардне епистоларне књижевности свог доба. Оно је по својој правој природи лирска песма, по теми и карактеру – једна ведра химна о духовној љубави и љубави уопште, која ,,добродетељ превазиђе сваку“. По изразу дискретна, недоречена, сва у наговештају и наслућивању, по идејама заснована на библијским мотивима јовановских, псаламских и павловских размишљања о љубави, она претпоставља вискоу књижевну култру не само свог ауторанего и оне средине којој је намењена.

Ново за српску средњовенковну књижевност у Слову љубве је одживљај природе, у којем као да се слути ренесанса. Ипак, нема начелне супротности између песничког духа којим су прожетадела Стефана Лазаревића и традиционалне српске књижевности средњег века. Идејно и поетско јединство читаве српске књижевности од десетог до петнаестог века није нарушено делима деспота Стефана, још мање – Јефимије или Данила Бањског. Ова, такозвана ,,дворкса“ књижевност припада истом духовном и културном кругу коме и остали писци на преласку из XIV у XV век. Средњовековна култура Србије испуњава се, само, својим садржајима, развија своју природу жанровску разноликост, али чува свој дотадашњи идентитет, не постаје нешто битно друкчије и сасвим ново. Световног има – као што га је било и раније, али је оно у складу са црквеним. У којој ће мери бити узражен световни, а којој црквени моменат, зависи од књижевног рода, од жанра у којем се дело пише.

Михановићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом на старословенском језику, у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Сматра се, на основу неких црта језика (нпр. замена слова ф словом п тј. Степан уместо Стефан) и саме глагољице, да је настао крајем XI или почетком XII века на простору Босне или тадашње Зете (Зета или Захумље). Сам одломак чине два листа пергамента на којима је исписан део „Дела апостолских”, према источном (православном) обреду, и сродан је, по месту и времену настанка, тзв.Гршковићевом одломку.

То је пергаментни дволист формата 24 cm × 18,5 cm (први лист оштећен), исписан двоступачно. Одломак је кратког Aпостола; садржи перикопе из апостолских посланица.

Био је написан вероватно на босанско-хумском или зетском подручју у доба када је онде почела да превладава ћириличка писменост.

Пронађен је залепљен у корицама Иловачке крмчије(Номоканона), српског ћириличког кодекса из 1262, у збирци ћириличких рукописа А. Михановића.

Данас се Михановићев одломак апостола чува у Библиотеци Хрватске Академије знаности и умјетности у Загребу.

Од Гршковићевог апостола остала су нам само 4 листа исписана глагољицом на дебелом пергаменту. У њему се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Сматра се, на основу неких црта језика (нпр. замена слова ф словом п тј. Степан уместо Стефан) и саме глагољице, да је настао крајем XI или почетком XII века на простору Босне или тадашње Зете (Зета или Захумље). На маргинама се налазе ћирилички натписи, који су касније руком дописани. Претпоставља се да је кодекс у оригиналном облику био много већи, и да је највероватније садржавао комплетна Дела апостолска. Одломак је сличан Апостолима из Млетачког зборника, Хваловог зборника и Гиљфердинговом апостолу.

Апостол је пронашао врбнички капелан Гршковић на Крку, где су га, највероватније, донеле избеглице из Босне. По њему је и добио име. Одломци се сада налазе у Хрватској академији знаности и умјетности, у Загребу.

Карејски типик најстарији је српски документ у Хиландару. То је оснивачки или ктиторски документ испоснице у Кареји и писано правило живота, названо по њој, коју јеСв. Сава подигао 1199. године, одмах по оснивању манастира Хиландара.По некима, први или рани препис са оригинала, али по хиландарском предању и мишљењу других научника, оригинал са својеручним потписом и печатомСв. Саве, свитак се чувао у Карејској испосници све до друге половине 19. века, када је пренет у Хиландар.Карејски типик се налази у архиву манастира Хиландара, под сигнатуром АС 132/134.Писан је на свитку од пергамента, само на једној страни; његова укупна дужина је 74 цм. Карејски типик је у овом фототипском издању репродукован у својој природној величини.Печат је од тамног, зеленкасто-мрког воска, неправилног кружног облика са пречником 39мм, односно 43мм. На почетку је крстолико утиснут жиг с монограмом САВА, тако да свако поље, површине приближно 1 цм², представља један крак крста.

Транскрипција текста приређена је дипломатском методом, те су задржана сва надредна слова без спуштања у ред, а скраћенице нису разрешаване. Једини надредни знак у свитку, две тачке изнад неких самогласника, овде није писан.

Језик Карејског типика је старословенски, што одговара природи и садржају типика. Писан је рашким правописом, својственим његовој старијој фази с краја 12. и из прве половине 13. века. Извесни ретки трагови српског народног језика препознају се у лексици, у дијалектизму и у архаичном инстр. једн. ж. а-основа.

Св. Сава је први направио оштар рез од старославенскога језика као општесловенске коине према српскословенској језичној норми, тј. старословенском српске рецензије. Избацио је из употребе слова која су служила за обележавање назалних вокала, а који су до тог времена већ дали своје неназалне рефлексе. Како су се полугласници дотад уједначили, Св. Сава је избацио знак за полугласник задњег реда (дебело јер) и оставио само знак за полугласник предњег реда (танко јер), које је означавало полугласник средњег реда. Та реформа је дала резултат у рашком правопису, који је одговарао фонолошким одликама српског језика онога доба, а чији су истакнути споменици, међу осталима, списиСв. Саве и Душанов законик.

Претпоставља се да су Хиландарску повељу издали Свети Симеон и Свети Сава у другој половини 1198. године. Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање. Писана је углавном у глагољској традицији, уставним писмом и црним мастилом. Повеља на почетку има изузетан литерарни део − аренгу у којој се образлаже место великог српског жупана на лествици тадашњих држава и њихових владара.

Хиландарска повеља је спис издат крајем XII века (1198) од стране Стефана Немање. Другу верзију је издао његов син Стефан (1200–1201). Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање. Обе повеље писане су српскословенским (књижевним) језиком, али у деловима где се говори о даровима Хиландару присутан је народни језик.

Писана је на пергаменту дугом 63, а широком 32,5 цм. Доњи део је сужен, почевши од 50. цм, па до краја, тако да има облик неправилног троугла. Текст је писан уставним писмом, црним мастилом. Има укупно 75 редова. На крају је Стефанов потпис, испод њега је датум (,,месеца септембра 29. дан”) и потврда краља Владислава. Печат није сачуван, али прорези на дну, за врпцу, указују да је он морао постојати.

Повеља почиње речима:

„У почетку створи Бог и небо и земљу и људе на њој, и благосови их, и даде им власт над сваком творевином својом, и постави ове царевима, друге кнезовима, оне господарима, и свакоме даде да пасе стадо своје, и да га сачува од сваког зла које би наишло на њега…”

Маријинско или Маријино јеванђеље представља најстарији сачувани споменик писан старословенским језиком у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Писано је глагољицом на 174 листова, а на основу језичких црта сматра се да је настало најкасније почетком XI века на српскомштокавском подручју. Пронађено је средином XIX века у светогорскомманастиру Свете Марије, по коме је и добио име, а данас се налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу, заједно са Зографским јеванђељем, такође писаним глагољицом. По особинама његовог језика наш велики слависта В. Јагић утврдио је да је преписивач тога рукописа био Србин.. Маријино јеванђеље чува се данас у Москви. Два листа су била код А. Михановића (песника хрватске химне), па код проф. Ф. Миклошича у Бечу и најзад код проф. А. Лескина у Лајпцигу.

Лексички и гласовно блиско српским говорима, Маријино јеванђеље као глагољски споменик дуго се одржао у српској средини ћирилског писма. У временима када се одавно не пише глагољицом, која је већ пала у заборав, имамо обиље података да се Маријино јеванђеље код Срба користи као свештена књига у богослужењу.

Маријино јеванђеље је после Јагићевог критичког издања споменика привукло пажњу истраживалаца, поред осталог и јасним особеностима српских штокавских говора. Данас, после читавог века, опет се могу навести сликовите речиСтојана Новаковића о месту Маријиног јеванђеља према славном руском Остромировом јеванђељу: „Филолошка словенска наука већ познаје један врло давнашњи сјајни споменик старе словенске књижевности, који је у самом почетку ширења словенске књижевности међу Србима примио на се обележје српске народности. Маријинско Јеванђеље писано глагољицом, за Србе је оно што је Остромирово Јеванђеље за Русе, а од Остромировог јеванђеља без сумње старије, и свакако не позније од самог почетка XIвека.”

Појаву Маријиног јеванђеља треба тражити на основу живих историјских кретања. После покрштавања за време владавине византијског цара Василија I и у првој половини X века Срби живе у неколико државних целина. Дуж Јадранске обале, од ушћа реке Цетине до Бојане, то су области Неретљана, Захумља, Травуније и Дукље. Северно од ових српских области, иза планина, налазила се најпространија и најзначајнија српска држава, у византијским изворима звана Србија. Иако под византијском влашћу, нарочито у забрђу, сразмерно краће (приближно 1018−1180), српске земље, у сталној борби за самосталност, прихватиле су духовни утицај и зрачење Византијског царства, а уз то из Бугарске знатан део словенске писмености.

Духовни византијски утицај нарочито је ојачао после рушења Самуиловог царства1018, када је Охридска архиепископија увелико проширила области своје надлежности и још више се заузела око унапређења православне цркве. Глагољски рукописи са овог подручја, у којима се препознају трагови српске говорне средине, јесу поуздани белези велике старине глагољице, као давнашњег писма српских богослужбених књига. У то нас уверава глагољско Маријино јеванђеље и још два вероватно читав век или век и по познија српска глагољска споменика — Гршковићев одломак апостола и Михановићев одломак апостола. Ради се сада само о одломцима из апостола, који се као свештена књига читао на словенском богослужењу међу православнима.

Маријино јеванђеље, датирано другом половином X или почетком XI века, чува традиционалне старословенске особине, али истовремено показује како се живи говор писара (српски штокавски) може одразити у старословенском тексту. То још није доследно читање старословенског текста на основу народног изговора, што ће довести до националних редакција. Маријино јеванђеље нам сведочи да је старословенски текст у српској говорној средини могао да се прими и прихвати без потешкоћа. Наравно, не треба сметнути са ума да се Маријино јеванђеље у време настанка, односно преписивања, није гласно читало, произносило, како је написано. То неслагање између написаног и произнесеног довело је до испољавања редакцијских одлика. Испољавање редакцијских одлика био једуг ток, који је, претпостављамо, већ у XI веку код Срба добио и јасне графијске одлике.

Печат краља Ђорђа потиче из прве половине XII века, док још није био владар Дукљанског краљевства. Ђорђе је био владар у два наврата, најпре од 1113. до 1118, а онда у раздобљу од 1125. до 1131. године.

На аверсу печата је латински натпис:
Geor(gius) regis Bodinifili у преводу кнез Ђорђе, Бодинов син.

На реверсу је приказан Свети Ђорђе с грчким натписом:
‘όἅγιοςΓεώργι(ο)ς’.

Откриће печата је 1938. године представио бугарски научник Т. Герасимов.

Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.

Садржина Законика

Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. Првих 38 чланова посвећено је цркви, затим следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, a потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници). У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из 1898. године), али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта: Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник) и скраћена Синтагма Матије Властара.

Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка (у оригиналу: цар Србљем и Грком), 1346. године. У самом називу своје титуле цар Душан је истакао своју намеру да буде наследник византијских царева, а Српско царство је требало да наследи Византијско царство. Србија је преко Законоправила Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да, са једне стране, Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране, да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред прописа којима је уређивао положај српске цркве и властеле, Законик је садржао и прописе брачног права, грађанскоправне и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за устав средњовековне Србије. Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику.

У сваком случају, ситуација у Србији се разликовала од ситуације у Чешкој у исто време. Тамо се властела отворено и успешно супротставила законодавном покушају Карла IV. Одлучан отпор чешке велике властеле (панова) спречио је да Majestas Karolina буде усвојена у Сејму.

Иако је Душан убрзо после проглашења Законика умро (1355), a српска држава ускоро дошла под Османско царство (1459), Душанов законик је и даље у народу живео, што најбоље доказују многи преписи тог правног споменика, све до 18. века. Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге (14. век). После њега следи препис из Призрена (15. век), који је најпознатији, а затим низ каснијих преписа, који се садржином удаљавају од старијих. Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.

О издањима Душановог законика

Прва вест о препису Душановог законика потиче од митрополита Јована Рајића, који га спомиње у својој Историји. Њему су морали бити познати и преписи које су израђивали гимназијалци у Карловцима, али пошто су то били преписи са очигледним обележјем скорашњости, нису му уливали поверења. Издавач Историје Стефан Новаковић је, без Рајићевог знања, прикључио његовом делу и један препис Душановог законика који се налазио у поседу браће Текелија. Ово издање је било на основу лошег преписа, али је оставило дубок утисак у тадашњем ученом свету. Ово издање је превео на немачки Јохан Кристијан Енгел 1801. Иако Енгел није добро познавао српски језик, па му је и превод врло лош, пробудио је интересовање код широког круга читалаца учене Европе. У потрази за другим преписима Душановог законика прво је пронађен раковачки препис, који је објавио Георгије Магарашевић. И ово издање је било лоше, али је дало основу за даље проучавање других преписа.

Словак Павел Јосеф Шафарик је 1831. описао три преписа Душановог законика (раковачки, раванички и ходошки). Ускоро је штампао Законик на ћирилици и латиници, као и немачки превод раковачког преписа, са извесним допунама из ходошког. Ово издање је послужило Стојану Новаковићу као узор за проучавање нових откривених преписа Душановог законика. До средине 19. века знало се за десет преписа. Нови полет у проучавању Законика је донело откривање Призренског преписа. Стојан Новаковић је 1870. штампао Душанов законик према овом препису, али не у распореду какав је затекао, већ га је сложио у лођички ред, чиме је само отежао његово проучавање, а своје издање учинио практично неупотребљивим. Срећом, Теодор Зигељ је већ 1872. штампао Душанов законик на основу истог преписа. То је било одлично издање за оно време. Призренски препис ће дуго остати главна основа за утврђивање текста Законика. Тимотеј Флорински је 1888. написао обимно дело о Душановом законику, у коме је штампао Законик према струшком препису, уз опширне коментаре.

Стојан Новаковић је 1898. штампао своје друго издање Законика, поново према призренском препису, уз додатак 12 чланова из раковачког, али и са многим допунама из других преписа (које је сматрао мање вредним од призренског). Теже разумљиве чланове дао је у слободном преводу. Ово његово издање је до данас остало основа за проучавање, па се увек понавља број чланова и ред којим су поређани, јер су се бројеви повезали са прописима. Последње је издање Николе Радојчића, из 1960, који се усредсредио на реконструкцију текста, која ће бити што ближа оригиналу. Његов превод је одличан.

Данас је познато да постоји 24 преписа Душановог законика. Најстарији је струшки препис из 1373. Није сачуван цео, већ само око 100 чланова. Следећи је атонски препис (око 1418), а из тог времена је и студенички препис. Из 15. века су хиландарски, бистрички и призренски препис, који има најбогатији текст. У Раковачком препису (око 1700) се једино налази последњих 12 чланова и Реч цара Душана уз Законик.

Минхенски псалтир (још и Српски псалтир, Минхенски буквар, Минхенски абецедар; нем. Serbischer Psalter, лат. Codex Monacensis Slavicus 4) настао je крајем XIV века и, према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића, то је најраскошнија српска књига из средњег века. Рађен је или за кнеза Лазара (1371–1389) или за његовог сина Стефана (1389–1427), и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 цм, од чега се на њих 148 налазе илустроване минијатуре. Писан јесрпском редакцијом црквенословенског језика, старом унцијалном ћирилицом, а данас је део колекције Баварске државне библиотеке из Минхена.

Ово дело важно је за словенску палеографију јер садржи најстарији списак ћирилице и глагољице. У ћирилици је набројано слово „ђерв”, што је одлика српске редакције старословенског језика.Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци Ђурђа Бранковића (1427–1456) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у фрушкогорски манастир Привина Глава.Српски патријарх Пајсије Јањевац (1614–1647) пронашао га је у манастирској ризници и позајмио га, да бипсалтир укоричио и преписао 1629. године. Овај препис је касније завршио у Народној библиотеци Србије и уништен је током нацистичког бомбардовања Београда,6.4. 1941. године. Оригинал псалтира је током Великог бечког рата, 1688. године, један баварски официр узео из манастира и понео са собом, да би га 1689. године поклонио манастиру Готесцел у баварској шуми. Књига 1782. године прелази у манастир Светог Емерама у Регензбургу, а од 1810. године се налази у Баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио Ватрослав Јагић 1906. године.

У писмености народа европоцентричног цивилизацијског круга, сачувана су до нашег времена, а и данас су у употреби, три, по типу врло блиска, алфабетска писма: грчко, латинско и словенско. Најраширеније је латинско писмо, којим се служи највећи број народа, затим словенско писмо, ћирилица, која је најраспрострањеније писмо у словенском језичком свету. Она је, уз глагољицу, писмо најстаријег словенског књижевног језика – старословенског језика.

Постанак назива наше азбуке свакоме се чини јасан: ћирилица треба да је названа по Ћирилу, као што се латиница зове по Латинима. У најстаријим словенским изворима, тј. Велиморавским житијама, пише да је Ћирило саставио азбуку, и применио је при писању прве словенске књиге, изборног јеванђеља преведеног са грчког језика. О Ћирилу, као састављачу словенске азбуке, говоре и други оновремени извори, и не само словенски, као на пример папска писма.

Прва сачувана словенскофилолошка расправа О писменима’, Црноризца Храбра, се нарочито бави питањем постанка словенске писмености. О писменима је један од најстаријих словенских списа, који није црквеног карактера.

(Спис Црноризца Храброг)

Први пут је тај спис стручно издао руски филолог Константин Ф. Калајдовић, 1824. године, по препису из 1348. године. Од тада се Храбров спис непрестано проучава, и врло често објављује. Једну стару прераду тог списа, по рукопису из XIII-XIV века, штампао је наш Вук Караџић 1857. године

На крају Храбровог списа читамо: „Ако упиташ књижевнике грчке говорећи, ко вам је слова сачинио или Библију превео или у које време, – то ретки од њих знају. Ако ли упиташ словенске књижевнике говорећи, ко вам је писмена сачинио или Библију превео, – то сви знају и одговоривши кажу: свети Константин Философ, названи Ћирило, он нам слова сачини и Библију преведе – и Методије, брат његов, јер су још живи који су их видели… а године 6363 (тј.863) од створења света.“ Храбр је био, дакле, готово савременик историјских догађаја које описује.

Уређено словенско писмо било је први пут примењено за језик који обично зовемо старословенски. То је књижевни језик старих Словена, бар већег дела, у прва два века њихове писмености, који се у основи данас нигде не говори. Међутим, сам старословенски језик није у својој суштини и својој основној функцији престао да се употребљава и даље кроз векове, чак ни када су се формирали сви остали словенски књижевни језици. Као црквени или литургијски језик, одржао се до наших дана код Словена источног обреда, у својој основи, онакав какав је био и при свом постанку.

Данас се богослужбени језик назива, по својој намени, обично црквенословенски, за разлику од некадашњег првобитног црквеног језика, где се, код нас Срба, и не само код нас, усталио назив старословенски.

У историјским списима се не помиње изричито ко је створио ћирилицу, па се често помишља, с обзиром на име, да је то урадио Ћирило. На основу доказа којима се располаже, сматра се да је Ћирило, ипак, саставио глагољицу, у другој половини 9. века, и да је она прво словенско писмо. Међутим, глагољица се тада вероватно звала ћирилица. Назив глагољица није постојао у то време, појављује се много касније, а стоји у непосредној вези са старословенском речи »глаголати«, што значи »говорити«. Касније је, највероватније неко од Ћирилових ученика, саставио ново писмо, ћирилицу, која је била савршеније писмо, па је потиснула глагољицу. Сматра се, да је већина слова глагољице настала из облика грчког минускула, а неколико их је узето из јеврејског и самарићанског. Поред ових позајмљених слова, Ћирило је нека и измислио, јер одређена слова немају сличности са тада, у словенском свету, познатим писмима. Таква слова су у новом писму уведена за гласове из словенског језика. Дефинитивно уобличена глагољица, имала је 38 слова која су потпуно задовољавала све фонетске особине старословенског језика. Глагољица се развила у два специфична вида: обла или бугарска, и угласта или хрватска.

(Обла и угласта глагољица)

Обла је била у употреби у источним крајевима словенских земаља, а угласта у Моравској и на Јадранском приморју. Код обле глагољице разликујемо и један вид високе узане глагољице. И у једном и у другом облику, слова су писана небрижљиво, често произвољно, без графичког знања и естетског циља. И поред тога, глагољица својом оригиналношћу и естетски занимљивим словима оставља јак утисак. Користила се доста дуго, негде и до 19. века.

Споменици писани глагољицом

Зографско јеванђеље. Садржи 303 листа. Првих 288 листова писано је глагољицом, а остатак, касније, ћирилицом. То је четворојеванђеље. Писано је у Македонији крајем X, или почетком XI века. То је најстарије сачувано старословенско јеванђеље. Зографско се зове по бугарском манастиру Зографу у Светој Гори. Данас се чува у Санкт Петербургу. Издао га је Ватрослав Јагић 1879. године у Берлину.

(Зографско јеванђеље)

Маријино јеванђеље. Садржи 174 листа. И то је четворојеванђеље. Преписивач је био са наше штокавске територије, где је владао источни обред. То јеванђеље је нешто млађе од Зографског и боље је очувано. Данас се налази у Москви (прва два листа су у Бечу). Код нас се одомаћио назив Маријино или Маријинско јеванђеље, према његовом латинском називу Codex Marianus, који му је дао назив издавач В.Јагић. Названо је тако по манастиру Рођења Богородице Марије у Светој Гори, и познат је ту под именом Богородица, а раније Ксилург.

(Маријино/Маријинско јеванђеље)

Асеманијево јеванђеље. Садржи 158 листова. То је изборно или недељно јеванђеље. Писано је у Македонији, у XI веку. Има четири издања:прво у Загребу 1865. г. глагољицом (Фрањо Рачки), друго у Риму 1878. г. ( Иван Чрнчић),треће издање је фототипско, у Прагу 1929. г. (приредили Јозеф Рајс и Јозеф Курц). Четврти пут је издато у ћирилијској транслитерацији, у Прагу, 1955. г. (Ј. Курц). То је најбоље сачуван старословенски споменик. За њега се каже да је и најлепша старословенска рукописна књига. Названа је по имену Јосифа Асеманија, који га је нашао 1736. године у Јерусалиму. То је први пронађени старословенски споменик. Асемани је пореклом из Сирије, и био је у папској служби. Јеванђеље се чува у Ватиканској библиотеци у Риму.

(Асеманијево јеванђеље)

Охридско јеванђеље. Садржи свега два листа. Писано је у Македонији, у XI веку. Критички је издато 1915.године у Санкт Петербургу ( Григорије Иљински) . Нађено је у Охриду, а чува се у Одеси.

Синајски псалтир. Садржи 77 листова (недостаје крај). Писан је у западној Македонији, у XI веку. Први пут је издат у Загребу 1883. г. (Лавослав Гајтлер), а затим у Петрограду 1922 г. (Сергеј Северјанов). Споменик је добио име по Синајској гори, где се и данас чува (у грчком манастиру св. Катарине).

(Синајски псалтир)

Синајски требник (молитвеник). Садржи 109 листова. То је зборник молитви, односно црквених текстова који се читају приликом различитих обреда. Последња три листа садрже почетак литургије. Споменик је македонског порекла из XI века. Има три издања: у Загребу, 1882. г. (Л. Гајлтер), фототипско у Љубљани 1941. г, и ћирилицом 1942. г. (Рајко Нахтигал). Чува се у истом манастиру у којем је и Синајски псалтир, а последња три листа су у Санкт Петербургу.

(Синајски требник)

Клоцов зборник проповеди. Садржи свега 14 листова. Некада је имао око 400 листова. Писан је у чакавској верзији, у XI веку. Нема ћирилских додатака. Име је добио по Парису Клоцу, који је био последњи власник тог рукописа. Први његов издавач, (првих дванаест листова) Јернеј Копитар, (Беч, 1836) назвао је тај споменик Glagolita Clozianus. То је први старословенски споменик који се појавио у штампи. Други пут је приредио издање Вацлав Вондрак, у Прагу 1893. г, а трећи пут Антонин Достал, у Прагу 1960.г. (снимци и ћирилски и латински препис). Дванаест листова чува се у Италији (у Тренту), а два у Аустрији( у Инсбруку).

Рилски одломци. Сачувано је 8 листова. Садрже делове поука и молитви. Писани су у Македонији, у XI веку. Потпуно издање изашло је у Софији, 1956.године (Иван Гошев). Одломци су нађени у Рилском манастиру у Бугарској.

Кијевски мисал. Садржи 7 листова. Прва страна, првог сачуваног листа, је писана нешто касније и садржи текст из апостола, а све остало је део мисе, тј. службе, по западном обреду. Језик одломака из мисала у суштини је онакав, какав је и у другим старословенским споменицима. Има, међутим, неке фонетске особине доследно спроведене као ни у једном старословенском споменику. Издаван је неколико пута. Први пут је издат у Кијеву 1874.године (Измаил Срезњевски). Новије критичко издање изашло је у Риму, 1928. године (Куниберт Молберг). Чува се у Кијеву, у библиотеци Украјинске академије наука.

(Кијевски мисал или Кијевски листићи)

Споменици писани ћирилицом

Савина књига. Рукопис је украшен орнаментима, и представља препис Светог писма.Садржи избор делова јеванђеља и синаксар,са 166 листова формата 17х13 цм пергамента. Назив је добио по његовом аутору, свештенику Сави, који је оставио своје записе на маргинама. Старији део пронађен је у североисточној Бугарској, док је остатак листова пронађен у Кијеву. Био је у власништву Середкинскоог манастира, у близини града Пскова. У XIV веку је пренет у Народну библиотеку у Москви. Рукопис је неколико пута рестауриран. Рестаурација, која је рађена средином XX века, знатно је оштетила рукопис. Рукопис је пронашао, и први издао Исмаил Срезњевски 1868. године, у Петрограду. Критичко издање дао је Шчепкин, у Санкт Петербургу, 1903. године. Ово критичко издање фототипски је издато у Грацу 1959. године. Рукопис се чува у архиву московске народне библиотеке. Године 1999. је објављено фототипско издање.

(Савина књига)

Супрасаљски зборник. Највећи сачувани споменик на старословенском језику, иако је непотпун. Садржи 258 листова. Нађен је у манастиру Супрасљу, у Пољској. То је зборних житија и црквених беседа за месец март. Писан је у источној Бугарској, у другој половини XI века. На маргинама се два пута спомиње неки Ретко, који може бити преписивач тог зборника. Први пут га је издао Фрањо Миколшић у Бечу, 1851.године, и дао му је латински назив Codex suprasliensis. Поново га је издао Сергеј Северјанов, у Санкт Петербургу 1904. године. Листови се сада чувају у Универзитетској библиотеци у Љубљани, и то 118 листова.У Санкт Петербургу је 16 листова, а највећи део, 151 лист, налазио се у Варшави до прошлог рата, а после им се изгубио траг.

Одломци јеванђеља УндољскогаСадрже два листа. Критичко издање изашло је у Санкт Петербургу, 1904. године (Јевтемије Карски). Рукопис се чува у Москви.

Хиландарски одломци. Представљају беседе Ћирила Јерусалимског. Садрже два листа. Нађени су у Хиландару, а сада су у Одеси. Издао их је Степан Куљбакин, у Санкт Петербургу, 1898. године.

Зографски одломци. Представљају правила Василија Великог. Садрже два листа. Старословенски ћирилични рукопис, који је последњи пронађен, почетком овог века, а издат је у Паризу 1926. и 1930. године (Петар Лавров, Мили Долопко, Андре Вајан).

У средишњој српској области, касније названој Рашка, владао је кнез Мутимир (око 860. до 896), који није формално пристао уз Методија, и самим тим није добио словенску писменост, али она се свакако јавила убрзо када је средишња област била у саставу Симеонове Бугарске, у којој је словенска писменост већ била увелико развијена.

Словенска писменост и литургија, када су једном ухватиле корене међу Србима, држале су се и даље, иако су се политичке прилике често мењале. Као и култура, у почетку је и писменост била двојака, на латинском и грчком језику и писму, која се и после словенске писмности држала нарочито у приморским градовима.

Одређене нове, локалне гласовне особине, сасвим ће преовладати у току XII века, и постати и остати одлика српске редакције старословенског језика. Када је врховна црквена власт била у грчким рукама, не само у Охриду него и у Расу, почеле су све јаче продирати у изговор старословенског богослужбеног језика, српске народне особине, које се као такве преносе и на писану реч. То је постепено довело у XII веку, не само до формирања српске редакције старословенског језика, него и до писмености на народном језику.

У првом периоду развитка ћирилице код Срба, треба разликовати два раздобља:: прво раздобље обухвата дуг временски период, у коме је у српској црквеној писмености владао српскословенски, у саставима световног карактера. То раздобље се завршава у првој половини XVIII века, усвајањем тадашњег рускословенског језика у цркви, и мање или више у књижевности.

Традиционални тип ћирилиског писма, називаног уставом, којим су се писале и штампале црквене књиге, и код нас и код Руса, имао је врло мало посебних, регионалних, типолошких одлика. Али у исто време, са богослужбеним књигама из Русије, су нам долазиле и књиге световног садржаја које су биле штампане тзв. грађанском – модерном ћирилицом, а у писању дотадашњи брзопис брзо је замењен тзв. курзивом, тј. написаним типом грађанске ћирилице.

Код нас се срећу термини, који се употребљавају у латинској палеографији и који се примењују и на грчко писмо. За словенски назив устав узима се латински – мајускула, за брзопис – минускула, а за прелазни или мешовити тип – полуминускула, или се задржава словенски назив – устав, а уводи латински – минискула. Уместо назива минускула раније се узимао латински назив – курзив, који управо значи „брзо писање, брзопис“Једна од главних разлика између брзописа и устава, који се запажа на први поглед, односи се на величину слова, која су у брзопису у много већем броју него у уставу, а у појединим својим деловима прелазе дволинијску схему.

(Устав/мајускула)

(Брзопис/минускула)

Писмо XII века

Потписи великог жупана Стефана Немање и кнеза Мирослава, на латински писаном уговору о миру са Дубровником, (27. IX 1186), где су Немања и Мирослав, сваки за себе написали само крст,,има и савремени препис. Повеља и препис се данас налазе у Државном архиву у Дубровнику. То је уједно и најстарији датирани српски документ писан ћирилицом.

Повеља бана Кулина писана је на нашем, и на латинском језику, 29. VIII 1189. Сачувана су три савремена примерка повеље од три различита писара. Први и трећи примерак се чувају у Државном архиву у Дубровнику, а други примерак је у Државној библиотеци у Санкт Петербургу. Сваки примерак има и своје посебне графијске и правописне особине.

(Повеља бана Кулина)

(Препис повеље)

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености, писан руком ђаконa Григоријa 1169-1197, из 12. века. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско–хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је после постала епископско седиште Хумске епархије Српске православне цркве.

Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије (Јеванђелистар – богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године). Највећи део јеванђелистара, дело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон, по речи из дела за коју су проучаваоци веровали да је име аутора), док је Глигорије „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте, као Григорије, Глигорије и Глигор. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном делу текста заступљена су два правописа српскословенског (српске редакције старословенског језика) – зетско-хумски и рашки, а у начину како је обликована ћирилица, осећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обележена снажним западним, романским, утицајем. Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу, а лично га је уручио чешки монах, и један од тада најученијих људи у манастиру, Сава Хиландарац. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист у Публичној библиотеци у Санкт Петербургу.

Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку „Памћење света“, чиме је постао један од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација. Издато је фототипско издање књиге, и направљен филм „У почетку беше реч“ редитеља Бошка Савковића.

(Мирослављево јеванђеље)

(Мирослављево јеванђеље, у Храму)

Вуканово јеванђеље је, уз Мирослављево јеванђеље, најзначајнији споменик српске писмености с краја XII века. Рукопис је настао у пећини, „код града Раса“, последњих година XII века. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља“ (апракоса). Иако је назив Вуканово јеванђеље одомаћен, јеванђелистар је, по свему судећи, настао по наруџби Вукановог брата Стефана Немањића, још за живота Стефана Немање. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је па брисано, па се претпоставка да је ту био означен Стефан, чини могућом. У прилог те претпоставке говори и наставак записа, у ком се говори о Вукановој победи над Стефаном (1202. год.), али таквим тоном који искључује Вукана као наручиоца рукописа.

Палеографске и филолошке анализе, указују на то да су у раду на рукопису учествовала четири, односно пет писара (пети као коректор). Док прва три писара (међу којима је и главни писар старац Симеон) припадају традицији рашке правописне школе, рукопис четвртог писара одаје трагове утицаја латинске културе и образовања, па се као и коректор, овај писар сматра представником зетске правописне школе.

До средине XIX века, рукопис се чувао на Светој гори, када га је Порфирије Успенски, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља, однео у Русију. Данас се налази у Публичкој библиотеци у Санкт Петербургу.

(Вуканово јеванђеље)

Обе словенске азбуке су настале у одређено време и на једном одређеном месту. То значи да су и једна и друга азбука првобитно имала свој одређен, и то јединствен изглед свих слова. Када се касније глагољска писменост на хрватском подручју почела све више осамостаљивати, формирао се, у XIII веку, типолошки посебан тип глагољице. То је угласта или хрватска глагољица, која је узета пред крај XV века и за штампу.

(Угласта глагољица)

У многим приморским писарским радионицама, или скрипторијама, напоредо са глагољицом писало се и латиницом. Покушавано је да се формирање угласте глагољице објасни словенско-романском културном симбиозом. Конкретно би угласти тип глагољице настао угледањем на латинско, тзв. национално писмо пореклом из Италије, звано беневентана, која је у исто време имала две варијанте, облу и угласту.

Најважније уједначавање словног састава глагољице и ћирилице извршено је и пре друге половине XII века, од када потичу најстарији споменици на српскословенском језику. То је задржавање само једног јера у графији. Веће или мање удаљавање од графије или правописа, зависило је од степена писмености и начитаности писара. У свим нашим писаним споменицима из XII века, и графија и правопис имају мање или више устаљени, и већ споменути квантум особина, по којима се и издвајау наши споменици од осталих словенских споменика из истог времена.

Завршна фаза у развитку словенске писмености на српском подручју је коначно усвајање ћирилице као општег националног писма. Нема никакве сумње да је ћирилица била званично или пословно писмо на Немањином двору, као што је некада била и на Симеоновом и Самуиловом, или на Кулиновом двору.

Чим је састављена, ћирилица је одмах добила, као и ранија глагољица, искључив значај писма намењен само Словенима. Ћирилица је, дакле, постала толико важно спољно обележје једне нове културе, у првом реду новог литургијског језика, и убрзо самосталне црквене организације.

Крајем XV века, књиге су се почеле штампати и ћирилицом. Прва таква књига (Часловац), изашла је 1491. у Кракову (Пољска), у штампарији Швајполта Фиола, родом Немца. Почетком 1493. године, прорадила је штампарија на Цетињу, коју је основао зетски војвода Ђурађ Црнојевић, а водио је јеромонах Макарије „од Црне Горе“. Штампарија је обуставила рад крајем 1496. године,али је пре тога, 1494.године, издат Октоих или Осмогласник, и део који је штампан у Кракову. Сва Краковска издања су на рускословенском, а цетињска на српскословенском језику, као и све остале књиге које су у XVI и XVII веку штампане за православне Србе. Свих штампаних србуља има око четрдесет. Било је још штампарија (једна је неидентификована) после цетињске.

Двадесетих година XVIII века, отпочео је, под руским утицајем, историјски преокрет у културном и просветном животу, најпре оног дела нашег народа који се тада налазио под једном политичком влашћу аустријског цара, и једном црквеном управом београдског митрополита, јер су и Београд, и читаву северну Србију у то време, држали Аустријанци. Тада се престајало писати српскословенским језиком, који је шест векова био наш црквени и књижевни језик. Основна писменост почела се стицати из књига штампаних у Русији, за Руске школе. Тако је настојањем самог митрополита Мојсија Петровића, ушао и код нас у употребу буквар са катихизисом који је саставио руски црквени писац Теофан Прокопович. Из Русије је, 1725. године дошао у Карловце, а после прешао у Београд и руски учитељ Максим Суворов, који се школовао у Москви. Већ идуће године, митрополитовим заузимањем, прештампан је Прокоповичев буквар у Риминку у Влашкој, за наше школе, са истим изворним насловом (у транскрипцији): Первоје ученије отроком. То је, у исто време, и прва књига штампана за православне Србе после прекида од 88 година. Последња таква књига био је Пслатир,који је 1638. године, штампао у Млецима Бартол Ђинами на српскословенском језику. Прокоповичев уџбеник написан је на богослужбеном језику Руске цркве. То је рускословенски језик новијег времена, нешто више русификован, који се назива новорускословенски, новоцрквенословенски или црквенословенски језик.

У првој половини XVIII века, када су српску децу једно време учили руски учитељи, а и касније, поједини словни облици руског брзописа, односно писане ћирилице, били су другачији него у српском брзопису. Временом су се руски облици све више усвајали, на шта указује први и једини приручник за учење српског брзописа, који је израдио у бакрорезу, и издао 1759. године у Сремским Карловцима, Захарије Стефановић Орфелин (1726-1785). Књига има наслов (у транскрипцији): Новаја и основатељнаја славеносерпскаја (с приложенијем немцко-латино-греческаго алфавита и прикладов) Калиграфија … в ползу у употрељеније славено-серпскија учашчијасја јуности.

У књизи су дате четири варијанте ћириличног писма: то су два „скорписа“: „серпски и гарждански или канцељарски“, и два „фрактура“: „церковни и канцељарски“. „Скорпис“ означава писана, а „фрактур“ штампана слова. Канцеларијски или грађански „скорпис“, по морфолошким особинама тзв. малих слова, више одговара курзивном, него писаном типу грађанске ћирилице, који ће Орфелин први пут приказати у приручнику који је сам израдио у бакрорезу, и издао у Карловцима 1776. године. Наслов списа је (у транскрипцији): Новјешија славенскија прописи ради ползи у употребљенија славеносерпскаго јуношества.

Вукова реформa

После 1818. године, када је изашао Вуков Српски рјечник, у ком је први пут примењена реформисана азбука, почели су и противници Вукове реформе употребљавати ново слово ђ, поред слова ћ које је и раније било у широј употреби. Тада се раширила и употреба слова џ. Тако су само слова љ, њ и ј остала карактеристична једино за Вукову азбуку.

Од наведених шест слова реформисане азбуке, најмлађе је слово ђ. Оно је и најстарије, јер води порекло од слова којим се већ у XII веку обележавао глас ђ, и тек од XIV века добија и гласовну вредност ћ.

Угледајући се на граматику славеносрпског језика, коју је у 18. веку написао Аврам Мразовић, Вук је успео да заврши своје дело. Његова граматика, коју је назвао „Писменица сербскога језика“, изашла је у Бечу 1814. г. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа. Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио Аделунгов принцип: „Пиши као што говориш, а читај као што је написано“ .

Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова. Стара слова је подржавала Српска православна црква, коју је у њима видела неку врсту везе културе и писмености са религијом.

Вук је створио нове знаке, тако што је поједина слова стопио са танким полугласом (л + ь = љ, н + ь = њ). Изглед слова ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, џ је узео из неких старих румунских рукописа, а ћ из старих српских рукописа. Узимање слова ј из латинице су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на покатоличавању српског народа.

Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова:

– А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з

– И и К к Л л М м Н н О о П п Р р

– С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш

Њима је додао једно из латиничне абецеде:

– Ј ј

И пет нових:

– Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ

А избацио је:

– Ѥ ѥ (је), Ѣ, ѣ (јат), І ї (и), Ы ы(јери, тврдо и), Ѵ ѵ (и), Ѹ ѹ (у), Ѡ ѡ (о), Ѧ ѧ (ен), Я я (ја), Ю ю (ју), Ѿ ѿ (от), Ѭ ѭ (јус), Ѳ ѳ (т), Ѕ ѕ (дз), Щ щ (шч), Ѯ ѯ (кс), Ѱ ѱ (пс), Ъ ъ (тврди полуглас), Ь ь(меки полуглас).

У почетку Вук није употребљавао слова ф и х. Слово х је додао у цетињском издању „Народних српских пословица“ из 1836. За друго издање „Српског рјечника“, Вук је прикупљао грађу из говора становништва: Црне Горе, Дубровника, Далмације и Хрватске. Ово издање је објављено у Бечу 1852,и у њему се нашло 47.427 речи,а на немачки га је превео Јакоб Грим. До краја свог живота, Вук је радио на даљем прикупљању грађе, али га је смрт спречила да спреми и треће издање. То су тек 1898. учинила двојица његових поштовалаца, Пера Ђорђевић и Љубомир Стојановић.

У писмености народа европоцентричног цивилизацијског круга, сачувана су до нашег времена, а и данас су у употреби, три, по типу врло блиска, алфабетска писма: грчко, латинско и словенско. Најраширеније је латинско писмо, којим се служи највећи број народа, затим словенско писмо, ћирилица, која је најраспрострањеније писмо у словенском језичком свету. Она је, уз глагољицу, писмо најстаријег словенског књижевног језика – старословенског језика.

Постанак назива наше азбуке свакоме се чини јасан: ћирилица треба да је названа по Ћирилу, као што се латиница зове по Латинима. У најстаријим словенским изворима, тј. Велиморавским житијама, пише да је Ћирило саставио азбуку, и применио је при писању прве словенске књиге, изборног јеванђеља преведеног са грчког језика. О Ћирилу, као састављачу словенске азбуке, говоре и други оновремени извори, и не само словенски, као на пример папска писма.

Прва сачувана словенскофилолошка расправа О писменима’, Црноризца Храбра, се нарочито бави питањем постанка словенске писмености. О писменима је један од најстаријих словенских списа, који није црквеног карактера.

(Спис Црноризца Храброг)

Први пут је тај спис стручно издао руски филолог Константин Ф. Калајдовић, 1824. године, по препису из 1348. године. Од тада се Храбров спис непрестано проучава, и врло често објављује. Једну стару прераду тог списа, по рукопису из XIII-XIV века, штампао је наш Вук Караџић 1857. године

На крају Храбровог списа читамо: „Ако упиташ књижевнике грчке говорећи, ко вам је слова сачинио или Библију превео или у које време, – то ретки од њих знају. Ако ли упиташ словенске књижевнике говорећи, ко вам је писмена сачинио или Библију превео, – то сви знају и одговоривши кажу: свети Константин Философ, названи Ћирило, он нам слова сачини и Библију преведе – и Методије, брат његов, јер су још живи који су их видели… а године 6363 (тј.863) од створења света.“ Храбр је био, дакле, готово савременик историјских догађаја које описује.

Уређено словенско писмо било је први пут примењено за језик који обично зовемо старословенски. То је књижевни језик старих Словена, бар већег дела, у прва два века њихове писмености, који се у основи данас нигде не говори. Међутим, сам старословенски језик није у својој суштини и својој основној функцији престао да се употребљава и даље кроз векове, чак ни када су се формирали сви остали словенски књижевни језици. Као црквени или литургијски језик, одржао се до наших дана код Словена источног обреда, у својој основи, онакав какав је био и при свом постанку.

Данас се богослужбени језик назива, по својој намени, обично црквенословенски, за разлику од некадашњег првобитног црквеног језика, где се, код нас Срба, и не само код нас, усталио назив старословенски.

У историјским списима се не помиње изричито ко је створио ћирилицу, па се често помишља, с обзиром на име, да је то урадио Ћирило. На основу доказа којима се располаже, сматра се да је Ћирило, ипак, саставио глагољицу, у другој половини 9. века, и да је она прво словенско писмо. Међутим, глагољица се тада вероватно звала ћирилица. Назив глагољица није постојао у то време, појављује се много касније, а стоји у непосредној вези са старословенском речи »глаголати«, што значи »говорити«. Касније је, највероватније неко од Ћирилових ученика, саставио ново писмо, ћирилицу, која је била савршеније писмо, па је потиснула глагољицу. Сматра се, да је већина слова глагољице настала из облика грчког минускула, а неколико их је узето из јеврејског и самарићанског. Поред ових позајмљених слова, Ћирило је нека и измислио, јер одређена слова немају сличности са тада, у словенском свету, познатим писмима. Таква слова су у новом писму уведена за гласове из словенског језика. Дефинитивно уобличена глагољица, имала је 38 слова која су потпуно задовољавала све фонетске особине старословенског језика. Глагољица се развила у два специфична вида: обла или бугарска, и угласта или хрватска.

(Обла и угласта глагољица)

Обла је била у употреби у источним крајевима словенских земаља, а угласта у Моравској и на Јадранском приморју. Код обле глагољице разликујемо и један вид високе узане глагољице. И у једном и у другом облику, слова су писана небрижљиво, често произвољно, без графичког знања и естетског циља. И поред тога, глагољица својом оригиналношћу и естетски занимљивим словима оставља јак утисак. Користила се доста дуго, негде и до 19. века.

Споменици писани глагољицом

Зографско јеванђеље. Садржи 303 листа. Првих 288 листова писано је глагољицом, а остатак, касније, ћирилицом. То је четворојеванђеље. Писано је у Македонији крајем X, или почетком XI века. То је најстарије сачувано старословенско јеванђеље. Зографско се зове по бугарском манастиру Зографу у Светој Гори. Данас се чува у Санкт Петербургу. Издао га је Ватрослав Јагић 1879. године у Берлину.

(Зографско јеванђеље)

Маријино јеванђеље. Садржи 174 листа. И то је четворојеванђеље. Преписивач је био са наше штокавске територије, где је владао источни обред. То јеванђеље је нешто млађе од Зографског и боље је очувано. Данас се налази у Москви (прва два листа су у Бечу). Код нас се одомаћио назив Маријино или Маријинско јеванђеље, према његовом латинском називу Codex Marianus, који му је дао назив издавач В.Јагић. Названо је тако по манастиру Рођења Богородице Марије у Светој Гори, и познат је ту под именом Богородица, а раније Ксилург.

(Маријино/Маријинско јеванђеље)

Асеманијево јеванђеље. Садржи 158 листова. То је изборно или недељно јеванђеље. Писано је у Македонији, у XI веку. Има четири издања:прво у Загребу 1865. г. глагољицом (Фрањо Рачки), друго у Риму 1878. г. ( Иван Чрнчић),треће издање је фототипско, у Прагу 1929. г. (приредили Јозеф Рајс и Јозеф Курц). Четврти пут је издато у ћирилијској транслитерацији, у Прагу, 1955. г. (Ј. Курц). То је најбоље сачуван старословенски споменик. За њега се каже да је и најлепша старословенска рукописна књига. Названа је по имену Јосифа Асеманија, који га је нашао 1736. године у Јерусалиму. То је први пронађени старословенски споменик. Асемани је пореклом из Сирије, и био је у папској служби. Јеванђеље се чува у Ватиканској библиотеци у Риму.

(Асеманијево јеванђеље)

Охридско јеванђеље. Садржи свега два листа. Писано је у Македонији, у XI веку. Критички је издато 1915.године у Санкт Петербургу ( Григорије Иљински) . Нађено је у Охриду, а чува се у Одеси.

Синајски псалтир. Садржи 77 листова (недостаје крај). Писан је у западној Македонији, у XI веку. Први пут је издат у Загребу 1883. г. (Лавослав Гајтлер), а затим у Петрограду 1922 г. (Сергеј Северјанов). Споменик је добио име по Синајској гори, где се и данас чува (у грчком манастиру св. Катарине).

(Синајски псалтир)

Синајски требник (молитвеник). Садржи 109 листова. То је зборник молитви, односно црквених текстова који се читају приликом различитих обреда. Последња три листа садрже почетак литургије. Споменик је македонског порекла из XI века. Има три издања: у Загребу, 1882. г. (Л. Гајлтер), фототипско у Љубљани 1941. г, и ћирилицом 1942. г. (Рајко Нахтигал). Чува се у истом манастиру у којем је и Синајски псалтир, а последња три листа су у Санкт Петербургу.

(Синајски требник)

Клоцов зборник проповеди. Садржи свега 14 листова. Некада је имао око 400 листова. Писан је у чакавској верзији, у XI веку. Нема ћирилских додатака. Име је добио по Парису Клоцу, који је био последњи власник тог рукописа. Први његов издавач, (првих дванаест листова) Јернеј Копитар, (Беч, 1836) назвао је тај споменик Glagolita Clozianus. То је први старословенски споменик који се појавио у штампи. Други пут је приредио издање Вацлав Вондрак, у Прагу 1893. г, а трећи пут Антонин Достал, у Прагу 1960.г. (снимци и ћирилски и латински препис). Дванаест листова чува се у Италији (у Тренту), а два у Аустрији( у Инсбруку).

Рилски одломци. Сачувано је 8 листова. Садрже делове поука и молитви. Писани су у Македонији, у XI веку. Потпуно издање изашло је у Софији, 1956.године (Иван Гошев). Одломци су нађени у Рилском манастиру у Бугарској.

Кијевски мисал. Садржи 7 листова. Прва страна, првог сачуваног листа, је писана нешто касније и садржи текст из апостола, а све остало је део мисе, тј. службе, по западном обреду. Језик одломака из мисала у суштини је онакав, какав је и у другим старословенским споменицима. Има, међутим, неке фонетске особине доследно спроведене као ни у једном старословенском споменику. Издаван је неколико пута. Први пут је издат у Кијеву 1874.године (Измаил Срезњевски). Новије критичко издање изашло је у Риму, 1928. године (Куниберт Молберг). Чува се у Кијеву, у библиотеци Украјинске академије наука.

(Кијевски мисал или Кијевски листићи)

Споменици писани ћирилицом

Савина књига. Рукопис је украшен орнаментима, и представља препис Светог писма.Садржи избор делова јеванђеља и синаксар,са 166 листова формата 17х13 цм пергамента. Назив је добио по његовом аутору, свештенику Сави, који је оставио своје записе на маргинама. Старији део пронађен је у североисточној Бугарској, док је остатак листова пронађен у Кијеву. Био је у власништву Середкинскоог манастира, у близини града Пскова. У XIV веку је пренет у Народну библиотеку у Москви. Рукопис је неколико пута рестауриран. Рестаурација, која је рађена средином XX века, знатно је оштетила рукопис. Рукопис је пронашао, и први издао Исмаил Срезњевски 1868. године, у Петрограду. Критичко издање дао је Шчепкин, у Санкт Петербургу, 1903. године. Ово критичко издање фототипски је издато у Грацу 1959. године. Рукопис се чува у архиву московске народне библиотеке. Године 1999. је објављено фототипско издање.

(Савина књига)

Супрасаљски зборник. Највећи сачувани споменик на старословенском језику, иако је непотпун. Садржи 258 листова. Нађен је у манастиру Супрасљу, у Пољској. То је зборних житија и црквених беседа за месец март. Писан је у источној Бугарској, у другој половини XI века. На маргинама се два пута спомиње неки Ретко, који може бити преписивач тог зборника. Први пут га је издао Фрањо Миколшић у Бечу, 1851.године, и дао му је латински назив Codex suprasliensis. Поново га је издао Сергеј Северјанов, у Санкт Петербургу 1904. године. Листови се сада чувају у Универзитетској библиотеци у Љубљани, и то 118 листова.У Санкт Петербургу је 16 листова, а највећи део, 151 лист, налазио се у Варшави до прошлог рата, а после им се изгубио траг.

Одломци јеванђеља УндољскогаСадрже два листа. Критичко издање изашло је у Санкт Петербургу, 1904. године (Јевтемије Карски). Рукопис се чува у Москви.

Хиландарски одломци. Представљају беседе Ћирила Јерусалимског. Садрже два листа. Нађени су у Хиландару, а сада су у Одеси. Издао их је Степан Куљбакин, у Санкт Петербургу, 1898. године.

Зографски одломци. Представљају правила Василија Великог. Садрже два листа. Старословенски ћирилични рукопис, који је последњи пронађен, почетком овог века, а издат је у Паризу 1926. и 1930. године (Петар Лавров, Мили Долопко, Андре Вајан).

У средишњој српској области, касније названој Рашка, владао је кнез Мутимир (око 860. до 896), који није формално пристао уз Методија, и самим тим није добио словенску писменост, али она се свакако јавила убрзо када је средишња област била у саставу Симеонове Бугарске, у којој је словенска писменост већ била увелико развијена.

Словенска писменост и литургија, када су једном ухватиле корене међу Србима, држале су се и даље, иако су се политичке прилике често мењале. Као и култура, у почетку је и писменост била двојака, на латинском и грчком језику и писму, која се и после словенске писмности држала нарочито у приморским градовима.

Одређене нове, локалне гласовне особине, сасвим ће преовладати у току XII века, и постати и остати одлика српске редакције старословенског језика. Када је врховна црквена власт била у грчким рукама, не само у Охриду него и у Расу, почеле су све јаче продирати у изговор старословенског богослужбеног језика, српске народне особине, које се као такве преносе и на писану реч. То је постепено довело у XII веку, не само до формирања српске редакције старословенског језика, него и до писмености на народном језику.

У првом периоду развитка ћирилице код Срба, треба разликовати два раздобља:: прво раздобље обухвата дуг временски период, у коме је у српској црквеној писмености владао српскословенски, у саставима световног карактера. То раздобље се завршава у првој половини XVIII века, усвајањем тадашњег рускословенског језика у цркви, и мање или више у књижевности.

Традиционални тип ћирилиског писма, називаног уставом, којим су се писале и штампале црквене књиге, и код нас и код Руса, имао је врло мало посебних, регионалних, типолошких одлика. Али у исто време, са богослужбеним књигама из Русије, су нам долазиле и књиге световног садржаја које су биле штампане тзв. грађанском – модерном ћирилицом, а у писању дотадашњи брзопис брзо је замењен тзв. курзивом, тј. написаним типом грађанске ћирилице.

Код нас се срећу термини, који се употребљавају у латинској палеографији и који се примењују и на грчко писмо. За словенски назив устав узима се латински – мајускула, за брзопис – минускула, а за прелазни или мешовити тип – полуминускула, или се задржава словенски назив – устав, а уводи латински – минискула. Уместо назива минускула раније се узимао латински назив – курзив, који управо значи „брзо писање, брзопис“Једна од главних разлика између брзописа и устава, који се запажа на први поглед, односи се на величину слова, која су у брзопису у много већем броју него у уставу, а у појединим својим деловима прелазе дволинијску схему.

(Устав/мајускула)

(Брзопис/минускула)

Писмо XII века

Потписи великог жупана Стефана Немање и кнеза Мирослава, на латински писаном уговору о миру са Дубровником, (27. IX 1186), где су Немања и Мирослав, сваки за себе написали само крст,,има и савремени препис. Повеља и препис се данас налазе у Државном архиву у Дубровнику. То је уједно и најстарији датирани српски документ писан ћирилицом.

Повеља бана Кулина писана је на нашем, и на латинском језику, 29. VIII 1189. Сачувана су три савремена примерка повеље од три различита писара. Први и трећи примерак се чувају у Државном архиву у Дубровнику, а други примерак је у Државној библиотеци у Санкт Петербургу. Сваки примерак има и своје посебне графијске и правописне особине.

(Повеља бана Кулина)

(Препис повеље)

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености, писан руком ђаконa Григоријa 1169-1197, из 12. века. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско–хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је после постала епископско седиште Хумске епархије Српске православне цркве.

Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије (Јеванђелистар – богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године). Највећи део јеванђелистара, дело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон, по речи из дела за коју су проучаваоци веровали да је име аутора), док је Глигорије „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте, као Григорије, Глигорије и Глигор. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном делу текста заступљена су два правописа српскословенског (српске редакције старословенског језика) – зетско-хумски и рашки, а у начину како је обликована ћирилица, осећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обележена снажним западним, романским, утицајем. Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу, а лично га је уручио чешки монах, и један од тада најученијих људи у манастиру, Сава Хиландарац. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист у Публичној библиотеци у Санкт Петербургу.

Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку „Памћење света“, чиме је постао један од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација. Издато је фототипско издање књиге, и направљен филм „У почетку беше реч“ редитеља Бошка Савковића.

(Мирослављево јеванђеље)

(Мирослављево јеванђеље, у Храму)

Вуканово јеванђеље је, уз Мирослављево јеванђеље, најзначајнији споменик српске писмености с краја XII века. Рукопис је настао у пећини, „код града Раса“, последњих година XII века. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља“ (апракоса). Иако је назив Вуканово јеванђеље одомаћен, јеванђелистар је, по свему судећи, настао по наруџби Вукановог брата Стефана Немањића, још за живота Стефана Немање. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је па брисано, па се претпоставка да је ту био означен Стефан, чини могућом. У прилог те претпоставке говори и наставак записа, у ком се говори о Вукановој победи над Стефаном (1202. год.), али таквим тоном који искључује Вукана као наручиоца рукописа.

Палеографске и филолошке анализе, указују на то да су у раду на рукопису учествовала четири, односно пет писара (пети као коректор). Док прва три писара (међу којима је и главни писар старац Симеон) припадају традицији рашке правописне школе, рукопис четвртог писара одаје трагове утицаја латинске културе и образовања, па се као и коректор, овај писар сматра представником зетске правописне школе.

До средине XIX века, рукопис се чувао на Светој гори, када га је Порфирије Успенски, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља, однео у Русију. Данас се налази у Публичкој библиотеци у Санкт Петербургу.

(Вуканово јеванђеље)

Обе словенске азбуке су настале у одређено време и на једном одређеном месту. То значи да су и једна и друга азбука првобитно имала свој одређен, и то јединствен изглед свих слова. Када се касније глагољска писменост на хрватском подручју почела све више осамостаљивати, формирао се, у XIII веку, типолошки посебан тип глагољице. То је угласта или хрватска глагољица, која је узета пред крај XV века и за штампу.

(Угласта глагољица)

У многим приморским писарским радионицама, или скрипторијама, напоредо са глагољицом писало се и латиницом. Покушавано је да се формирање угласте глагољице објасни словенско-романском културном симбиозом. Конкретно би угласти тип глагољице настао угледањем на латинско, тзв. национално писмо пореклом из Италије, звано беневентана, која је у исто време имала две варијанте, облу и угласту.

Најважније уједначавање словног састава глагољице и ћирилице извршено је и пре друге половине XII века, од када потичу најстарији споменици на српскословенском језику. То је задржавање само једног јера у графији. Веће или мање удаљавање од графије или правописа, зависило је од степена писмености и начитаности писара. У свим нашим писаним споменицима из XII века, и графија и правопис имају мање или више устаљени, и већ споменути квантум особина, по којима се и издвајау наши споменици од осталих словенских споменика из истог времена.

Завршна фаза у развитку словенске писмености на српском подручју је коначно усвајање ћирилице као општег националног писма. Нема никакве сумње да је ћирилица била званично или пословно писмо на Немањином двору, као што је некада била и на Симеоновом и Самуиловом, или на Кулиновом двору.

Чим је састављена, ћирилица је одмах добила, као и ранија глагољица, искључив значај писма намењен само Словенима. Ћирилица је, дакле, постала толико важно спољно обележје једне нове културе, у првом реду новог литургијског језика, и убрзо самосталне црквене организације.

Крајем XV века, књиге су се почеле штампати и ћирилицом. Прва таква књига (Часловац), изашла је 1491. у Кракову (Пољска), у штампарији Швајполта Фиола, родом Немца. Почетком 1493. године, прорадила је штампарија на Цетињу, коју је основао зетски војвода Ђурађ Црнојевић, а водио је јеромонах Макарије „од Црне Горе“. Штампарија је обуставила рад крајем 1496. године,али је пре тога, 1494.године, издат Октоих или Осмогласник, и део који је штампан у Кракову. Сва Краковска издања су на рускословенском, а цетињска на српскословенском језику, као и све остале књиге које су у XVI и XVII веку штампане за православне Србе. Свих штампаних србуља има око четрдесет. Било је још штампарија (једна је неидентификована) после цетињске.

Двадесетих година XVIII века, отпочео је, под руским утицајем, историјски преокрет у културном и просветном животу, најпре оног дела нашег народа који се тада налазио под једном политичком влашћу аустријског цара, и једном црквеном управом београдског митрополита, јер су и Београд, и читаву северну Србију у то време, држали Аустријанци. Тада се престајало писати српскословенским језиком, који је шест векова био наш црквени и књижевни језик. Основна писменост почела се стицати из књига штампаних у Русији, за Руске школе. Тако је настојањем самог митрополита Мојсија Петровића, ушао и код нас у употребу буквар са катихизисом који је саставио руски црквени писац Теофан Прокопович. Из Русије је, 1725. године дошао у Карловце, а после прешао у Београд и руски учитељ Максим Суворов, који се школовао у Москви. Већ идуће године, митрополитовим заузимањем, прештампан је Прокоповичев буквар у Риминку у Влашкој, за наше школе, са истим изворним насловом (у транскрипцији): Первоје ученије отроком. То је, у исто време, и прва књига штампана за православне Србе после прекида од 88 година. Последња таква књига био је Пслатир,који је 1638. године, штампао у Млецима Бартол Ђинами на српскословенском језику. Прокоповичев уџбеник написан је на богослужбеном језику Руске цркве. То је рускословенски језик новијег времена, нешто више русификован, који се назива новорускословенски, новоцрквенословенски или црквенословенски језик.

У првој половини XVIII века, када су српску децу једно време учили руски учитељи, а и касније, поједини словни облици руског брзописа, односно писане ћирилице, били су другачији него у српском брзопису. Временом су се руски облици све више усвајали, на шта указује први и једини приручник за учење српског брзописа, који је израдио у бакрорезу, и издао 1759. године у Сремским Карловцима, Захарије Стефановић Орфелин (1726-1785). Књига има наслов (у транскрипцији): Новаја и основатељнаја славеносерпскаја (с приложенијем немцко-латино-греческаго алфавита и прикладов) Калиграфија … в ползу у употрељеније славено-серпскија учашчијасја јуности.

У књизи су дате четири варијанте ћириличног писма: то су два „скорписа“: „серпски и гарждански или канцељарски“, и два „фрактура“: „церковни и канцељарски“. „Скорпис“ означава писана, а „фрактур“ штампана слова. Канцеларијски или грађански „скорпис“, по морфолошким особинама тзв. малих слова, више одговара курзивном, него писаном типу грађанске ћирилице, који ће Орфелин први пут приказати у приручнику који је сам израдио у бакрорезу, и издао у Карловцима 1776. године. Наслов списа је (у транскрипцији): Новјешија славенскија прописи ради ползи у употребљенија славеносерпскаго јуношества.

Вукова реформa

После 1818. године, када је изашао Вуков Српски рјечник, у ком је први пут примењена реформисана азбука, почели су и противници Вукове реформе употребљавати ново слово ђ, поред слова ћ које је и раније било у широј употреби. Тада се раширила и употреба слова џ. Тако су само слова љ, њ и ј остала карактеристична једино за Вукову азбуку.

Од наведених шест слова реформисане азбуке, најмлађе је слово ђ. Оно је и најстарије, јер води порекло од слова којим се већ у XII веку обележавао глас ђ, и тек од XIV века добија и гласовну вредност ћ.

Угледајући се на граматику славеносрпског језика, коју је у 18. веку написао Аврам Мразовић, Вук је успео да заврши своје дело. Његова граматика, коју је назвао „Писменица сербскога језика“, изашла је у Бечу 1814. г. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа. Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио Аделунгов принцип: „Пиши као што говориш, а читај као што је написано“ .

Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова. Стара слова је подржавала Српска православна црква, коју је у њима видела неку врсту везе културе и писмености са религијом.

Вук је створио нове знаке, тако што је поједина слова стопио са танким полугласом (л + ь = љ, н + ь = њ). Изглед слова ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, џ је узео из неких старих румунских рукописа, а ћ из старих српских рукописа. Узимање слова ј из латинице су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на покатоличавању српског народа.

Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова:

– А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з

– И и К к Л л М м Н н О о П п Р р

– С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш

Њима је додао једно из латиничне абецеде:

– Ј ј

И пет нових:

– Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ

А избацио је:

– Ѥ ѥ (је), Ѣ, ѣ (јат), І ї (и), Ы ы(јери, тврдо и), Ѵ ѵ (и), Ѹ ѹ (у), Ѡ ѡ (о), Ѧ ѧ (ен), Я я (ја), Ю ю (ју), Ѿ ѿ (от), Ѭ ѭ (јус), Ѳ ѳ (т), Ѕ ѕ (дз), Щ щ (шч), Ѯ ѯ (кс), Ѱ ѱ (пс), Ъ ъ (тврди полуглас), Ь ь(меки полуглас).

У почетку Вук није употребљавао слова ф и х. Слово х је додао у цетињском издању „Народних српских пословица“ из 1836. За друго издање „Српског рјечника“, Вук је прикупљао грађу из говора становништва: Црне Горе, Дубровника, Далмације и Хрватске. Ово издање је објављено у Бечу 1852,и у њему се нашло 47.427 речи,а на немачки га је превео Јакоб Грим. До краја свог живота, Вук је радио на даљем прикупљању грађе, али га је смрт спречила да спреми и треће издање. То су тек 1898. учинила двојица његових поштовалаца, Пера Ђорђевић и Љубомир Стојановић.

Темнићки натпис представља један од најстаријих ћириличких натписа и споменика старословенске писмености на Балканском полуострву, који се одликује лепотом уклесаних слова. Датиран је на крај X или почетак XI века.Пронађен је 1910. године у Горњем Катуну код Варварина, а данас је део археолошке збирке Народног музеја уБеограду. Сам натпис представља епиграф, попут Хумске плоче из истог доба, уклесан на каменој плочи димензија 19.5 x 19.5 x 5 цм. На њему се налазе имена десеторице од четрдесет севастијских мученика, а појављује се и обликакузатива једнине именице Бог (бога уместо богь),карактеристичан за српску редакцију старословенског језика.

Плоча од кречњака откривена је у близини школе у селу Горњи Катун, код Варварина, у округу Темнић, у Поморављу, а набављена је за Народни музеј 1909. године. Споменик представља загонетку у науци, јер на месту налаза накнадним истраживањима нису откривени остаци грађевине, а палеографска и језичка анализа текста пружиле су малобројне податке.

Натпис на плочи уклесан је вешто обликованим словима уставне ћирилице, у седам редова. Кратак текст садржи имена десеторице светих севастијских мученика: Ксантије, Сисиније, Леонтије, Мелитон, Севериан, Филоктимон, Ангије, Ираклије, Екдикт, Кирион; и молбу: Молите Бога зањих!

О првобитној намени плоче и месту на којем је стајала мишљења истраживача су различита. Поједини сматрају да садржина и облик натписа упућују на претпоставку да је била уграђена у часну трпезу цркве којој је припадала, док су други мишљења да је са још три плоче, са именима осталих тридесет мученика, чинила целину. Познато је веровање средњовековних градитеља у чудотворне моћи четрдесет севастијских мученика, чијим су се исписивањем имена и осликавањем ликова поједини делови грађевине штитили од рушења.

Према палеографским одликама писма и језичкој анализи текста већина истраживача сматра да Темнићки натпис потиче из 11. века. Овај епиграф, анонимног клесара, према ортографској анализи показује сличност са свим старословенским ћириличким споменицима и сведочи да је на нашем тлу ћирилица, поред глагољице, била рано у употреби.

Пре готово осам векова настао је Душанов законик, најважнији правни документ средњовековне Србије. Писан у духу тога времена, утицао је на формирање државе, највеће коју је наш народ у својој историји имао.

„Наредба царска: Ако цар напише писмо или из срџбе, или из љубави или из милости за некога, а то писмо нарушава Законик и није по правди и по закону, судије томе писму да не верују, само да суде и врше по правди. Све судије да суде по закону, право, како пише у Законику, а да не суде по страху од цара.”

Ово, између осталог, стоји у 167. члану Душановог законика, најважнијег правног документа средњовековне Србије, објављеног на верски празник Вазнесење, маја 1349. године, у Скопљу. Реч је о документу који је, уз све мане, био у рангу са најбољим законима тога времена, па се са правом може сматрати и првим „уставом” средњовековне српске државе.

Како је и под којим околностима настао овај документ?

Стефан Душан владао је средњовековном Србијом од 1331. до 1355. године и остао упамћен као најмоћнији српски владар, због чега је стекао надимак Душан Силни.На власт је дошао насилно, тако што је – на наговор властеле жељне освајања –почетком 1331. збацио свог оца, краља Стефана Дечанског, који је исте године убијен у Звечану. Убрзо се показао као енергичан и способан владар. Искористио је слабљење Византије и предузео велика освајања у правцу југа. Створио је државу која се простирала од Дунава до Коринтског залива, односно од Јадранског до Егејског мора. Била је то средином 14. века највећа држава на Балканском полуострву. После ових освајања краљ Стефан Душан одлучио је да се прогласи за цара. Крунисан је у Скопљу, 1346. године, после свечаног обреда који је обавио српски патријарх Јоаникије (претходно јеСрпска црква подигнута у ранг патријаршије).   

Да би се правно уредила држава у чијим се „српским крајевима” живело по обичајном праву и раније издатим повељама, приступило се изради правног акта, писаног на народном „старосрпском” језику, док се у „грчким” примењивало законодавство Византије.

Тада су се пред Душаном појавила нова искушења. Држава коју је створио била је другачија од дотадашње, јер је укључивала и крајеве у којима је живело грчко становништво, које је навикло на правни и друштвени поредак Источног римског царства (Византије). Зато се Душан крунисао за „цара Срба и Грка” и пред себе поставио задатак да освоји Цариград и да уместо Византије створи ново царство, по угледу на ту државу. Али, да би то остварио, било је потребно да државу правно уреди, што није било лако, будући да се у „српским крајевима” живело по обичајном праву и раније издатим повељама, док се у „грчким” примењивало законодавство Византије. То је и разлог што се приступило изради новог правног акта, познатог као Душановзаконик.

„Закон благовјернаго цара Душана” проглашен је наДржавном сабору у Скопљу, на празник Вазнесење Господње, маја 1349. (када је написана и већина чланова), а допуњен на Сабору у граду Серу, пет година касније. Законик је имао 201 члан и  писан је на народном „старосрпском” језику, што га разликује од већине закона тога времена, будући да су слични документи у западној Европи писани на латинском, а у Византији на грчком.

Према мишљењу наших историчара, Душанов законикпредставља спој византијског законодавства, словенског обичајног права, повеља које су издали Душанови претходници и статута приморскихградова. Од старијих закона примењиваних у Византији, највише елемената преузето је из Јустинијановог закона, а од новијих из Синтагме Матије Властара, из које су избачени делови који нису ишли у прилог новој држави. Душанов законик се у великој мери ослањао и на Законоправило Саве Немањића.

Законик је регулисао односе у држави, положај цркве, владара, властеле, трговаца и зависног дела становништва, али га чине и различита правила, као и казне за веће или мање преступе. Оне су често биле сурове, јер су, поред затворских и новчаних казни, предвиђале и телесно кажњавање – батинање, а у неким случајевима и сакаћење (одсецање руку, носа, ушију…). Али, ако је за утеху, слично је било и у другим законима тога времена…

Нажалост, овај документ није сачуван уоригиналу, али је сачувано више од 20 преписа, насталих од 14. до 18. века. Најпознатији међу њима су Струшки (који је најстарији, али није потпун), Атонски, Студенички, Хиландарски, Бистрички, Призренски (који се сматра најбољим), Раковачки, Раванички…

Своје дело, због којег је и настао овај законик, цар Душан није стигао да заврши. Умро је изненада 1355. године (шест година од настанка његовог првог дела). Имао је планове да освоји Цариград, за шта му је била потребна помоћ Венеције, али је пословним људима из државе Светог Марка више одговарала слаба Византија, него јако српско-грчко царство. Увиђао је и опасност од Турака и обраћао се и римском папи, како би им се заједнички супротставили… Али, као што је брзо настало, тако се „Душаново царство” убрзо после његове смрти и распало, а већ тридесетак година касније овим просторима загосподарили су Турци… То, међутим, не умањује значај цара Душана и његовог законика за наш народ и државу. Зато је, говорећи о тој епохи, наш чувени историчар Владимир Ћоровић, у свом делу „Историја Срба”, поред осталог, записао: „Са Душаном је стара српска држава достигла врхунац моћи. Постала је царевина, прва сила на југоистоку Европе, не такмац него готово господар Источног Римског Царства. Уз царство се дигла и патријаршија, као највећи степен црквене власти. Колико се Душан истински трудио да своје државно дело среди и стави на солидне основе сведочи најбоље његов Законик, један од најдрагоценијих културних споменика средњовековне Србије. Српски замах никад није био већи, ни напор плоднији. Али, у ствари, Душаново дело, мада велико и блиставо по царском сјају и мада снажно по уложеној енергији, није имало трајних квалитета. За терет једне империје српска снага тада још није дотицала, она је могла да дело ублизу изведе, али не и да га одржи…”.

Два века владавине Немањића

„ДинастијаНемањићвладалаје Србијом два века, од 1166. до 1371. године. Оснивач ове владарске породице био је велики жупан Стефан Немања, који је на власт дошао 1166. године, у време када је Рашка област, колевка српске државе, још била у саставу Византије. Стефан Немања имао је три сина – Вукана, Стефана и Растка. Вукан је био владар Зете, Стефан, касније прозван „Првовенчани”, 1217. постао је први српски краљ, а његов брат Растко (Свети Сава) 1219. године изборио се за самосталност српске цркве и постао први српски архиепископ, са седиштем у Жичи. Стефана Првовенчаног наследили су синови Радослав, Владислав и Урош, чија је жена била чувена Јелена Анжујска. Урошеви синови били су Драгутин, који се због повреде одрекао престола у корист брата Милутина (владао од 1282. до 1321. године),који је остао познат по томе што је, слично као касније Душан, ратујући са Византијом, проширио државу. Милутинов син био је злосрећни краљ Стефан Дечански, а његов син цар Душан. Нажалост, Душанов син Урош прозван „Нејаки” (владао од 1355. до 1371. године) није имао владарске особине свога оца, а током његове владавине ојачала је и осилила се властела, па се српска држава почела распадати… Цар Урош је умро 1371, а пошто није имао потомства, његова смрт значила је и крај династије Немањић. Исте године када је умро цар Урош јужни део некадашњег Душановог царства, после Маричке битке, пао је под властТурака.”(Преузето из Политике)

Комплетним записом Рујанског четворојеванђеља, наше најстарије штампане књиге, располажу колекције у Чешкој и Русији, али ниједна у Србији. Чак ни манастир Рујан код Ужица, светиња у којој је та књига настала пре пет векова, нема ниједан њен примерак. Досадашњи покушаји да се један од два потпуно сачувана оригинала, које је 1537. штампао монах Теодосије, до сада нису уродили плодом, иако су покренути пре 11 година.

Рујанско четворојеванђеље; Фото: Wikipedia

– Познато је да су постојала четири примерка Рујанског четворојеванђеља, рађеног ксилографијом, ручним резбарењем у дрвету. Један се чува у Прагу, у државној збирци, и њега је Вук Караџић поклонио Павелу Јосифу Шафарику. Друга је у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. Под немачким бомбама 1941. страдао је примерак чуван у Београду. У Музеју примењених уметности постоји једна књига, али непотпуна, са само 71 страном – прича за „Блиц“ монах Теодосије, игуман манастира Рујан и духовни имењак монаха који је штампао Четворојеванђеље.

Откривши штампарију, Турци су средином 16. века разорили манастир чије се братство придружило чувеним преписивачима у Рачи. Ипак, 2004. почела је обнова рујанског храма на брду изнад места где се налазила средњовековна богомоља, чију стару локацију је потопило језеро Врутци. С обновом светиње заживела је идеја да се Четворојеванђеље врати у завичај.

Манастир Рујан; Фото Википедија

– На предлог тадашњег епископа жичког Хризостома, а преко Министарства културе, 2005. смо покренули иницијативу да вратимо примерак из Прага. Све је кренуло у обећавајућем смеру, али је онда смењена власт, у министарство су дошли нови људи, повучен је амбасадор из Прага. Од тада немамо информација о повратку овог националног блага – додаје монах Теодосије.

 

О значају Четворојеванђеља и штампарије у овом манастиру најбоље говоре стихови академика Љубомира Симовића, уклесани на плочу на манастирским вратима: „Оно што сведочи да је постојало, и да је било свето место ово, није ни стуб ни камен, него Слово“.

– Рујанско четворојеванђеље није само духовна и културна, већ и национална вредност која заслужује да буде присутна у нашем „излогу“ и показана туристима, нарочито странцима. Ако књига не може да се врати, нека приоритет буде њен значај. Стално причамо о ћирилици, азбуци, српском језику, а немарно се понашамо према томе. Жао ми је што током обнове манастира није прихваћена идеја да се пренесу машине са „топлом“ штампом, са словима од олова, како би Рујан опет имао музејску штампарију – прича професор др Илија Мисаиловић, хроничар ужичког краја.

ACADEMIA SCIENTIARVM ET ARTIVM SERBICA

SECTIO LINGVISTICA AC LITTERARIA

FVNDATIO„GEORGIVSZEČEVIĆ“AD CYRILLICI ABECEDARII VSVM TVENDVM AVGENDVMQVE

EVCHOLOGION SERBICVM MEMORIAE MILAN REŠETAR 1512–1942–2012

Acceptum in Sectionis linguisticae ac litterariae convent x, qui habebatur die xxvii mensis Decembris, annommxvi, auctoribus Predrag Piper et Jasmina Grković-Major,

illis Academie sodalibus

Ediderunt

JASMINA GRKOVIC-MAJOR

VIKTOR SAVIĆ

BELGRADI

MMXVI

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

ОДЕЉЕЊЕ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

ФОНД„ЂОРЂЕ ЗЕЧЕВИЋ “ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК СПОМЕНИЦА МИЛАНУ РЕШЕТАРУ 1512–1942–2012

Примљено на X скупу Одељења језика и књижевности, од 27. децембра 2016. године, на основу реферата академика Предрага Пипера и академика Јасмине Грковић-Мејџор

 

МИЛАН РЕШЕТАР

МИЛАН РЕШЕТАР

У плејади српских и југословенских фило-лога XIX и XX века почасно место заузима Ду-бровчанин Милан Решетар (1.фебруар1860–14.јануар1942).Од рода је конаваоских Решетаро-вића из Чилипа, који од времена његовог прадеде Божа мењају презиме у Решетар. Деда Перо се настањује у Дубровнику, где своја два сина даје на школовање, старијег Божа за свештеника и млађег Пава, оца Милана Решетара, за правника. Паво, окружни повереник и дворски саветник, био је први пучанин који је живео у дубровачком кнежевом двору, а с Рештаровима двор је „понародњен“ прославом Бадњег дана, када је отац посипао пшеницом и вином бадњак и ложио га.1

Милан Решетар је младост провео у Дубров-нику, где је завршио основну школу и гимназију. Професор српскохрватског језика и класичних језика био му је Перо Будмани, врсни филолог и вуковац, којега је изузетно поштовао, а у његовом некрологу ће написати: „по нашему мишљењу„госпар Перо“[…] знао је све те је био наш живи Konversations-Lexicon, од којега смо ми црпли велику корист, и то не само за наше опће образовање, него и за наш карактер“.2 Од 1877. године Решетар је студирао словенску и класичну фи-лологију у Бечу код Франца Миклошича. Годину дана касније студије наставља у Грацу, а професори су му били Георг Крек, Густав Мејери Хуго Шухард. Докторирао је 1889. године расправом Die Čakavština und deren einstige und jetzige Grenzen (Чакавштина и њене некадашње иданашњегранице).3Хабилитирао је за доцента словенске филологије у Бечу 1895. радом Diera-gusanischenUrkundendesXIII.bisXV.Jahrhun-derts(ДубровачкеисправеодXIII.доXV.века).4

Од 1880. године живео је у Трсту, где је обитавао и његов брат Перо. Радио је потом као средњошколски професор у Копру (1882), Задру(1883) и Сплиту (1884–1891). На позив Ватрослава Јагића преселио се 1891. у Беч и постао уредник хрватског издања „Листа државних закона“, да би 1904. године био именован за ванредног професора на славистичкој катедри Бечког универзитета, те 1908, након Јагићевог пензионисања, наследио његову катедру. За великог слависту везивала су га не само научна интересовања већ и породични односи, будући да се у Бечу 1892. оженио његовом ћерком Станком и

с њом је имао двоје деце, Душана и Јелку. О њи-ховом присном односу сведочи и податак да ће му Јагић оставити „на аманет“ да доврши превод његове аутобиографије с немачког.5 Када је 1919. након слома Аустроугарске изгубио место, Решетар се преселио у Загреб, где је на Филозофском факултету предавао до 1928, када се пензионисао и преселио у Фиренцу. Умро је у 1942, а сахрањен у родном Дубровнику тек 1965. године.

Решетар је био инострани члан Руске акаде-мије наука у Петроградуод 1902, Чешког ученог друштва од 1911, Академије наука у Прагу и Ученог друштва Шевченко у Лавову од 1920, Сло-венског института у Лондону од 1923. За члана дописника Југославенске академије знаности и умјетности изабран је 1896, а за редовног 1924. го-дине.У закључку свог предлога (од једне стране,колико је тада било довољно)да се Решетар изабере за редовног члана Томо Маретић је написао: „Овим и другим својим радњама освојио је г.Решетар часно и угледно мјесто међу хрватским и српским филолозима“.6 За члана (дописника) Српске краљевске академије изабран је 1897, а прави члан постаје 1940. године. На честитке дубровачке Матице српске поводом овога избора, он из далеке Фиренце шаље захвалу, објављену

1ПодациоРешетаровојпородицидатисупрема:Dr.Mir-koDeanović,MilanRešetar,1.II.1860.–13.I.1842,Ljetopis

JAZU54(1949),336–361.ОсимДеановићевогтекста,каонајпотпунијег,заРешетаровживотопискоришћенисуииз-воринаведениу:ЉубомирНикић,Гордана Жујовић,ГорданаРадојчић-Костић,ГрађазабиографскиречникчлановаДру-штвасрпскесловесности,Српскогученогдруштва,Српскекраљевскеакадемије1841–1947,Београд,САНУ,2007,282.2MilanRešetar,PeroBudmani,LjetopisJAZU39,zagodinu

1924.i1925.(1926),97.

3 M[ilan]Rešetar,DieČakavštinaunddereneinstigeundjetzigeGrenzen,ArchivfürslavischePhilologieXIII(1891),93–109,161–199,361–388.

4М[ilan]Rešetar.DieragusanischenUrkundendesXIII.bisXV.Jahrhunderts,ArchivfürslavischePhilologieXVI(1894),321–368;DieragusanischenUrkundendesXIII.bisXV.Jahrhun-derts(Schluss),ArchivfürslavischePhilologieXVII(1895),1–47.

5 Споменимојегаживота, написаоВатрославЈагић,Iдео(1838–1880), ПосебнаиздањаСКА,књигаLXXV,Бео-град1930;IIдео(1880–1923),ПосебнаиздањаСКА,књигаCIV,Београд1934.РешетаруПредговорупишедаовонијенапростопреводнемачкогтекста,већдајетекстшири,тедаонСпомене износи„без најмање променениуствари ниујезику”,напомињући„даихјесамЈагићиовакописаоћирил-скимсловимааекавскимизговором”.

6Т[omo]Maretić,Dr.MilanRešetar,LjetopisJAZU39,zagodinu1924.i1925.(1926),48.

„Захвала Госпара др. Милана Решетара“ у листу Дубровник на честитке Матице српске дубровачке поводом именовања за редовног члана Српске краљевске академије (Dubrovnik XXVII/10,9. mart 1940,4–Библиотека Матице српске П.фол.248)

10

у листу „Дубровник“ од 9. марта исте године и у београдској „Политици“ од наредног дана (екавицом):„Најтоплије захваљујем „Матици Српској“ мојега незаборавнога роднога Дубровника, што се је сјетила мене врло старога Дубровчанина,[…]а ли се веселим, вјерујте ми,ради нашега Дубровника више него ли ради себе,а особито ми је мило што је та иста почаст дата г. Марку Мурату– још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика, који изумиремо“.⁷

Многоструке су и добро знане заслуге овог знаменитог филолога ретко разноврсних и широких интересовања,„окорјелог Вуковца“, како себе назива у потпису писма Тихомиру Остојићу од 9. априла 1916.⁸ Будући да прилози у овој споменици темељно обрађују основна поља Решетаровог делања,приложићемо тек скицу његовог плодоносног научног рада.

Свестрани ерудита,Решетар је писао на четири језика. Главне области његових филолошких истраживања биле су језик и историја књижевности, поглавито дубровачке.Језик је истраживао у синхроној и дијахроној перспективи,a посебно је био посвећен дијалектологији и акцентологији.Сви ови његови радови утемељени су на теренским испитивањима, којима се почео бавити по доласку у Беч, када је за Балканску комисију Бечке академије наука истраживао дијалекте на терену Хрватске,Босне, ЦрнеГоре, те говор словенских штокавско-икавских колонија у јужној Италији,чиме је допринео не само осветљавању промена до којих долази у ситуацији језичких контаката већ и разумевању важности исељеничких говора за историју језика.Поузданост сакупљене грађе обезбеђена је коришћењем фонографа за снимање звучних записа.⁹Лексичка грађа коју је сакупио током својих диjалектолошких истраживања укључена је потому Рјечник ЈАЗУ(почев од слова М).¹⁰

У Решетаровим истраживањима,и дијалектолошким и историјскојезичким,важно место заузимало је питање односа штокавштине и чакавштине.Од младости је делио Миклошичеве идеје о језичком разграничењу Срба (штокаваца) и Хрвата (чакаваца).Под Јагићевим утицајем он је овај став донекле модификовао, тему 26. новембра 1890. пише:„један смо народ под два имена– па нека свако придржи име што је у кући својој слушао…Али што се специјално мене тиче ја остајем при српскому имену, јер како што и Ви кажете,Дубровчани су својим јавнијем и приватнијем животом увијек ближи били »Србима« неголи »Хрватима«“.¹¹Слично налазимо нешто касније у чланку„Meaculpa“,¹² где наводи да је

„од сепаратисте постао унитарац“,те„прешао

онима што не раздвајају један народ због његова два имена“.У овом духу објавио је у Загребу 1916. године два издања српске/хрватске граматике:Elementar–Grammatik der serbischen (kroatischen) Sprache (Основна граматика српског(хрватског)језика) и Elementar-Grammatik der kroatischen (serbischen) Sprache (Основна граматика хрватског(српског)језика),за коју ће Андре Вајан написати да је,као и његово десето издање Горског вијенца,модел научне књиге.¹³Учествовао је и у тада актуелним расправама око уједначавања екавског/јекавског изговора и писма књижевног српскохрватског језика.¹⁴ Об- јављивао је своја значајна дела и у Београду и у Загребу,писао и ћирилицом и латиницом.Зами-слио језичком јединству два народа остаје веран до краја, но у својој академској беседи приликом избора за редовног члана Српске краљевске академије ипак напомиње:„ја за то нећу никако рећи да се у Дубровнику није говорило хрватски него српски,али кому су Срби и Хрвати два народа,тај ће морати признати да је Дубровник по језику био увијек српски“.¹⁵ Решетара је одликовала и

7Zahvala Gosparad r.MilanaRešetara,„Dubrovnik“,go-dinaXXVII,broj10,9.mart1940,4;Г.др.МиланРешетарзахваљујеначеститциМатицесрпскеуДубровнику,

„Политика“,година XXXVII ,број 11413 (10.март1940) 10; такође в.Срби католици из Дубровника и околине, Архив САНУ број 11235. Курзивнитекст је у оригиналу.

8ЗбиркаПисмаМатицесрпске,сигн.11354.

9GerdaLechleitner,MilanvonRešetarunterwegsmitdemArchivphonographen–über»diepraktischeVerwendbarkeitdesPhonographenfürlinguistischeZwecke«.ZbornikoMila-nuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč25.rujna2004–Dubrov-nik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,169–176.

10Dr. MirkoDeanović,нав.дело,346.

11MariaRitaLeto,RešetarovapismaVatroslavuJagićuuZagrebačkojnacionalnojisveučilišnojknjižnici,Zborniko MilanuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč25.rujna2004–Du-brovnik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,383.

12Prof.Dr.M[ilan]Rešetar,Meaculpa,Zora/ЗораIII/2(април1912),49–52.

13AndréVaillant,Nécrologie,Revuedesétudesslaves24/1–4(1948),306.

14Анкетаојужномилиисточномнаречјуусрпско-хрватскојкњижевности:XXVIII,М[илан]Решетар,Српскикњижевнигласник32/6(16.март1914),439–442.

15АкадемскабеседаМиланаРешетара,АрхивСАНУ14456.БудућидаРешетарнијемогаодоћиуБеоград,његовубеседупрочитаојеАлександарБелићиунезнатноизме-њеномвидуовајдеоjeпренетуГодишњакуСКАLза1940(1941),189.У наводно интегралном тексту беседе објављеном после Другог светског рата овај завршни део је изостављен(МиланРешетар,Најстарији дубровачки говор,ГласСКАCCI,Одељење литературе и језика,нова серија1(1951),1–47).Садржински тачан али у детаљима измењен текст објавио је М.Деановић(Dr.MirkoDeanović,нав.дело,344),цитирајући сплитски Народнилист од 13. марта 1941. Издање верно изворнику угледало је светло дана тек захваљујући академикуМирославуПантићу(МирославПантић,Приступна

Милан Решетар у друштву великих слависта–Ватрослава Јагића,Франтишека Пастрнека(седе),Љубомира Стојановића и Михаила Несторовича Сперанског(стоје),деведесетегодине XIX века(према:М.Н.Сперанский,Изистории русско-славянских литературных связи,Москва1960)

научна и људска честитост, мера и уравнотеженост,„одлика правог Дубровчанина.И у ријетким је јавним полемикама сачувао мјеру и форму,био је увијек госпар“.¹⁶И у томе је био прави наследник свога учитеља Будманија.

Филолошка делатност Решетарова обухватала је великим делом и издавање текстова,књижевног опуса старих дубровачких писаца, Његошевих дела,међу којима Горског вијенца чак десет пута, те зборника,лекционара и молитвеника, а за критичким издањима следиле су и на њима утемељене историјско језичке и(ли) књижевне расправе.У енциклопедијском чланку о Решетару Александар Белић је истакао:„његова велика дела,а тако исто његова издања старих текстова и старих писаца,одликују се изванредном темељитошћу“.¹⁷Издавао је и тумачио и „ситнију грађу“, да поменемо тек мали српскохрватски глосар у једном латинском зборнику из XV века,¹⁸или словенско-грчкићи-рилички натпис из околине Мостара.¹⁹Посебну пажњу посветио је старо дубровачким српским изворима(„diealtragusanischen serbischenUr-kunden“),тј.повељама и писмима од XIII до XV века,на скоро стотину страна, осврћући се критички на претходна њихова издања, те пишући детаљно о њиховим писарима,палеографским,правописним и језичким,пре свега фонетским и фонолошким особинама.²⁰Треба издвојити и његово у нас мало познато„прегледано“,како на насловној страни стоји,издање Даничићевог и Вуковог превода Библије,објављено 1895. године у Будимпешти.Он је у овом „покатоличеном“издању „само библиска имена и литургичке речи променио онако како су у обичају код католика“.²¹

академска беседа Милана Решетара о најстаријем ду-бровачком говору и њен(необјављени)завршетак,Живот и дело академика Павла Ивића,Зборник радова са трећег међународног научног скупа„Живот и дело Академика Павла Ивића“,Суботица–Нови Сад–Београд 2004,32.У овој споменици доносимо снимке Решетаровог рукописа.

16Dr.Mirko Deanović,нав.дело,351–352.

17А[лександар]Белић,Милан Решетар,Ст.Станојевић,Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначкаIII,Загреб,Библиографски завод,1928,762.

18М[ilan]Rešetar,EinSerbokroatischesWörterverzeich-nissausderMittedesXV.Jahrhunderts,ArchivfürslavischePhilologieXXVI(1904),358–366.

19М[ilan]Rešetar,Einealtbosnischeslavische-griechischeInschrift.ArchivfürslavischePhilologieXXVII(1905),258–264.

20 В.напомену4.

21Решетарова допуна Грујићевог чланка Библиско друштво, Ст.Станојевић,Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,I,Загреб,Библиографски завод, 1926,188. У свом раду о преводима Библије, Ватрослав Јагић даје примере наведених замена:Абелум.Авељ,Израелум.Израиљ,

Каталог Решетарове библиотеке у Словенској библиотеци у Прагу(Oton Berkopec,Rešetarova knihovna ragusian. Výběrovýsoupis vzácných

kniharukopisu,̊Praha1967)

Насловна страна зборника у част 70. годишњице живота Милана Решетара који су му посветили пријатељи и ученици (Dubrovnik,knjigaII,1931)

Овиме је Решетар довршио посао приређивања српског превода Библије за католике,чија је идеја у Британском и иностраном библијском друштву поникла на Копитаров предлог²² и делимично је била остварена латиничким издањем Даничићевог и Вуковог превода1868. године.²³ Писао је и чланке о преводу Новог завета, те критички о Даничићевим исправкама и изменама Вуковог изворног текста, закључивши да „ако хоћемо да имамо непромијењени и непокварени Вуков пријевод,не смијемо узимати ниједно од Даничићевијех издања,већ само Вуково одг.1857“.²⁴Нису му биле стране ни палеославистичке теме, уосталом, уБечу је предавао истарословенски језик.Рецензирао је Вондракову старословенску граматику,писао о глагољици,Методијевом преводу Библије,²⁵ те о изговарању песама у словенској служби божијој. Оставио је за собом и по неки успутни етимолошки осврт, као онај где назив обичаја „Турица“доводи у везу са прасловенским називом дивљега бика.²⁶ Узасва своја бројна занимања, Решетар није штедео ни времена ни труда да бројним приказима представи књиге из различитих области,акцентологије,дијалектологије,историје језика и књижевности,

историје, али и правописе и граматике.

Био је надасве посвећени историчар свога роднога града и његове културе,писао је о српској дубровачкој канцеларији,унутрашњем уређењу Дубровника,дубровачкој властели, новцима, печату,застави и грбу,те медаљама дубровачке републике,дубровачким тамницама и казненом систему, великој „трешњи“итд.Све то је, кад год је било прилике,у жељи да у потпуности дочара некадашњи живот Града, илустрова опригодним

Елизабетаум.Јелисавета,криж ум.крст,свећеникум.свештеник,Крстум.Христоситд.(V.Jagić,Dieserbokroati-schenÜbersetzungenderBibelinGanzenodereinzelnerTeilederselben,ArchivfürslavischePhilologieXXXIV(1913),531).22КопитарјепредлагаоБиблијскомдруштвупреводна:

а)српскићирилицом,заправославне,б)српскилатиницомзакатоликеив)хрватски.В.PeterKuzmič,Vuk-DaničićevoSvetopismoibiblijskadruštva,Zagreb,Kršćanskasadašnjost,1983,56.23 SvetopismoStarogaiNovogazavjeta/preveoStariza-

vjetGj.Daničić,NovizavjetpreveoVukStef.Karadžić,UPešti,Britanskoiinostranobiblijskodruštvo,1868.

24М[илан]Решетар,Какоје Даничић издавао ииспра-вљаоВуковпријеводНовогаЗавјета,Даничићевзборник,Београд–Љубљана,СКА,1925,226.

25В.детаљнијеу:MateoŽagar,Rešetarovepaleoslavističketeme:smargina,ZbornikoMilanuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč 25.rujna2004–Dubrovnik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,295–304.

26MilanRešetar,Dubrovačka‘Turica’, ZbornikzanarodniživotiobičajeJužnihSlavena29/2(1934),80.

сликама. Тако, рецимо,у раду о старом дубровачком театру доноси репродукције покладних ликова Чороја и Турице,дате уз Апендинијево дело о дубровачким старинама.²⁷За Станојеви- ћевуНародну енциклопедију српско-хрватско-словеначку приложио је низ одредница о знаменитим Дубровчанима (Бунићима,Градићима,Гундулићима,Држићима,Ђурђевићима идр.).

Решетар је био и ревносни архивиста и библиофил.Имао је вредну нумизматичку збирку,коју је наследио од оца Пава, а потом ју је непрестано допуњавао.У писму Лују Вујовићу од

14. јануара 1921. пишући о својој збирци вели:

„од покојног ми је оца остало само 950 комада а сада их у њој има 3603“.²⁸Сабирао је књиге и рукописе,а његова богата Bibliotheca Rhacusina,коју је,притиснут економским недаћама,продао Чехословачкој,садржи велики број штампаних књига,рукописа и публикација о Дубровнику до двадесетих година прошлога столећа.²⁹Бавио се и музичком архивистиком.Године 1887.саставио је први попис композиција Јулија Бајамонтија,објављен тек 1912.³⁰

Друговао је и дописивао се с многим угледним личностима.Само у Решетаровој личној кореспонденцији,коју jе његова супруга поклонила Југославенској академији знаности и

умјетности, чува се преко хиљаду писама,³¹а у многим архивима и библиотекама похрањена је његова преписка са Станојем Станојевићем,Љубомиром Стојановићем,Владимиром Ћоровићем, Тихомиром Остојићем,Љубомиром Ковачевићем,Валтазаром Богишићем,Ватрославом Јагићем,Францом Миклошичем,Андре Мазоном, Фрањом Рачким,Антуном Фабрисом и другима.³²Уживао је поштовање колега, сарадника и студената.У зборнику који су Решетару у част 1931. године приредили „пријатељи и ученици“међу врхунским ауторима, филолозима, историчарима,историчарима културе и књижевности били су и Александар Белић,Андре Вајан, Стјепан Ившић, Петар Колендић,Никола Радојчић, Петар Скок,Александар Соловјев,Грегор Чремошник.³³

Милан Решетар оставио је за собом неизбрисив траг у историји српске,хрватске и уопште словенске филологије. Радозналог духа,неуморно је радио на многим пољима до краја живота. Остао je упамћен не само по научном наслеђу које је за њим остало већ и по томе што је био,како је написао Андре Вајан, уљудан,срдачан и предусретљив и према колегама и према студентима, а због природне отмености, којом је надилазио ситне препирке, био је вољен и уважаван.³⁴

27 Dr.MilanRešetar,Staridubrovačkiteatar, Narodnasta-rina2/2(1922),97–106.

28MariaRitaLeto,PismaMilanaRešetarauArhivuJAZU,Građazapovijestknjiževnostihrvatske,knj.33(1991),Zagreb,JAZU,328.РешетарованумизматичказбирканалазисеуНародноммузејууПрагу.

29БиблиотекујеоткупилочехословачкоМинистарствошколстваинароднепросвете.ДеоСловенскебиблиотекеуНародној библиотеци уПрагу, где сечува каопосебна те-матсказбирка–Решетаровабиблиотека,посталаје1927.В.OtonBerkopec,RešetarovaknihovnaRagusian.Výbeˇrovýsoupisvzácnýchkniharukopisu,Praha,StátníknihovnaČesko-slovenskesocialistickérepubliky,1967.

30SanjaMajer-Bobetko,UlogaMilanaReštarauhrvatskojglazbenojhistoriografiji,ZbornikoMilanuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč25.rujna2004–Dubrovnik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,335.

31Dr.MirkoDeanović,нав.дело,351.

32Деоовепрепискејеобјављен:КостаДудић,ПисмаМиланаРешетарауРукописномодељењуМатице срп-ске(I),ЗборникзафилологијуилингвистикуXIX/2(1976),159–186;ПисмаМиланаРешетарауРукописномодељењуМатицесрпске(II),ЗборникзафилологијуилингвистикуXX/1(1977),203–231;БојанЂорђевић,ПисмаМиланаРе-шетараЉубомируКовачевићу,Прилозизакњижевност,језик,историјуифолклор63–64(2000),94–100;БиљанаВу-четић,СрђанРудић,ПисмаМиланаРешетараВладими-руЋоровићу(1919–1924),Мешовитаграђа–MiscellaneaXXVIII(2007),341–364;СофијаБожић,МиланРешетариСтанојеСтанојевић:фрагментииз сарадње на пројек-ту Народне енциклопедијесрпско-хрватско-словенач-ке,Прилозизакњижевност,језик,историјуифолклор81(2015),171–187;MariaRitaLeto,нав.дело,327–352;MariaRitaLeto,RešetarovapismaVatroslavuJagićuuZagrebačkojnacionalnoj isveučilišnojknjižnici,361–398;Vesna Čučić,Ko-respondencijaMilanaRešetarauZnanstvenojknjižniciuDu-brovniku,ZbornikoMilanuRešetaru,književnomkritičaruifilologu,ZbornikradovasMeđunarodnogznanstvenogskupa,Beč25.rujna2004–Dubrovnik,1.–2.listopada2004,Zagreb,HrvatskistudijiSveučilištauZagrebu,2005,399–410.В.иМ[и-лан]Решетар,Изписамапок.Љуб.Стојановића,Прилозизакњижевност,језик,историјуифолклор11(1931),45–53.

33ZbornikizDubrovačkeprošlostiMilanuRešetaru.O70^oj

godišnjiciživota(Rešetarovzbornik),Dubrovnik,1931.

34AndréVaillant,нав.дело,308.

.

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК ИЗ 1512. ГОДИНЕ

Српски молитвеник представља најстарију књигу штампану ћирилицом на српском народном језику.У славистику га је увео професор Париског универзитета Марио Рок, описавши га у Ревији словенских студија,заједно с млађим издањем исте књиге.¹Како запажа Милан Решетар, књига је већ раније навођена у библиографским прегледима штампаних молитвеника из париских јавних библиотека и млетачких илустрованих издања (Париз 1907).Ово „откриће“ подстакло је Милана Решетара да се обрати Српској краљевској академији с предлогом да се књига изда, поглавито због њене важности за историју српског језика.

„„Истина,још прије ње штампанјег.1494октоихаг.1495псалтиру штампарији што је на Цетињу подигао зетски војвода Ђурађ Црнојевић“,резо-новао је тада Решетар,„али мали молитвеник[…]има према њима ту велику предност да је српски и по језику,док су обје Црнојевићевекњиге на чисто црквенославенском језику.“У кратком вре- мену остварио се наум науци преданог Решетара који у једном даху наставља:„За то треба да смо искрено захвални Српској краљ.академији која је одмах и радо прихватила мој приједлог да се ова књига опет изда,и није жалила трошка да добави фотографску репродукцију цијеле књиге (по којој је приређено ово ново издање) и да даде направити репродукцију многих страна и свих слика из ње.“Истодобно скриптор Ватиканске библиотеке Ћиро Ђанели, проналазач Ватиканског молитвеника, открио је у Ватиканској библиотеци дубровачки латинички рукопис с двема службама из 1552. године који је, такође као посебно важан за историју српског језика,и тематски и временски близак новопронађеном молитвенику,придружен Решетарово миздању.² Књига је,како се саопштава у првом колофону,штампана у Венецији код Ђорђа Русконија из Милана „по мајстору Франческу Ратковићу из Дубровника“(127а),односно по „Франческу Раткову Дубровчанину“у другом(140а).Из овакве формулације није довољно јасно да ли је„Ратковић само слагао књигу аможда и резао слова,евентуално и бордире и слике“или и

„нештовише“Решетар на основу познавања ширих прилика у италијанском штампарству тогавремена закључује да је Франческо Ратковић и мајстор који је радио на самој књизи, издавачи

дистрибутер који је под одговарајућом погодбом реализовао овај посао у Русконијевој штампарији.Своје мишљење Решетар подупире широм логиком ствари,али и важном чињеницом да је под првим колофоном отиснут властити Ратковићев симбол, „штит раздијељен двоструким широким појасом с црвеним љиљаном у горњој половици а у доњој с двоструким крижем под звијездом и међу двије звијезде,при дну којега је монограм FR,а то су прва слова имена Франческа Ратковића а никако Зорзи Рускони“.³

Решетар је у основним потезима реконструисао читаву историју која је водила штампању ове знамените књиге, и која јој је била намена. Наиме, почетком XVI века јављају се прва настојања да се за дубровачке католике штампају словенске књиге.4 Франческо Ратковић је нај-пре 28. септембра 1510. године склопио уговор

1MarioRoques,Deuxlivresd’heuresduXVIesiècleencyrilliquebosniaque,RevuedesétudesslavesXII(1932),49–69.2МиланРешетар,[Предговор],Двадубровачкајезична

споменикаизXVIвијека,ПосебнаиздањаСКА,CXXII,Фи-

лософскиифилолошкисписи,32,Београд1938,VII–VIII.

3МиланРешетар,Српскимолитвеникодг.1512,ДвадубровачкајезичнаспоменикаизXVIвијека,XVIII.

4СвештеникЛукаРадовановићусвометестаментуиз1502.годинеостављадругомсвештеникуПавлуВукашино-вићуштампарскиприбор„deletteraschiava“,алинемадругих вестиотоме(МиланРешетар,нав.дело,XIX).ДубровачкиплемићиканцеларЛукаПримојевићобратиосе1514.годинеСенатусмолбомдамусеодобриштампањесловимакаквасубилауобичајенакод„калуђерарашкевереуњиховимцр-квама“(inlettererassianealmodo,cheusanolicallogeridelareligionerassianainlorochiesie),каоуЦрнојевићаштампа-рији,„којасвихвалеицене“(disimilelettere,chehaueanocomenzatoZarnoeuichi,chepertutoeralaudataetapreciata).Вид.Const.Jireček,BeiträgezurragusanischenLiteraturge-schichte,ArchivfürslavischephilologieXXI(1899),431–434;

с познатим јеврејским штампаром,Јеронимом Сончиному Пезару,у којем је било предвиђено штампање „Официја свете Марије“(Officiums.Mariae),што је „без икакве сумње иста ствар што и наше Офичје блажене (или свете) дјеве Марије”, као и штампање јеванђеља,посланица и монолога светог Августина „на писму и језику српском“(in litterae ti dio mate serviano). Због овог експлицитног самоназвања Милан Решетар је,без двоумљења,ово у наредним годинама остварено дело назвао „Српским молитвеником“. Поменуте књиге биле су намењене дубровачким католицима у самом граду и у њиховим колонијама по Србији (illoshic Ragusije tin partibus Seruiae).Православни би од њих, иако истога језика,па и писма, како Решетар оправдано сматра,ипак „зазирали“, пре свега због њиховог другачијег садржаја⁵ а можда још и више од нешто слободнијих ликовних представа које одражавају дух новога времена који је завладао у Западној Европи (сензуалније приказивање нагог људског тела). Писмо,ипак,за њих не би било проблем јер су га користили и једни и други у међусобној преписци и у свакодневном животу. И не само то,канцеларијским брзописом су писане и црквене књиге код православних Срба,што Решетару пре осам деценија није могло бити познато.Довољно је илустративан пример Минеја Стефана Доместика,насталог око 1450. године (Музеј Српске православне цркве у Београду,број 50).⁶Почетком тридесетих година XX века Петар Колендић је скренуо пажњу на нешто млађи латински уговор који је раније обjавио Карел Ковач, управник Дубровачког архива(1911–1914), склопљен 31. јула 1511. године између Франческа Раткова Мицаловића (Franciscus Ratchi Mizalovich) и Петра Ђурђева Шушића(Petrus Georgii Susich).⁷Из уговора се види, о чему такође Решетар извештава, да је Мицаловић требало да уложи сопствени рад(управо

„себе самога“),чиме се посредно потврђује да је радио као мајстор у штампарији. Јасно је да је Франческо Ратков Мицаловић, очито добро упознат са штампарским вештинама, озбиљно покушавао да покрене властита ћириличка издања за потребе својих суграђана, сведок то у сарадњи с Ђорђем Русконијем није и успео.⁸

Док је Решетар радио на Српском молитвенику био је познат само један његов примерак у Народној библиотеци у Паризу (Bibliothèque nationale de France),заведен под сигнатуром Réserve B5009. Књига је раније припадала ремском надбискупу Леонору Дестампу (Léonord’Estampes,1589–1651),да би средином XVIII века доспела у ову париску библиотеку.Пошто примерак није потпун –недостаје му спољашња дволисница првога табака, тј. први и осми лист, Решетар га је допунио текстом из млађега издања (1571).⁹У опису се ослонио на прецизне податке које доноси Марио Рок:књига је штампана у малој осмини, а садашње димензије су јој(после незнатног обрезивања), 152×102мм; прва целина од 16 табака са 126 листова (првобитно 128) представља неку врсту Часослова (Офичје од блажене дјеве Марије – Officiumbeatae Mariae Virginis),а друга целина од три полутабака са 12 листова јесте мања молитвена збирка (Пет-најст молитава свете Бриџиде – Quindeci morationes sanctae Brigittae);књига у збиру има 138 (првобитно140) папирних листова, отиснутих у два наврата(прва целина 2. августа, а друга

10. августа1512), с намером да буду обједињени, као молитвен изборник.¹⁰Основни текст штампан је црном бојом, а поједина слова, иницијали,речи, симболи и наслови црвеном бојом.Књига је богато украшена нарочитим оквирима испуњеним разноврсним мотивима, посебним сликама и иницијалима.За њено штампање сачињен је типографски устав делимично стилизован према западном ћириличком брзопису у избору појединих словних облика;у већини случајева то је ипак обична ћирилица, изведена у туђини,¹¹ само према једном нацрту, сличног рукописа

Лазар Чурчић,Видови и огранци раног словенског штампарства,Пет векова српског штампарства 1494–1994.Раздобље српскословенске штампе XV–XVIIв.,Београд1994,22.

5Милан Решетар,нав.дело,XIX–XX.

6Димитрије Богдановић,Развој ћирилског писма у Србији до XV века, Студије из српске средњовековне књижевности, Коло СКЗ, XC,књига 599,Београд1997,158–159.

7Karl Kovač,Über Bücher und Bibliotheken imalten Ragusa,Mitteilungendesk.k.Archivrates,Bd.I,Wien1914,274–275;PetarKolendić,Mletački kaligraf Kamilo Zanetikao štampar jednog dubrovačkog katekizma,Zbornik iz Dubrovačke prošlosti Milanu Rešetaru.O 70oj godišnjici života (Rešetarov zbornik),Dubrovnik1931,269,нап.13;ПетарКолендић,Ћирилицом штампане књиге за дубровачке католике из 16 века,Политика8860(11.јануар1933),1–2.

8Милан Решетар,нав.дело,XX.

9 Исто,XII.

10Mario Roques,Op.cit., 52;Милан Решетар,нав.дело,XII–XIII.Како Решетар запажа, „премда су те двије ствари двије самосталне типографске јединице (свака има својета -баке, својусигнатуру,свој натпис и свој колофон[поговор]),ипак се нису тек случајно састале, јер су штампане у истој штампарији, истим словима и на истом папиру, за истога издавача и у исто вријеме[…],па су сигурно те двије ствари и издаване као једна књига, иако су можда (као што је у сличним случајевима у старије вријеме често бивало) и свака за себе улазиле у трговину“(Милан Решетар,нав.дело,XIII).

11Из практичних разлога се, на пример,користи постојеће, приручно латиничко v за рачвасто ч, и ротираноза 180° по усправној оси за регресивно л, попут примарног великог

„ламбда“.

обликованог у једној традицији.¹²Оваква писмовна трансформација вероватно је урађена према већ постојећем књижном хибриду,¹³поглавито због усаглашавања с оствареном типографском нормом у српском црквенословенском штампарству тога времена (у рускословенским књигама се рано устаљује други тип ћирилице),иако су се у литератури (због појединих брзописних решења) износила другачија мишљења.¹⁴Пресудан је избор за статичан,монументалан тип слова која се слажу у правилне квадратне модуле,¹⁵при чему само слово ꙁ пробија у обичајену висину,прелазећи„дволинијску схему“.¹⁶Неколико слова имају сталне брзописне облике, а неколико„двојаке, уставне и брзописне“.Зато Петар Ђорђић говорио„комбинованој уставно-брзописној ћирилици“.¹⁷У времену конституисања српског штампарства (прелаз XV–XVI века),овде нема на типолошкој равни ничега необичног –у оба случаја, и у штампаним књигама заправо славне и у књигама за католике по истим начелима се припрема словна гарнитура; разлика је само у реализацији, у складу спосебности мањих ових рукописних богослужбених предложака.¹⁸Стога не чуди истовремено присуство слова „ђерв“ (као једине праве„посебности“уМолитвенику),заосталог у дубровачком залеђу из старијих времена,када је било заједничко свим српским крајевима,¹⁹ и њему„несагласних“прејотованих лигатура ] и E, зацело даљим порекло мизрашке школе. Касније ће се останак на специфичном избору неколицине брзописних облика осетити као посебност западних штампаних књига, чему је,једним делом,узрок понављање словних гарнитура у другом издању Молитвеника 1571. године.Вредни проучавалац старе српске штампе Лазар Чурчић је, такође,закључио да „слична ћирилица[…] касније у католичкој штампи[…]није била никако њено генерално опредељење, него се доста примењивала и ћирилица србуљског типа,започета на Цетињу“.²⁰На први поглед најкрупнију разлику ће, заправо, представљати изостављањена дредних знакова, али ни то не важи увек.²¹Тек ће књиге Матије Дивковића и других босанских фрањеваца учврстити ту тенденцију и утисак који данас преовлађује да се у старом католичком штампарству на српском језику користио стилизовани брзопис. Појавиће се, међутим, разлика у избору брзописних форми, па чак и дијалекатска варијација (Матија Дивковић се служи јекавицом,каснији фрањевци претежно икавицом), тако да непомућено унутрашње јединство ипак изостаје.²²

Језик Српског молитвеника је, како је то показао Решетар,штокавски,српски,издвајајући четири важне особине које обједињују читаву књигу:„углавноме исту графику и исти правопис; готово чисти јекавски изговор; глас ђ за праслав.dj;дјелом и церефлекс уо за вокално л. Истовремено,Решетар је нагласио да „језик у разним његовим дијеловима није јединствен,већ да их треба прије свега одијелити у двије групе–у прву,у којој има много трагова од црквенославенског језика, и у другу,у којој таких трагова, може се

12У исто време тај „нарочити“ тип ћирилице присутан је на ширем западно јужнословенском просторуу свакодневној употреби, као писани израз народног језика, што му одузима од посебности.

13Димитрије Богдановић примећује да се„једна врста хибрида, брзописно-књишког,где се већ може говорити о полууставу,али са још непрерађеним,непосредним облицима канцеларијског брзописа,налази[…]уХиландарском зборник убр.476, из последње четвртине XIV века.„Посебно је занимљиво“што је једно овако„ситно,вертикално,квадратно“писмо„примењено у писању зборника исихастичког садржаја“, али у таквим зборницима је „полууставно писмо скоро без изузетка овладало“(Димитрије Богдановић,нав.дело,159).Слично усаглашавање брзописних форми с уставном подлогом видимо у дубровачким ћириличким рукописним зборницима из XV и XVI века,Либру од мнозијех разлога,Дубровачком лекционару и Лајпцишком лекционару (засликев.ПетарЂорђић,Историја српске ћирилице,Београд1971,445–448,сл.249–251).

14Уп.нап.4.

15Већ у Црнојевића штампарији Макаријев штампарски слог не пресликава у свему ресавски устав свога времена, иако с њиме чини природну целину,него тежи„монументалнијем(атимеиархаичнијем),вертикалном дуктусу, тек с понеким,системски уклопљеним брзописним обликом“(Виктор Савић,Записи штампара свештено монаха Макарија.Језик,писмо иправопис,Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас,Никшић 2012,160–161,нап.9).

16 ПетарЂорђић,нав.дело,191.

17Исто;уп.Милан Решетар,нав.дело,XIV–XV.

18Како истиче Петар Ђорђић,„у свим нашим старим штампаним књигама налазимо у основи исти уставни тип ћирилског писма какав је био у рукописним црквеним књигама из истог времена“.Он још запажа да„словни облици“тих књига„нису уједначени“,али да је„та неуједначеност мања[…]у штампаним књигама“(ПетарЂорђић,нав.дело,189).

19Уп. добро познат примеруОснивач кој повељи манастира Хиландара Симеона Немање 1198. године (Петар Ђорђић,нав.дело,252,сл.24).

20ЛазарЧурчић,Видови и огранци раног словенског штампарства,22.–Наук крстјански шпанског језуите Јакова Ледезме штампали су браћа Анђело и Иван Загуровић у Венецији 1583. године „уставним типом ћирилице какав је био и у књигама на српскословенском језику, једино слово;има брзописни облик“(ПетарЂорђић,нав.дело,192).То ниjе изузетак јер ће сеу Венецији и Риму „за католике Босне, Далмације и Дубровника, а […] касније – и за поунијаћене ускоке уЖумберку и другде“штампати„књиге и србуљском ћирилицом“ (Лазар Чурчић,нав. дело,22).

21ШимеБудинићукњизиСума наука христијанскога(!) Петра Канизија,штампаној 1583. у Риму при Конгрегацији за ширење вере користи читав комплет надредних знакова столећима већ присутних у српскословенској књизи(за слику в.ПетарЂорђић,нав.дело,485,сл.290).

22Петар Ђорђић,нав.дело,192–194;Лазар Чурчић,нав.дело,22.

рећи, нема“.²³Пажљивом анализом он долази до закључка„да непосредна матица нашега Молитвеника није била писана ни црквеним језиком ни глагољицом него чакавским говором и латиницом“.²⁴Дубровачки редактор је „задржао[…] из поштовања црквенога текста,много трагова од тога језика,али је готово све облике чакавско-далматинске замијенио дубровачким“,пребацујући их на властити дијалекату којем има и препознатљивих„дубровчанизама“.²⁵

У садржају Молитвеника доминирају делови који су обични у латинском Официју (служби) блажене Дјеве Марије, али нису једини.То су Календар за читаву годину(2–13),Молитве светог папе Гргура(14–15а),Молитва зао болеле од куге(15б–16а),Маријин официј(17–75а),Официј Светога крста(76–79а),Официј Светога Духа(80–83а),Седам псалама покорних(84–92а),Литанија свих светих(92а–100а),Официј за мртве(101–126);Молитве Свете Бригите(129–140а).²⁶Између микроцелина и неких од крупнијих потцелина налазе се илустрације(16б,24б,34б,38б,42б,46а,49б,55б,75б,79б,83б,100б,129а),а у

два наврата доносе се и штампарске забелешке

–колофони,о чему је већ било речи(127а,140а).Умеђувремену пронађена су још два,непотпунија примерка Молитвеника,оба без Молитава свете Бригите.Први се чува у Кодрингтоновој библиотеци на Колеџу„Свихдуша“у Оксфорду(The Codrington LibraryofAll Souls College),где се води под сигнатуром q:14:9.²⁷Други примерак се чува у Библиотеци Џона Малена на Америчком католичком универзитету у Вашингтону (Mullen Library at The Catholic University of America ); стара сигнатура му је Z232.²⁸Само у њему постоје недостајући листови из Париског молитвеника, први и осми.Показало се да је Решетар и овде, као и у радуна целој књизи, био у праву када је извршио реконструкцију преузимањем одговарајућих делова текста из Баромићевог издања из 1571. године.²⁹Међу њима на тим местима нема крупнијих разлика.Главне разлике према овоме издању(М²)утврдио јеЋироЂанели,који се још послужио и трећим рукописом Ватикан-ског молитвеника(В³,Vat.sl.21).Оне су додате

уз Решетарово издање.³⁰

Друго сачувано издање Мицаловићевог Молитвеника из 1571. године приредили су у Млецима Јакоб Баромић (iakobq de baromq) и Амброзио Корсо(ambrosio korqso),³¹ уз разлике мањега домашаја.Ранији текст је знатније проширен само у случају навођења целовитог Оче наша на место првобитног инципита,језик је накнадно усаглашаван с црквенословенским науштрб народног израза, мењана је и ортографија, донекле је поједностављен графијски инвентар, смањени су формати обим књиге,декорација је сведенија и типографски упрошћенија; напред је додат један лист с ћириличком азбуком и молитвама Здраво Марија и Оче наш. Овога пута књига је обликована као недељива целина јер су Молитве пребачене испред Офичја изадржан је само један колофон(на крају књиге).Интересантно је, међутим, да су на ново искоришћени сви стари клишеи из Офичја за посебне илустрације,али су се слова морала изнова резати илити,истина по моделу првих.³²По мишљењу Ћира Ђанелија књига је непосредно прештампана с другог нешто млађег,данас непознатог издања.³³За издање из 1571. године сазнало се још на почецима славистике, када га је Добровски поменуо у својој словенској граматици,³⁴али је у домаћу науку први пут уведено 1911. године у књизи Хрватско-српска књижевност у Босни

23МиланРешетар,нав.дело,XLI.

24 Исто,XLIV.

25Исто,XLV–XLVII.Подробно о језику овога споменика в. Милан Решетар,Језик српскога Молитвеника одг. 1512,Глас СКА CLXXVI, Други разред 90(1938), 171–239.

26МиланРешетар,нав.дело,XXXIV. Овакав садржај показује да се ради о молитвеној збирци из које су се Богородици Марији могли молити обични хришћани, али и свештеници,калуђери и калуђерице, сваки дан. Док је бревијар„био канонска књига официјалне службе божје за свећенике“,дотле је„Офичје у првоме реду намијењено лајицима и женскињу“(исто, XXVIII).

27Његове старе ознаке суd.d.22иD.D.14. 9. Открио га је Џон Симон Габријел Симонс 1963. године.Подробно га је описао и читав историјат представио Јевгениј Љвович Немировски (Евгений Немировский,Оксфордский зкэемплярвенецианскогоwfi;E svete dieve marie1512года,Slovo 41–43(1991–1993),241–248).

28Уочио га је Норман Цигар 1999. године,а идентификовала Аница Назор(Anica Nazor,Dubrovački ćirilski molitveniki z 1512. godine, Hrvatska revija XII/4(2012),11).

29Ево тих Решетарових речи:„На прво ме је листу сигурно био само натпис на предњој страни, док је стражња страна без сумње била празна као што је и у другоме издању, а на 8. листу био је сасвим сигурно мјесец јул календара“(Милан Решетар,нав. дело,XII).

30 ЋироЂанели,Варијанте,Српски молитвеник одг.

1512,111–142;в.VIII,XLVII,LXIV–LXVI.

31О њиховим именима и нарочито о Баромићевом поре-клув.Милан Решетар,нав.дело,XXIV–XXVII;ЋироЂанели,исто,LXIII–LXIV(сматра се да је он био чакаваци свештеник глагољаш).За Амброзија Корса Дејан Медаковић је утврдио да је Сиракужанин који је од раније успоставио пословне везе са српским књижарима(Графика српских штампаних књига XV–XVII века,Посебна издања САН, CCCIX, Одељење друштвених наука, 29, Београд 1958, 34–35;уп.Лазар Чурчић,Штампани венецијански „Молитвеник“ из1571. године Библиотеке Матице српске, Прилози за књижевност, језик,историју и фолклор XXVI/3–4(1960),289,нап.4).

32Освемув.Милан Решетар,нав.дело,XXII–XXIV.

33Исто,LXIV–LXVI.

34J.Dobrowský,Institutio neslinguae slavicae dialecti veteris,Vindobonae1822,XLIV–XLV.

иХерцеговиниДрагутинаПрохаске.35Сачувано је више примерака: у Бечу, Сарајеву, Ватикану, Паризу, Вилњусу и НовомСаду.36

И после представљених издања, приређива-них на страни ,Дубровник ће, из више разлога, чекати на своју прву штампарију неколико столећа, све до 1783. године. По запажањима Милана Решетара, прве ћириличке књиге за Дубровчане поново ће бити отискиване тек у XIX веку:

Матија Банће у Београду 1847. године штампати Воспитатељ женски, а Антун Казначићу Задру ћирилицом и латиницом 1849. Поздрав патријарху српскому господину Јосифу Рајачићу. У самом граду ћирилица ће се појавити у штампи, по Решетаревом сведочанству, тек 1878. године у неким чланцима листа Slovinac.37

ЈасминаГрковић-Мејџор,Виктор Савић

ИЗВОРНА СВЕДОЧАНСТВА

I

КОЛОФОНИ У СРПСКОМ МОЛИТВЕНИКУ ИЗ 1512.

UwvomUEwfi;q}svimiseci|wfi;qE0wdqbla/enegosqpo:e|ofilqEwdqs(ve)togakarqsta|ofi;qEs(ve)togadUha|sedamqsalama|sletania|mi.

|ofi;qE|wdqmarqtvi|ehqimqnwgolE|pihqrazqli|;ihqmw|lita|va0

Српски молитвеник (1512),1а

{anqpanwUbneciehqUzwrqzi |rUsqkwni izqmilanapome{qrUfr|anq;esqkUratqkwvi:UizqdUbrw|vnika0U.;0y0I.v0lEtqna.v0|agwsqtamieseca0

Српски молитвеник (1512),127а

{anqpanwpome{qrUfranq;esqkh |ratqkovUdUbrov;aninU.U.;yIv.|lietqna0I0agostamieseca0

Српски молитвеник (1512),140а

II

УГОВОРИ ФРАНА МИЦАЛОВИЋА ИЗ ДУБРОВАЧКЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ

Die XII februarii 1502.

Ego Franciscus, filius olim Ratchi Mizalovich confiteor quod super me et omnia mea bona pro dote et perchivio Lignussa filie quondam Pavli Antoevich aurificis uxoris mee habui et recepi a tutoribus dicte Lignusse videlicet ser Petro Jac. de Lucharis, ser Orsato Bl. de Zamagno, ser Pasquale Nic. de Restis, ser Antonio Mar. de Goze et ser Jacobo Ni. Sar. de Bona ac Thomasina relicta dicti quondam Pauli michi dantibus et solventibus de pretio venditionis domus dicti quondam Pauli posita ad Plateam quam emit Johannes Miloradovich ut constat ad dictum venditionem de qua apparetur venditionibus cancelarie 1501 die III novembris a carta 55 pro dote et perchivio predictis ducatis auri centum triginta et exagia auri quiquaginta. Quam dotam habui et recepi secundum ordines et consuetudinem Ragusii …

Lib. dot. not. 10, 45.(ВојиславЈ.Ђурић,према:ДејанМедаковић, Графикасрпских штампаних књига XV–XVIIвека,Посебна издања САН CCCIX,

Одељење друштвених наука 29, Београд 1958, 61, нап.180)

Die ultimo julii 1511.

Petrus Georgij Susich ex una parte et Frans- ciscus Ratchi Mizalouich ex alia parte cum Dei nomine simul contraxerunt societatem et collegan- tiam inter eos duraturam ad voluntatem partium, in qua societate dictus Franciscus ponit personam suam et partitum factum cum magistro Hieronimo Soncino, impressore librorum in Pisauro per cyrographum subscriptum testibus diei vigesimi octavi septembris 1510 in Rechaneto, pro officiis Sancte Marie, evangeliis, epistolis et soliloquiis Sancti Augustinj stampandis i n l i t t e r a e t i d i o m a t e s e r v i a n o pro quantite, pretio et amontantia contentis in dicto cyrographo et pactis, modis et conditionibus ipsius cyrographi, quod est in manibus dicti Francisci. Et dictus Petrus posuit usque ad presentem diem ducatos auri centum octo, computatis ducatis octuaginta duobus quos ambo acceperunt in credentiam in plumbo et pro quibus ambo sunt obligati, tamen omnes sunt, ut dixerunt, de ratione dicti Petri et omnes sunt in manibus dicti Francisci, sicut idem Franciscus dixit et confessus fuit, cum quibus sit obligatus et ita promisit dictus Franciscus ire pro dicto negocio partiti ipsius cyrographi expediendo et expeditus redire Ragusium cum dictis libris et illos hic Ragusij et i n p a r t i b u s S e r u i e vendere et finire cum omni avantagio sibi possibili pro utilitate presentis societatis. Lucri autem secuturi medietas sit dicti Petri et alia medietas dicti Francisci et idem intelligatur et sit de damno, si quod sequeretur, quod Deus avertat. Hoc declarato quod apotheca quam alter eorum conduxerit ad affictum a communi ad proximos incantus intelli- gatur nomine amborum in presenti societate. Et sit obligatus dictus Franciscus cum omnibus suis bonis dicto Petro ad omnem eius voluntatem et in fine presentis societatis dare et ostendere bonam et rectam rationem administrationis sue presentis societatis et de monte solvere debitum per eos contractum. Et in fine dictus Petrus debeat

extrahere suum capitale et quicquid supererit de lucro vel damno id totum debeat inter ipsas partes dividi per medietatem.

(Die XXV septembris 1511 Petrus Georgij sup- rascriptus ibi presens dedit et cessit et potestatem plenariam renunciavit Marino Jo. de Nale, presenti et acceptanti, de societate suprascripta et omne jus et actionem quod et quam in dicta societate habet, ponens dictum Mari|num in locum suum et faciens ipsum procuratorem tanquam in re sua propria cum pleno jure et amota omni exceptione juris et facti. Promittens dictus Petrus solvere debitum supra- scriptum ducatorum octoginta duorum suprascript- orum in dicta societate de quibus relevat ipsum Marinum ab solutione dictorum ducatorum 82 in totum et in parte; in omnibus autem partibus et conditionibus dicte societatis ponit dictum Marinum in locum suum ad plenum, exceptis dictis ducatis 82, promittens suprascriptus Petrus supra et omnia sua bona conservare suprascriptum Marinum cessionarium sine damno et manchamento. Renun- tiando. [Прецртано])

Et statim suprascriptus Marinus cessionarius reddidit et retrocessit suprascriptam potestatem suprascripto Petro, presenti et acceptanti, reponens et restituens ipsam in locum pristinum suprascripte societalis et ideo suprascripta cessio cassa fuit de voluntate suprascriptorum Marini et Petri.

Diversa Notarie 89 (1510–1512) fol. 126.

(МихаилоДинић,ТридокументаоОфичјуштампаномћирилицом1512 године,ИсторискичасописIIза1949–1950(Београд1951),112–113;уп.KarlKovač,ÜberBücherundBibliothekenimaltenRagusa,Mitteilungendesk.k.Archivrates,Bd.I,Wien1914,274–275)

Die XVIII septembris1512.

Franciscus Ratchi Mizalouich ad interrogati- onem Giuri Sussich, creditoris sui ibi presentis, con- fessus fuit quod tres capse librorum stampe conducte Ragusium in nomine dicti Francisci sunt dicti Gi- uri, quarum unam dixerunt jam pridem conductam de libris i n i d i o m a t e l a t i n o repositam in turreta ad molum et duas adhuc esse in navigio ante portum i n i d i o m a t e s c l a v o, cum quibus nunc venit dictus Franciscus; et ideo dictus Franciscus ipsas capsas et earum libros consignavit et consignat dicto Giuro, presenti et acceptanti, tanquam res proprias ipsius Giuri.

Diversa Notarie 90, fol. 95.

(МихаилоДинић,нав.дело,113)

Die 20 augusti 1513.

Ego Franciscus Ratchi Mizalouich, iturus de presenti ad partes et loca Turcorum, confiteor quod super me et omnia mea bona habui et recepi a Giuro Sussich officia quinquaginta ligata et fornita ex officiis i n l i t t e r a e t i d i o m a t e S e r v i a n o, stampatis anno transacto nomine societatis inter me et Petrum, filium dicti Giuri, super quibus dictus Giuro fecit expensam de non mediocri quantitate pecuniarum, que official quinquaginta debeo vendere in dictis partibus prout melius potero et totum extractum consignare dicto Giuro et bonam rationem dicte venditions; et si illa non potero vendere promitto reportare et consignare dicto Giuro. Et si secus facerem, quod sim obligatus dicto Giuro dare et solvere duc. auri viginti ad voluntatem suam sub pena etc. Renuntiando etc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra. [Mpeyptaho.] [Ca ctpahe:] Die primo settembre 1516 extracta et data Giuro creditori contrascripto. Ideo etc.

Debita Notarie 90 (1513–1514) fol. 54.

Михаило Динић,нав.дело,113–114)

III

НЕДОВРШЕНИ ЗАПИС

НА ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ У ПРИМЕРКУ СРПСКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ИЗ 1571.

Le savant père Le Long, qui a écrit ce qui précède auroit du distinguer l a l a n g u e i l l y r i e n n e de l a l a n g u e S e r v i e n n e o u S o r a b e du moins pour les Caractères.

La langue Esclavonne a près de S o . [ r a b e s ] Dialect e s. On se sert dans cette langue tantôt des Caractères inventés par un certain Jerôme, différent de St. Jerôme, et qui s’appellent i l l y r i e n s;

Tantôt des Caractères Cyrilliques, inventés par St. Cyrille, Apôtre des Esclavons, dont les Russes font une partie. Ce livre est en C a r a c t è r e s S o r a b e s o u S e r v i e n s, dont l’ancien Russe approche beaucoup, ainsi que le Russe moderne que l’imperatrice Catherine 2. a porté à sa dernière perfection; les Russes actuels n’entendent pas l’anciens livres de leur liturgie.

On voit à la fin, que ce livre fût imprimé (en 1571) à Venise de Barom et …

(Лазар Чурчић,Штампани венецијански

„Молитвеник“из 1571. године библиотеке Матице српске, ПКЈИФ,XXVI/3–4,1960,290)

123

Запис на француском језику у примеркуСрпскогмолитвеника из 1571,Iб(Библиотека Матице српске Р Ћ рI6.1(РРХрI1.1.1)–199059)

124

Слика Дубровника, око 1481 (Решетарова збирка, у публикацији: Dr. Milan Rešetar, Slike staroga Dubrovnika, u Zagrebu 1924, 3, бр.1)

Слика Дубровника на кипу Св. Влаха, између 1481.и 1485 (Dr. MilanRešetar,SlikestarogaDubrovnika,5,бр.3)

125

Слика Дубровника, око 1590

(Dr.Milan Rešetar, Slike staroga Dubrovnika, 7, бр.5)

Слика Дубровника, 1638 (Библиотека Матице српске, CXV-2101; уп. Dr.Milan Rešetar,Slike staroga Dubrovnika, 8, бр.6)

126

ПРЕСНИМЉЕНА ИЗДАЊА

Приредили Јасмина Грковић-Мејџор и Виктор Савић

РЕШЕТАРОВА ПРИСТУПНА БЕСЕДА У СРПСКОЈ КРАЉЕВСКОЈ АКАДЕМИЈИ

Саопштено на скупу Српске краљевске академије 7. марта 1941. године

05

0108

0109

0110

0111

ОРИГИНАЛ ПРИСТУПНЕ АКАДЕМСКЕ БЕСЕДЕ МИЛАНА РЕШЕТАРА

Архив Српске академије наука и уметности број 14456

У Архиву Српске академије наука и уметности чува се у Историјској збирци под бројем 14456 руко-пис приступне академске беседе Милана Решетара. Беседа је писана мрким мастилом с местимичним исправкама у црвеној и плавој боји (истом руком) на папиру с линијама појачаним графитном оловком. Постоје и примедбе писане графитном оловком. Листови су великог формата, величине 313×212мм. Поред волантне насловне стране од истога папира с подвученим заглављем „Најстарији дубровачки говор од Милана Решетара“ и графитном забелешком „Приступна Академска беседа7 –III–1941год“ ,сачувана су сва 53 попуњена листа с празном полеђином .Могуће је да су слободни насловни листи с

53. нумерисани лист (сасадржајем) некада чинили једну дволисницу .На полеђини 51. листа налази се прерада Решетаровог закључка изведена зеленкастим мастилом, пренета у Годишњаку СКА L за 1940. годину(1941,189).

Милан Решетар је изабран за правога члана Српске краљевске академије 16.фебруара 1940. године. У његовом одсуству извод из обимне академске беседе прочитао је председник Академије, Александар Белић, 7. марта 1941. године (извод је одштампануГодишњаку СКА L,187-193). После Другог светског рата у измењеним друштвено политичким околностима, старањем Александра Белића, уз скраћивање Решетаровог закључка, објављена је његова беседа под истим насловом (Глас САН CCI, Одељење литературе и језика, нова серија 1, Београд 1951). Том приликом је у заглављу наведено да је беседа примљена на седници Академије философских наука 31. октобра 1938. године, а да је при-хваћена за штампу на седници Одељења литературе и језика 12. јуна 1951. године. Ни Решетаров ни Белићев закључак прилагођен читању на свечаној седници нису одштампани, изузев једне реченице о припадности дубровачког говора коју је слободно формулисао Александар Белић и преведена је у резимеу на француски језик (Годишњак СКА L,188–Глас САН CCI,46).

Под непознатим околностима рукопис беседе је однет из Српске академије наука. Откупио га је у Дубровнику Бранислав Недељковић и рукопис је враћен Академији 1981. године. Тада је уочено да он није објављен у својој оригиналној верзији. Аутентичан свршетак беседена 52. лист у први је рашчи-тан објавио Мирослав Пантић (Приступна академијска беседа Милана Решетара онај старијем дубровачком говору и њен (необјављени) завршетак,Живот и дело академика Павла Ивића. Збор-ник радова са трећег међународног научног скупа Живот и дело академика Павла Ивића, Суботица–НовиСад–Београд 2004,21-33). Овде доносимо целовиту Решетарову беседу на свих 108 страна, с насловном страном и садржајем.

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК

Према снимцима Српске краљевске академије из 1938. године

СНИМЦИ СРПСКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512. ГОДИНЕ

Архив Српске академије наука и уметности број 8873-II

У Архиву Српске академије наука и уметности чувају се у Историјској збирци под бројем 8873-II снимци Српског молитвеника који су заведени у Главни инвентар (број 7,за сигнатуре 8573–9832) у време приређивања за штампу овога споменика, 1938. године. О„фотографској репродукцији“ која је о трошку Српске краљевске академије сачињен а на основу оригинала из Париске националне библиотеке (Bibliothèque nationale de France, Réserve B5009),извештава сам Милан Решетар, у предговору својега издања (Два дубровачка језична споменика изXVI вијека, Посебна издања СКА, CXXII, Философски и филолошки списи, 32, Београд 1938, VII; такође в.Годишњак СКА за 1938, XLVIII(1939),95).

Овом приликом објављују се фотографије с филма у негативу које је користио Милан Решетар, у овој књизи пребачене у позитив. Фотографије су са спољним рамом оквирне величине 240×180 (рам није једнако опсецан, па је његова просечна вредност у стварности приближно 237×178мм). Унутрашња величина репродукције је у просеку 196×148мм. Фотоапарат је приликом снимања био фиксиран на истој раздаљини, али се димензије благо мењају у зависности од промена дебљине књижног остатка приликом листања (а тиме и удаљености од објектива), можда и услед накнадног изоштравања слике. Сваки снимак обухвата двострано отворену књигу, која се због јачине повезане уједначено отварала, мање у горњем него у доњем делу. Оригинал је незнатно смањен: изворна величина је 152×102мм, што одговара половини кадра, тачније целој једној просечној страници од 148×98мм. Изнад снимака графитном оловком је уписивана фолијација руком Милана Решетара, што доказује да је ово био примерак с којега је Решетар приређивао своје издање. На првој фотографији преко подлоге празног листа прилепљен је исечак недостајуће, прве странице млађег издања из 1571. године (1.а;његова величина је 135×93,5мм), одмах до прве сачуване стране Париског примерка (по васпостављеној фолијацији2.а). Исто је учињено и са снимцима недостајућег осмог листа који су репродуковани према другом издању и опкројени залепљени на празан фото-папир (8.аи8.б,између6.и

7.фотографије, овде стр. 0123; појединачне димензије су исте, 135×93,5мм). Постоји 137 фотографија (по Решетаревој фолијацији, пак, која укључује и недостајуће листове, она се завршава бројем 140.а). У врху с десне стране уписиван је графитном оловком, у сравњењу с

оригиналом, редослед листова Париског примерка, одмах по развијању фотографија. На полеђини прве фотографије отиснут је печат с уоквиреним натписом: Atelier photographique|R.deLongueval|Bibliothèque nationale|58,Ruede Richelieu, Paris–IIa. Испод је мрким мастилом написано: Rés B5009; такође на полеђини последње стране: Réserve B5009. Небрижљиво, вероватно у Архиву, графитном оловком је на врху, обично на средини полеђине сваке фотографије, написан њен број, од 1 до 137; ови бројеви иду унатраг, почев од последње фотографије.

На истој сигнатури налази се и 113 фотографија Молитвеника из 1571. године (8873-I), које овом приликом посебно не доносимо.

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК СПОМЕНИЦА МИЛАНУ РЕШЕТАРУ 1512–1942–2012

Резиме

Академик Милан Решетар био је истакнути српски и југословенски филолог, универзитетски професор у Бечу и Загребу и члан више научних друштава. Рођен је у Дубровнику 1860, а умро у Фиренци 1942. године. Решетаров рад вишеструко је значајан на многим на-учним и културним пољима, а главне области његових филолошких истраживања биле су језик, у синхроној и дијахроној перспективи, и историја књижевности, поглавито дубровачке. Овом приликом издвајамо његову приступну академску беседу у Српској краљевској академији, круну његове научне каријере,и његов темељни рад на Српском молитвенику, који је издао и детаљно језички обрадио, дајући му и име (1938). Овиме се Српска академија наука и уметности одужује своме угледном члану у години у којој се сустичу 70 година од његове смрти и 500 година од штампања Молитвеника. Споменица обухвата више студија о Решетару и Молитвенику, пробрану библиографију Милана Решетара и попис научне литературе о њему. У књизи се доноси и документарна и илустративна грађа од прворазредног значаја. У првом делу дају се насловне стране и корице одабраних Решетарових издања, Решетарова писма и писма о Решетару, изворна сведочанства о Молитвенику, међу којима се издвајају латински уговори Франа Мицаловића од 1502. до 1513. године. Други део књиге садржи фототипско издање целокупне Решетарове приступне беседе у Српској краљевској академији, снимке Српског молитвеника из Српске краљевске академије сачињене за потребе Милана Решетара, снимке недо-стајућих страница из збирке Америчког католичког универзитета у Вашингтону и снимке истих страница из другог издања Молитвеника у збирци Библиотеке Матице српске у Новом Саду.

Ћирилички оригинал приступне академске беседе Милана Решетара данас се чува у Архиву Српске академије наука и уметности под бројем 14456. Њен извод је прочитан на скупу Српске краљевске академије (1941) и објављен је у цензурисаној верзији после Решетарове смрти (1951). Након тога, под непознатим окол-ностима рукопис је однет из Српске академије наука и потом враћен у њене фондове (1981), када је уочено да постоји значајна разлика између Решетаровог закључка о пореклу дубровачког говора и објављене верзије. Ево изворне реченице:„Из те објективне констатације

ја сада не изводим никаквих даљих закључака, јер су мени Срби и Хрвати један народ под два имена, па ја зато нећу никако рећи да се у Дубровнику није гово-рило хрватски него српски, али кому су Срби и Хрвати два народа, тај ће морати признати да је Дубровник по језику био увијек српски“(стр.52,р.27–31).

Црно-беле фотографије Српског молитвеника из 1512. године, најстарије ћириличке књиге штампане српским народним језиком, намењене католицима, чувају се у Архиву Српске академије наука и уметности под бројем 8873-II од 1938. године. То је ручни примерак којим се Милан Решетар служио у своме раду на Моли-твенику, а на њему је и фолијација обележена његовом руком. Репродукција је о трошку Српске краљевске академије сачињена на основу примерка из Париске националне библиотеке (Bibliothèque nationale de France,Réserve B5009),који је једини готово у целости сачуван. Два недостајућа листа (први и осми) Решетар је надомештао снимцима из другог издања Молитвеника, које и ми овом приликом преносимо, држећи се Решетаровог материјала, одајући и на тај начин признање великом научнику.

Вест о избору професора Милана Решетара за ре-довног члана Српске краљевске академије одјекнула је у српском делу југословенске јавности уочи Другог светског рата. Тим поводом Решетар је добио честит-ке и из дубровачке Матице српске, око које су се још окупљали Срби католици у његовом родном граду. Решетарову захвалницу од 23. фебруара 1940. објавио је лист „Дубровник“, гласило Срба католика (9. марта исте године), а пренела ју је и београдска „Политика“ (10.марта): „Поштовани госп.Претсједниче, Најтоплије захваљујем „Матици Српској“ мојега незаборавнога роднога Дубровника, што се је сјетила мене врло старога Дубровчанина, који сам се врло млад одбио у туђ свијет. Ја се веселим великом одликовању што ми је намијенила Српска Краљевска Академија, наша највиша научна установа, али се веселим, вјерујте ми, ради нашега Дубровника више него ли ради себе, а особито ми је мило што је та иста почаст дата г.Марку Мурату још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика, који изумиремо. Са највећим поштовањем Проф.М.Решетар“(Срби католици из Дубровника и околине, Архив САНУ број 11235).

0273

THE SERBIAN PRAYER BOOK

A TRIBUTE TO MILAN REŠETAR

1512–1942–2012

Summary

Academician Milan Rešetar was a prominent Serbian and Yugoslav philologist, a university professor in Vienna and Zagreb, and a member of several scholarly associa- tions. He was born in Dubrovnik in 1860, and died in Flor- ence in 1942. Rešetar’s work was of great importance in many fields of scholarship and culture, but the main areas of his philological research were language in synchronic and diachronic perspectives, and the history of literature, particularly that of Dubrovnik. On this occasion, we have selected his inaugural academic address at the Serbian Royal Academy, the crown of his scholarly career, and his foundational work on the Serbian Prayer Book, which he published and studied linguistically in great detail, actually giving it that title (1938). Hereby, the Serbian Academy of Sciences and Arts pays homage to its renowned member in the year marking seventy years since his passing and five hundred years since the Prayer Book was printed. This tribute includes several studies about Rešetar and the Prayer Book, the selected bibliography of Milan Rešetar, and an inventory of the scholarly literature about him. Both documentary and illustrative materials of primary significance are offered in this book. In the first part, the title pages and covers of selected editions by Rešetar, his correspondence and correspondence about him, original testimonies about the Prayer Book, among which the Latin agreements of Frančesko Micalović from 1502 to 1513 stand out. The second part contains a facsimile edi- tion of Rešetar’s inaugural address at the Serbian Royal Academy, photographs of the Serbian Prayer Book from the Serbian Royal Academy made for his use, photographs of the missing pages from the collection of the Catholic University of America in Washington, and photographs of those same pages from the second edition of the Prayer Book in the collection of the Library of the Matica srpska in Novi Sad.

The Cyrillic original of the inaugural academic address of Milan Rešetar are now preserved in the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts under the number 14456. An extract of it was read at a meeting of the Serbian Royal Academy (1941) and was published (1951) in a cen- sored version after his death. After that, under undisclosed circumstances, the manuscript was taken from the Serbian Academy of Sciences and later returned to its collection (1981), when it was noticed that a significant difference existed between Rešetar’s conclusion about the origins of the language of Dubrovnik and the published version. Here

is the original sentence: “From that objective statement, I am not drawing any further conclusions, because for me the Serbs and the Croats are one people with two names, and thus I will certainly not say that, in Dubrovnik, Croatian was not spoken but Serbian was; but if to someone the Serbs and the Croats are two peoples, that person must admit that Dubrovnik was always Serbian in terms of language” (p. 52, lines 27–31).

Black-and-white photographs of the Serbian Prayer Book of 1512, the oldest Cyrillic book printed in the Serbian vernacular, intended for Catholics, have been preserved in the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts under the number 8873-II since 1938. That was the personal copy that Milan Rešetar used in his work on the Prayer Book, and the page numbers are marked in his handwriting. The reproduction was done at the expense of the Serbian Royal Academy on the basis of a copy from the National Library of France in Paris (Bibliothèque na- tionale de France, Réserve B 5009), which is the only one preserved almost entirely. Rešetar replaced the two missing pages (the first and eighth) with photos from the second edition of the Prayer Book, which we are presenting on this occasion, faithful to Rešetar’s materials, in that way giving recognition to this great scholar.

News of the election of Professor Milan Rešetar as a full member of the Serbian Royal Academy resounded through- out the Serbian portion of the Yugoslav public on the eve of World War II. On that occasion, Rešetar received con- gratulations from the Matica srpska in Dubrovnik, where the Serb Catholics in his hometown gathered. On March 9, 1940, the newspaper “Dubrovnik” published Rešetar’s letter of thanks to them written on February 23 of that year, and it was picked up also by “Politika” in Belgrade on March

10. “Dear Mr. President, I express my warmest gratitude to the Matica srpska in my unforgettable hometown of Dubrovnik, for remembering me as a truly old citizen of Dubrovnik, which I left in my youth for the wider world. I am more than pleased with the honor bestowed upon me by the Serbian Royal Academy, our most prestigious scholarly institution, but I am pleased, believe me, more because of our Dubrovnik than because of myself; I am especially happy because that same honor was given to Mr. Marko Murat – another citizen of Dubrovnik from the ranks of old fighter Serb Catholics, who are slowly dying out. With greatest respect, Prof. M. Rešetar” (Serb Catholics from Dubrovnik and Environs, SASA Archive, number 11235).

0274

СЕРБСКИЙ МОЛИТВЕННИК КНИГА ПАМЯТИ О МИЛАНЕ РЕШЕТАРЕ

1512–1942–2012

Резюме

Академик Милан Решетар был выдающимся сербским июжнославянским филологом, профессором Венского и Загребского университетов и членом ряда научных сообществ. Он родился в Дубровнике в 1860 году, а умер во Флоренции в 1942 году. Деятельность М. Решетара имеет важное значение для многих областей науки и культуры, а главными сферами его филологических исследований были язык в синхронной и диахронической перспективах, а также история ли-тературы, особенно литературы Дубровника. Здесь мы представили его речь в Сербской королевской академии при присуждении ему звания академика, событии, увенчавшем его научную карьеру, а также его фундаментальный труд по изданию «Сербского молитвенника», который он детально про анализировал в языковом плане и дал ему название (1938). Так им образом Сербская академия наук и искусств отдает долг своему видному члену в год двух юбилеев– 70-летия со дня смерти М. Решетара и 500 лет издания «Сербского молитвенника» .Книга включает различные исследования деятельности М. Решетара и

«Сербского молитвенника», избранную библиографию Милана Решетара и перечень научной литературы о нем. Также книга содержит первоклассный докумен-тальный и иллюстративный материал. В первой части представлены первые страницыи обложки избранных трудов М. Решетара, его собственные письма и письма о Решетаре, оригинальные свидетельства о «Сербском молитвеннике», в числе которых латинские договоры Франа Мицаловича с 1502 по 1513 год. Вторая часть книги включает репринтное издание полного текста речи М. Решетара в Сербской королевской академии в связи с присуждением ему звания академика, фото-графии молитвенника из Сербской королевской академии, выполненные для Милана Решетара, фотографии недостающих страниц из сборника Американского католического университета в Вашингтоне и фото-графии тех же страниц во втором издании «Сербского молитвенника» из собрания Библиотеки Матицы Сербской в Нови-Саде.

Кириллический оригинал речи Милана Решетара в связи с присуждением ему звания академика сегодня хранится в Архиве Сербской академии наук и искусств за номером 14456. Речь по копии этого документа была зачитана на собрании Сербской королевской академии (1941) и опубликована в отрецензированной версии после смерти М. Решетара (1951). Впоследствии при неизвестных обстоятельствах рукопись былаунесе-на из Сербской академии наук, а за тем возвращена в ее фонды(1981),когда было замечено, что существуют значительные расхождения между заключением М. Решетара о происхождении говора Дубровника и

опубликованной версией. Вот фраза из оригинала:«Из этой объективной констатации я сейчас не вывожу ни-каких дальнейших заключений ,т.к. для меня сербы и хорваты–это один народ с двумя названиями, поэтому я никоим образом не могу сказать, что в Дубровнике говорили не по-хорватски, а по-сербски, но если же для кого-либо сербы и хорваты–это два народа, тот должен будет признать, что Дубровник в языковом отношении всегда был сербским» (стр.52,р.27–31).

Черно-белые фотографии «Сербского молитве-нника»(1512), старейшей кириллической книги на сербском народном языке, предназначенной като-ликам, хранятся в архиве Сербской академии наук и искусств за номером 8873-II и датируются 1938 годом. Это ручной экземпляр, которым Милан Решетар пользовался в своей работе над молитвенником, и на нем фолиация, сделанная его рукой. Репринтное издание было выполнено на средства Сербской королевской академии, а составлено на основании экземпляра из Парижкой национальной библиотеки (Bibliothèque nationale de France, Réserve B5009),единственном, который сохранился практичеки целиком. Две недостающие страницы (первая и восьмая) Решетар восполнил фотографиями второго издания молитвенника, которое мы здесь также публикуем в полном объеме,сохраняя материал М. Решетара и отдавая таким образом дань памяти этому великому ученому.

На весть об избрании профессора Милана Реше-тара действительным членом Сербской королевской академии отозвались сербские круги южнославян-ского сообщества накануне Второй мировой войны. В связи с этим Решетар получил поздравления и из Матицы Сербской города Дубровника, которая все еще объединяла вокруг себя сербов-католиков в его родном городе. Благодарственное письмо М. Решетара, написанное 23 февраля 1940 года, опубликовала газета «Дубровник», печатный орган сербов-католиков (9 марта того же года), а также белградская газета

«Политика» (10марта):«Уважаемый господин Председатель, Сердечно благодарю «Матицу Сербскую» моего незабываемого родного Дубровника за то, что помнит меня, очень давнего жителя Дубровника, который весьма молодым отправился в чужой свет. Радуюсь великой награде, присужденной мне Сербской Королевской Академией, нашим наивысшим научным учреждением, но радуюсь, поверьте мне, больше за наш Дубровник, чем за самог осебя, а особенно мне приятно, что та же честь оказана господину Марко Мурату–еще одному жителю из числа старых борцов, сербов-католиков,нас,которыевымирают.С глубоким уважением, Профессор М. Решетар» («Сербы-католики из Дубровника и окрестностей», Архив САНУ № 11235).

SERBISCHES GEBETBUCH

FESTSCHRIFT ZUM GEDENKEN AN MILAN REŠETAR

1512–1942–2012

Zusammenfassung

Milan Rešetar war ein prominenter serbischer und jugoslawischer Philologe, Akademiemitglied und Mitglied mehrerer wissenschaftlicher Gesellschaften, Universität- sprofessor in Wien und Zagreb. Er wurde im Jahre 1860 in Dubrovnik geboren, und 1942 in Florenz gestorben.

Die Arbeit von Milan Rešetar ist auf vielen wissen- schaftlichen und kulturellen Gebieten von großer Bedeutung, wobei die wichtigsten Bereiche seiner philologischen For- schungen waren: die Sprache, in synchroner und diachroner Perspektive, und die Literaturgeschichte, besonders diejenige die in Dubrovnik entstand. Bei dieser Gelegenheit, möch- ten wir besonders den Bedeutungswert seiner Antrittsrede anlässlich des Beitritts zur Serbischen königlichen Akade- mie, des Höhepunktes seiner wissenschaftlichen Karriere, und seiner grundlegenden Arbeit Serbisches Gebetbuch (Cpucnu monuu&enun), die er unter diesem Namen, nach einer detaillierten sprachlichen Analyse, 1938 veröffentlich hat, unterstreichen.

Auf dieser Weise erweist die Serbische Akademie der Wissenschaften und Künste den Dank ihrem ansehnlichen Mitglied, und zwar im Jahre, in dem an 70 Jahre seit sei- nem Tod und an 500 Jahre seit der Veröffentlichung des Serbischen Gebetbuches gedacht wird. Diese Festschrift enthält mehrere Studien über Rešetar und das Gebetbuch, auserwählte Bibliographie von Milan Rešetar und eine Lis- te der wissenschaftlichen Literatur über ihn. In dem Buch sind reichliche Dokumente und Illustrationen von größter Relevanz angegeben. Im ersten Teil des Buches haben die Titelseiten und die Einbände der außerwählten Publika- tionen von Rešetar, seine Briefe und Briefe über ihn, ori- ginelle Zeugnisse über das Gebetbuch, unter denen sich lateinische Vereinbarungen von Fran Micalović zwischen 1502 und 1513 befinden, ihren Platz gefunden. Der zweite Teil des Buches enthält die phototypische Ausgabe seiner Antrittsrede anlässlich des Beitritts zur Serbischen königli- chen Akademie, Aufnahmen des Serbischen Gebetbuches aus der Sammlung der Serbischen königlichen Akademie, die speziell für Rešetar gefertigt waren, Aufnahmen der fehlenden Seiten aus der Sammlung der Amerikanischen katholischen Universität in Washington und Aufnahmen der selben Seiten aus der zweiten Ausgabe des Gebetbuches in der Sammlung der Bibliothek von Matica srpska in Novi Sad. Das kyrillische Original der Antrittsrede von Milan Re- šetar anlässlich seines Beitritts zur Serbischen königlichen Akademie wird heute im Archiv der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste unter der Nummer 14456 aufbewahrt. Ihr Auszug war bei der Jahresversammlung der Serbischen königlichen Akademie 1941 vorgelesen und in der zensurierten Version nach dem Tod von Rešetar im Jahr 1951 veröffentlicht. Danach, unter unbekannten Umständen, wurde das Manuskript erstmal aus der Aka- demie herausgetragen und dann 1981 wieder in ihre Fonds zurückgebracht, als festgestellt war, dass es einen großen Unterschied zwischen der Schlussfolgerung in Bezug auf die Herkunft der Mundart von Dubrovnik zu der Rešetar

gekommen ist und der, die in der veröffentlichten Version dargelegt wurde. Hier ist der originelle Satz: „Aus dieser objektiven Feststellung werde ich jetzt aber keine Schlussfol- gerung ziehen, weil für mich Serben und Kroaten ein und das gleiche Volk sind, wenn auch mit zwei verschiedenen Nah- men. Darum werde ich nicht behaupten, dass in Dubrovnik nicht Kroatisch sondern Serbisch gesprochen wurde. Wenn aber jemand behaupten würde, dass Serben und Kroaten zu verschiedenen Völkern angehören, der müsse gleichfalls zugeben, dass in Bezug auf die Sprache Dubrovnik immer serbisch war“ (S. 52, R. 27–31).

Schwarz-Weiße Photographien des Serbischen Gebet- buches aus dem Jahr 1512, das zugleich das älteste kyrilli- sche Buch, das in serbischer Volkssprache geschrieben wurde und das den Katholiken bestimmt war, werden im Archiv der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste unter der Nummer 8873-II seit 1938 aufbewahrt. Und genau dies war das eigentliche Exemplar, das Milan Rešetar bei seiner Forschungsarbeit am Gebetbuch benutzt hat und dessen Foliierung von seiner Hand stammt. Die Reproduktion des Gebetbuches, die auf die Kosten der Serbischen königlichen Akademie ging, wurde anhand des fast vollständig erhalte- nen Exemplars aus der Pariser Nationalbibliothek gemacht (Bibliothèque nationale de France, Réserve B 5009). Rešetar konnte, dank der Aufnahmen aus der zweiten Ausgabe des Gebetbuches, die zwei fehlenden Seiten (die erste und die achte) ersetzen, die wir anhand des Materials von Rešetar bei dieser Gelegenheit darstellen. Hiermit erweisen wir höchste Anerkennung dem prominenten Wissenschaftler.

Die Nachricht über die Wahl von Milan Rešetar zum ordentlichen Mitglied der Serbischen königlichen Akademie kurz vor dem zweiten Weltkrieg sorgte für großes Interes- se des serbischen Teils der jugoslawischen Gesellschaft. Zu dieser Gelegenheit erhielte Rešetar Grüße auch aus der Matica srpska in Dubrovnik, die damals katholische Serben in seiner Heimatstadt sammelte. Die Danksagung von Rešetar wurde am 23. Februar 1940 in der serbisch- katholischen Tageszeitung „Dubrovnik“ veröffentlicht, die ein paar Tage später auch in der Tageszeitung „Politika“ übertragen wurde (am 10. März): „Sehr geehrter Herr Präsident, Ich bedanke mich recht herzlich der „Matica srpska“ aus meiner nie vergessener Heimatstadt Dubrovnik, dass sie mich als einen einheimischen Dubrovnikaner nicht vergessen hat, obwohl ich schon als Junge meine Heimat- stadt verlassen habe. Ich freue mich sehr auf den großen Preis, den mir die Serbische königliche Akademie, unsere bedeutendste wissenschaftliche Institution, verliehen hat, dennoch freue ich mich umso mehr wegen unserer Stadt Dubrovnik und gleichfalls wegen Herrn Marko Murat, dem die gleiche Ehre wie mir erwiesen wurde und der wie ich den aussterbenden einheimischen serbisch-katholischen Dubrovnikaner angehört. Mit vorzüglicher Hochachtung, Prof. M. Rešetar“ (Serbische Katholiken aus Dubrovnik und seiner Umgebung, Archiv der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste Nummer 11235).

LIVRE DE PRIÈRES SERBE

ÉDITION À LA MÉMOIRE DE MILAN REŠETAR

1512–1942–2012

Résumé

Né à Dubrovnik en 1860 et décédé à Florence en 1942, l’académicien Milan Rešetar était un éminent philologue serbe et yougoslave, professeur d’université à Vienne et à Zagreb et membre de nombreuses sociétés scientifiques. Son travail est diversement important dans de nombreuses sphères scientifiques et culturelles. Les domaines princi- paux de ses recherches philologiques sont la langue, sous les perspectives synchronique et diachronique, et l’histoire de la littérature, surtout celle de Dubrovnik. À cette occasion nous distinguons son discours de réception à l’Académie royale serbe, couronnement de sa carrière scientifique ainsi que son travail fondamental sur le Livre de prières serbe, qu’il a publié, auquel il a donné son titre et dont il a ana- lysé la langue en détail (1938). L’Académie des sciences et des arts témoigne ainsi sa reconnaissance à un membre éminent dans l’année du 70e anniversaire de son décès et du 500e anniversaire de l’impression du Livre de prières. L’édition commémorative comprend plusieurs études sur Rešetar et le Livre de prières, une bibliographie choisie de Milan Rešetar et un relevé de la littérature scientifique à son sujet. Le livre comporte du matériel illustratif et documenté d’importance supérieure. Dans la première partie, on trouve les pages titres et les couvertures d’éditions choisies de Rešetar, des lettres de et sur Rešetar, des témoignages ori- ginaux sur le Livre de prières parmi lesquels se distinguent les contrats latins de Frano Micalović datant de 1502 à 1513. La deuxième partie comprend l’édition phototype du discours complet de la réception à l’Académie royale serbe, des photographies du Livre de prièresserbe de l’Académie royale serbe réalisées pour les besoins de Milan Rešetar, des photographies des pages manquantes de la collection de l’Université américaine catholique de Washington et des photographies des mêmes pages de la deuxième édition du Livre de prières dans la collection de la Bibliothèque de la société Matica srpska à Novi Sad.

L’original cyrillique du discours de réception de Milan

Rešetar est aujourd’hui conservé aux Archives de l’Acadé- mie serbe des sciences et des arts sous le numéro 14456. Le résumé en a été lu à l’assemblée de l’Académie royale serbe (1941) et publié dans une version censurée après la mort de l’auteur (1951). Le manuscrit a ensuite été retiré de l’Académie des sciences dans des circonstances incon- nues puis rendu en 1981; une différence importante alors été constatée entre la conclusion de Rešetar sur l’origine de la langue de Dubrovnik et la version publiée. Voici la phrase originale: «Je ne déduis maintenant aucune autre conclusion de ces constatations objectives car pour moi,

les Serbes et les Croates sont une seule nation qui porte deux noms, et c’est pourquoi je ne dirai en aucun cas qu’on ne parlait pas croate mais serbe à Dubrovnik, mais celui pour qui les Serbes et les Croates constituent deux nations, devra reconnaître que par la langue, Dubrovnika toujours été serbe» (p. 52, l. 27–31)

Les photographies en noir et blanc du Livre de prières de 1512, livre le plus ancien impriméen cyrillique dans la langue populaire serbe et destiné aux catholiques, sont conservées aux Archives de l’Académie des sciences et des arts sous le numéro 8873-II de 1938. Il s’agit de l’exem- plaire même de l’auteur dontil s’est servi pour son travail- sur le Livre de prières et dont les feuillets sont annotés de sa main. La reproduction a été faite aux frais de l’Acadé- mie royale serbe d’après l’exemplaire de la Bibliothèque nationale de France, Réserve B 5009, qui est le seul qui soit conservé presque complet. Rešetar a remplacé les deux feuillets manquants (le premier et le huitième) par des photographies de la deuxième édition du Livre de prières. Nous les transmettons nous aussi à cette occasion, nous en tenant au matériel de Rešetar et rendant ainsi hommage au grand scientifique.

La nouvelle de l’élection du professeur Milan Rešetar

comme membre régulier de l’Académie royale serbe reten- tit dans la partie serbe du public yougoslave à la veille de la Seconde Guerre mondiale. À cette occasion, Rešetar reçut aussi les félicitations de la Matica srpska de Dubro- vnik, autour de laquelle se réunissaient encore les Serbes catholiques de sa ville natale. La lettre de remerciement de Rešetar du 23 février 1940 parut dans le journal «Dubro- vnik», publication des Serbes catholiques (le 9 mars de la même année) et elle fut reprise dans le journal belgradois

«Politika» (le 10 mars): Monsieur le président, Je remercie très chaleureusement la société «Matica srpska» de mon inoubliable lieu de naissance Dubrovnik, de s’être souve- nue de moi, très ancien citoyen de la ville que j’ai quittée très jeune pour un monde étranger. Je me réjouis de la grande distinction que m’a attribuée l’Adadémie royale serbe, notre plus grande institution scientifique, mais je me réjouis encore plus, croyez moi, pour notre Dubrovnik que pour moi, et il me fait particulièrement plaisirque le même honneur soit fait à monsieur Marko Murat – un autre citoyen de Dubrovnikdu nombre des anciensmili- tants serbes catholiques, qui disparaissons. Avec mon plus grand respect, Prof. M. Rešetar» (Serbes catholiques de Dubrovnik et des environs, Archives SANU (Académie serbe des sciences et des arts), numéro 11235).

0277

САДРЖАЈ

МИЛАН РЕШЕТАР

МИЛАН РЕШЕТАР (Јасмина Грковић-Мејџор,Виктор Савић) 9

ОДАБРАНИ РАДОВИ МИЛАНА РЕШЕТАРА 15

ИНДЕКС

Имена за библиографију 31

†Гордана Радојчић-Костић

ЛИТЕРАТУРА О МИЛАНУ РЕШЕТАРУ 35

Ирена Арсић

ОД СРПСКЕ АТИНЕ ДО ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ:

КУЛТУРНЕПРИЛИКЕУДУБРОВНИКУРЕШЕТАРОВОГ ВРЕМЕНА(1860–1942) 43

Јелица Стојановић

ПРИСТУПНА АКАДЕМСКА БЕСЈЕДА МИЛАНА РЕШЕТАРА

„НАЈСТАРИЈИ ДУБРОВАЧКИ ГОВОР“,САЖЕТИ ИСКАЗ ЊЕГОВОГ БОГАТОГ НАУЧНОГ ОПУСА 51

Слободан Реметић

МИЛАН РЕШЕТАР КАО ДИЈАЛЕКТОЛОГ 63

Злата Бојовић

МИЛАН РЕШЕТАР КАО ИЗДАВАЧ ДУБРОВАЧКИХ ПИСАЦА 75

Гордана Покрајац

ДОПРИНОС МИЛАНА РЕШЕТАРА ПРОУЧАВАЊУ ДУБРОВАЧКИХ ЗБОРНИКА И МОЛИТВЕНИКА 85

Небојша Порчић

МИЛАН РЕШЕТАР КАО ИСТОРИЧАР ДУБРОВНИКА 95

Александар Милановић

МИЛАН РЕШЕТАР КАО ТУМАЧ И ПРИРЕЂИВАЧ ЊЕГОШЕВИХ ДЕЛА 103

Саша Недељковић

МИЛАН РЕШЕТАР У ДУБРОВАЧКОЈ ШТАМПИ 111

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК ИЗ 1512. ГОДИНЕ (Јасмина Грковић-Мејџор,Виктор Савић) 117

ИЗВОРНА СВЕДОЧАНСТВА 122

БранкаИванић

ЛИКОВНИ УКРАС ШТАМПАНОГ ЋИРИЛИЧКОГ ДУБРОВАЧКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512.ГОДИНЕ 127

Драгана Јањић

СЛУЖБАСВЕТОГ КРСТА И СЛУЖБАСВЕТОГ ДУХАУ ЋИРИЛИЧКОМ

ДУБРОВАЧКОМ МОЛИТВЕНИКУ ИЗ 1512. ГОДИНЕ 139

Вања Станишић

ЋИРИЛИЦА ДУБРОВАЧКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512. ГОДИНЕ 145

Слободан Павловић

ФОНОЛОШКИ СИСТЕМ СРПСКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512. ГОДИНЕ

Трагом Решетарових истраживања 151

ПРЕСНИМЉЕНА ИЗДАЊА

Приредили Јасмина Грковић-Мејџор и Виктор Савић

РЕШЕТАРОВА ПРИСТУПНА БЕСЕДА У СРПСКОЈ КРАЉЕВСКОЈ АКАДЕМИЈИ 03

Саопштено на скупу Српске краљевске академије 7. марта 1941. године

ОРИГИНАЛ ПРИСТУПНЕ АКАДЕМСКЕ БЕСЕДЕ МИЛАНА РЕШЕТАРА 0113

Архив Српске академије наука и уметности број14456

СРПСКИ МОЛИТВЕНИК 0115

Према снимцима Српске краљевске академије из 1938. године

СНИМЦИ СРПСКОГ МОЛИТВЕНИКА ИЗ 1512. ГОДИНЕ 0255

Архив Српске академије наука и уметности број 8873-II

ADDENDA I 0257

OFFICIUM BEATAE MARIAE VIRGINIS SLAVONICE(VENICE1512) 0263

Rare Books and Special Collections,Catholic University of America, Washington, D.C.

ADDENDA II 0265

МОЛИТВЕНИК ЈАКОБА БАРОМИЋА ИЗ 1571.ГОДИНЕ 0271

Библиотека Матице српске Р Ћр I6.1(РРХрI1.1.1)–199059

РЕЗИМЕИ 0273

ЗАХВАЛНИЦЕ 0279

Повеља бана Кулина написана је 29. августа 1189. и представља први сачувани босански ћирилични документ на старословенском језику и први писани помен словенског имена града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на итал.: Рагуза).

Годину дана пре писања ове повеље, 1188. године, римски папа шаље дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права цркве у Дубровнику. У писму помиње српску Босну: „regnum Servilie, quod est Bosna” (српска краљевина, која је Босна). Из таквих околности је проистекла и потреба за оваквом повељом, која је и први документ ове врсте између неког босанског владара и владара суседне државе. Сврха издавања повеље је као јемство Кулина Бана према дубровачким трговцима и слободној трговини између његове државе и Дубровачке републике упућена дубровачком кнезу Крвашу. Повеља је написана на старословенском народном језику релативно ослобођеном од утицаја црквенословенског, босанским ћирилицом − босанчицом.

Превод на савремени српски језик:

 

У име Оца и Сина и Светог духа. Ја, босански бан Кулин, обећавам Теби кнеже Крвашу

и свим грађанима Дубровчанима да ћу вам бити прави пријатељ од сада па до века. Држаћу са вама правду

и право поверење докле год будем жив. Сви Дубровчани који ходају где ја владам могу трговати где год хоће и

кретати се где год желе, с правим поверењем и правим срцем без било какве обавезе, осим ако ми ко подари поклон

по својој вољи. И да им моји часници не чине никакво насиље.

И све док су у мојој држави даваћу им помоћ као себи колико се може без икакве зле примисли; тако ми Бог помогао и ово свето еванђеље.

Ја, Радоје банов писар, написах ову књигу банове повеље од рођења Христова хиљаду и сто осамдесет и девете године, месеца

августа у двадесет и девети дан, (на празник) усековања главе Јована Крститеља.«

Преписи повеље су све до средине XIX века били чувани у Дубровачком архиву, када их је затражио Бечки двор. Тада је из Дубровника послат по један примерак за Беч, Србију и Русију, не би ли се заштитила документа која су се сматрала једним од најстаријих што се тиче словенске писмености. Примерак из Беча је враћен у Дубровник 1947. на захтев Југославије. За примерак који се и данас чува у Санкт Петербургу је утврђено да је најстарији од ових преписа, те се стога сматра изворником и дели судбину Мирослављевог јеванђеља, које се такође чува у Санкт Петербургу.

Први који је овај статут изнео у јавност био је Јеремија Гагић, бивши руски конзул у Дубровнику, који је тврдио да је спасио документ 1817. Касније је познато да је документ је одржан у Дубровничкој архиви најмање до 1832. године, када га је копирао и објавио Ђорђе Николајевић у Monumenta Serbica. Николајевићу је поверено копирање ћирилских рукописа дубровачког архива за научно издавање 1832, када је украо Повељу Кулина бана, заједно са другим рукописима, као што су Повеља бана Матеја Нинослава из 1249, Повеља краља Уроша Првог и жупана Радослава из 1254, писма краља Уроша из 1265, писма краља Твртка Првог из 1285,… Јеремија Гагић добија повељу коју је Николајевић украо и продао или поклонио Академији наука у Санкт Петербургу, где се данас налази. Дубровнчки архив чува још две копије Повеље.

Петербуршка копија у литератури се обично зове ,,оригинална” (или копија А), а копије чуване у Дубровачком архиву као ,,млађа копија” (или копија Б) и ,,старија копија” (или копија Ц). У почетку се мислило да јесанктпетербуршка копија, прва која ће бити објављена и проучена, била оригинална, а да су друге биле много млађе копије, али да је доведена у питање каснијим анализама. Према студији Јосипе Вране, доказ да копија А представља оригинал је у најбољем случају нејасан, а према компаративној анализи, копија А представља само концептуални нацрт Повеље према којем је стварни оригинал написан. Фонд Б и Ц су независне копије реалног оригинала, који се разликује од копије А.

Палеографичка анализа указује да су сва три примерка статута написана у приближно истом периоду, на прелазу из 12. века, а да њихови књижевници потичу из истог миљеа и представљају исту писарску традицију. Њихов рукопис се са једне стране односи на савремене ћириличне споменике, а са друге стране он одражава утицај западне, латинске културе. Такве културне и књижевне могућности постоје у области Травунија−Зета, која је обухватала и дубровачку област у то време. Копије А, па можда и Б и Ц, готово сигурно потичу од истог писара, који се школовао и живео у дубровачкој области.

Лингвистичка анализа, међутим, не указује на специфичне карактеристике дубровачког говора, али ипак показује да језик Повеље има додирних тачака са дубровачким документима из прве половине 13. века, или оне у којима су учествовали дубровачки писари. С обзиром да су Дубровчани учествовали у изради своје копије, све указује да је писар из дубровачког подручја сигурно учествовао у формулисању текста копије А. Међутим, да је коначни текст написан на суду бана Кулина доказује то како је написан датум: користећи odь rožьstva xristova, а не типичан дубровачки облик из прве половине 13 века: lěto uplьšteniě.

 

 

Натпис се налазио у селу Мухашиновићи. Написао га је Кулин бан. Плоча је бијела миљевина, широка 66,5 цм, висока 53 цм, на горњем десном и на доњем левом рубу нешто окрнута, иначе врло добро сачувана. На горњем ћенару уклесан је у четири реда натпис, који запрема ширину од 9 цм. Слова првог реда уклесана су покрупно, па су све мања, а у четвртом реду при крају једва се и виде.

Испод овог натписа раздељена је плоча избоченим пругама у шест поља, а у сваком пољу урезано је по једно коло. У сваком колу опет, уклесан је по један крст. У првом колу тај је крст помален, нешто накривљен, а опасан је са два концентрична кола, која приказују орнамент сукане врпце. У слиједећа два кола крстови су широких извитих кракова, а обликом и величином једнаки су. И наредна два крста у доњем реду једнаког су облика, али су им кракови равни, те се на завршетку проширују у троугласте латице, док је крст у шестом колуту начињен од четири троуглата крила. У свих ових крстова краци су једнаки, као код такозваног малтешког крста, а на свим, изузев првог, урезани су различитом руком и неједнаким словима мањи натписи. Натпис на челу плоче врло је разговетно урезан, но ипак, нажалост, није могуће сасвим сигурно установити потпуни му текст, пошто је на десном крају одломљен.Фали свега десетак, дванаест слова. Ипак је та несташица толика да нам брани поуздано установити текст натписа.

Натпис се, према томе, чита овако:

Читање натписа олакшава нам и то што су изреке раздељене интерпункцијом, било једном или двема тачкама. Према томе се натпис састоји од ових изрека:

Сију цркв’ бан’ Кулин’ зида.

е г д…..јени Кучев’ско Загорие

и наде на ну гром(‘ и) у Подгорие Сљепичишт’:

и постави свој образ’ (за или над’) прагом’:

Б(ог)’ даи бану Кулину здравие и баници Војслави.

Натпис се, дакле, односи на једну цркву, коју је бан Кулин сазидао у кучевском Загорју, и на њу и на Подгорје Сљепчић паде или наде – како натпис вели – гром, те ју бан ваљда изнова сазидао и поставио свој образ над прагом. Под тим образом ,ваљда, није баш нужно разумевати портрет банов, него саму плочукоја се описује, јер се раније свака слика, портрет, па и натпис, називао образом. Натпис завршује жељом да Бог да здравље бану и баници, те из њега дознајемо да се Кулинова жена звала Војслава.

Натписи су урезани неједнаком, а често и невештом руком, те изгледају заиста немарно. Да то није тако, опазићемо када их прочитамо. Сва је прилика да су то потписи оне господе која су присуствовалакада се Кулинов образ свечано постављао над прагом. Први натпис урезан је повеликим словима у другом и трећем крсту, те гласи:

што се лако чита: = „Писах’ Криле жупан“. Даље, на другом крсту још два натписа, и то:

1. на левој и десној латици крста:

2. на доњој латици крижа:

Оба се лако читају

1. = (Аз писах’ Десивој криже за бана) и

2. = (Писах’ аз писах).

На доњој латици трећега крижа овај је натпис:

Читај: = (Се писа Радохна Кр’стијанин’).

Исто тако лако се читају и два натписа на шестом крижу, када се око привикне на ситнину слова, у овим једва урезаним редовима. У десној латици читамо:

= Писа Обрад.

У доњој латици:

= Миогост писа.

У трећем и четвртом колу урезан је покрупним словима натпис, који је, судећи по карактеру писма, урезала једна рука, но тај се најтеже чита, јер су му слова на левој страни трећег кола од времена и кише тако излизана да се једва разабире јесу ли ово слова или случајни зарези. Истина, остали натпис је јасан, но мањка му свеза:

Из завршетка овога натписа− писа, Бог’ му дај здравје а м’ње живот’ − може се закључити да је тај натпис писао неко други и у нечије име, те нам треба у предњему дијелу наћи имена те двојице. Једно ће име бити 1 , а друго се завршава на , можда Станоја, те би се, према томе, натпис могао отприлике попунити овако:

Осим ових натписа, има на плочи још подоста зарезака појединих слова, но ови нису ни у каквом савезу са натписима, јер су их од дангубице урезали беспослени људи. Ту спадају и две фигуре – једна људска у доњем средњем колу уздигнуте руке и у задњем колу сличица неке животиње.

Време када је начињен овај натпис може се утврдити прилично тачно. Познато је да је бан Кулин са осталом властелом својом тек 8. априла 1203. на збору у Бољином пољу, уБосни, прешао на католичку веру, а до онда је био присталица,,босанске цркве” богумилске, а као богумил није могао да гради цркве. Стога треба овај натпис, који се односи на градњу Кулинове цркве, ставити у раздобље од 1203. до краја 1204. године, кад се Кулин задњи пут спомиње. Жену Кулинову налазимо у том натпису први пут споменуту, под именом Војслава. Да је Кулин био ожењен, дознајемо из листине дукљанског краља Вукана из 1199. године, но о њој се не спомиње име баничино.

Настао је у Повљи, на Брачу, око 1184, то је вапненац дужине 124 цм и ширине 22 цм. Чува се у Сплиту −, у Музеју хрватских археолошких споменика, док се копија налази у Шкрипу, у Брачком музеју.

Поваљски праг је најстарији писани споменик на хрватском језику на Брачу. То је надвратник самостанске цркве Јована Крститеља у Повљима, на којем је мајстор Радоња, најстарији познати именом мајстор у Хрвата,око 1184.уклесао овај ритмизирани текст:

„Ја мајстор Радоња
сазидах ова врата Бога
Господина ради и да будем дијелником
ове цркве
Цркви Светога Ивана кнез
Бречко хтио је бити
дијелником и даде јој земље
по Концу”

Поваљски праг је натпис писан хрватском ћирилицом (босанчицом), подељен је крстом на два дела. Лево је обавештење мајстора Радоње да је саградио црквена врата, а десно обавештење да је кнез Бречко даровао земљу дотичној цркви. Запис је састављен у стиховима. Ови подаци се наводе и у Поваљској листини.
Праг је писан ћириличким словима и настао је на острву Брачу, где то писмо, осим у Повљима, није оставило трагова. Праг је служио као надвратник над улазом у цркву Бенедиктинског реда.

 

 

О овом натпису се не зна много. Натпис је вероватно припадао жупану Требиња Грду (Грдеши), који је живео у 12. веку (умро око 1180). Био је један од војсковођа великог жупана рашког Уроша II у борби са Византијом. Приписује му се и једна мамуза (тзв. Мамуза требињског жупана Грда), која се данас налази у збирци Земаљског музеја у Сарајеву.

Натпис је пронађен у Полицама код Требиња, где је највероватније Грдов гроб.  Према натпису на плочи, он је умро у доба великог кнеза Михајла, кога историчари идентификују са последњим зетским владаром из династије Војислављевића, чију владавину је, око 1186. године, окончао Стефан Немања (1166/1168—1196). Сама плоча представља најстарији пронађени стећак, а данас се чува у требињском Музеју Херцеговине. Настао је вероватно око 1150, а клесар натписа је вероватно био Браје.